МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Четвртак седмице четврте
30.05.2013
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2013.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30  ▶ Четвртак
31   Петак

Дела светих апостола, зачало 26 (10,34-43)
34. А Петар отворивши уста рече: „Заиста видим да Бог не гледа ко је ко, 35. него је у сваком народу мио њему онај који га се боји и твори правду. 36. Реч коју посла синовима Израиљевим, благовестећи мир кроз Исуса Христа: Он је Господ свих. 37. Ви знате реч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које проповедаше Јован: 38. Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцељујући све мучене од ђавола, јер Бог беше с њим. 39. И ми смо сведоци свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, обесивши на дрво. 40. Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се он јави, 41. не свему народу, него нама, сведоцима унапред изабранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по његову васкрсењу из мртвих. 42. И заповеди нам да проповедамо народу и сведочимо да је он одређени од Бога Судија живих и мртвих. 43. За њега сведоче сви пророци да ће Именом његовим примити опроштење греха свако ко верује у њега."
Јеванђеље Јован, 29. зач. (8,12-20)
12. Исус им опет рече, говорећи: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота." 13. Тада му рекоше фарисеји: „Ти сам за себе сведочиш; сведочанство твоје није истинито." 14. Исус одговори и рече им: „Ако ја и сведочим за самога себе, истинито је сведочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. 15. Ви судите по телу, ја не судим никоме. 16. Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам него ја и Отац који ме посла. 17. А и у Закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито. 18. Ја сам онај који сведочи за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла." 19. Тада му говораху: „Где је Отац твој?" Исус одговори: „Не знате ни мене ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог." 20. Ове речи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико га не ухвати, јер још не беше дошао час његов.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Свети апостол Андроник. Један од Седамдесеторице. Сродник апостола Павла, као што сам Павле пише (Рм 16, 7), спомињући и свету Јунију, помоћницу Андроникову. Андроник би постављен за епископа Паноније, но не становаше на једном месту, него проповедаше Јеванђеље по целој Панонији. Са светом Јунијом он успе да многе приведе Христу и да разори многе храмове идолске. Имађаху обоје благодатну силу чудотворства, којом демоне изгоњаху из људи и исцељиваху сваку немоћ и сваку болест. Пострадаше обоје за Христа, и тако примише двострук венац: и апостолства и мучеништва. Њихове свете мошти нађене су у пределима Евгенијским (в. 22. фебруар).

2. Свети мученик Солохон. Родом би Мисирац и војник римски под војводом Кампаном, у време нечестивог цара Максимијана. Када дође царска наредба, да сви војници принесу жртве идолима, Солохон се изјасни као хришћанин. То исто учинише и два његова друга: Памфамир и Памфалон. Војвода нареди те их бише и мучише страшним мукама, под којима издахнуше свети Памфамир и Памфалон. Солохон оста још у животу, и би стављен на нове муке. Тако, нареди војвода војницима, да му мачем отворе зубе и саспу у уста жртву идолску. Мученик зубима сломи гвожђе и не прими у се смрадну жртву идолску. Најзад му прободоше писаће перо кроз оба уха и тако га оставише да умре. Хришћани узму мученика и однесу у дом удовице, где се мало окрепи јелом и пићем, па настави саветовати верне да буду истрајни у вери и у мукама за веру. После тога уздиже хвалу Богу, сконча свој земни живот, и предста Господу у Царству небеском 298. године.

3. Свети Стефан, патријарх цариградски. Син цара Василија Македонца и брат цара Лава Мудрог. На престо патријаршијски дошао је после Фотија и управљао Црквом Божјом од 889-893. године. Мирно скончао и предстао Господу кога је много љубио.

Апостол Андроник, сродник светог Павла,
Проповедник мира и духовног здравља,
Љубављу пламеном ка Христу гораше
И науку светлу светом проношаше:
Без плате и неге и без много pуxa,
Само богат силом божанскога Духа.
Све муке подели са светом Јунијом
Док крст не пронеше целом Панонијом.
Где крст часни блесну, ту нестаде таме,
Издвоји се жито без плеве и сламе.
Пренуше се људи из сна животињства,
И дар усвојише Божијега посинства.
Разбише идоле као слабе трске,
Оставишс раздор и пороке мрске,
Запеваше уста кад срце зајеца:
Оче наш небески, ми смо Твоја деца!
Сад примисмо светлост од Твог апостола,
Прости нам што бесмо робови идола.

РАСУЂИВАЊЕ
После страшног земљотреса у Антиохији говорио је Златоуст народу: „Велики су плодови земљотреса. Погледајте човекољубље Господа, који потреса град a утврђује душу, који колеба темеље и укрепљује помисли, који показује слабост града a вољу чини силном! Обрати пажњу на Његово човекољубље: Он поколеба за мало – a утврди на свагда; земљотрес – за два дана, a благочешће треба да остане на све време; ожалостили сте се за кратко – a утврдили заувек… Мајка хотећи да одлучи свога младенца од навике честог плакања, силно затресе малу колевку његову, не зато да би га погубила, него да би га устрашила. Тачно тако и Господар свега, који држи у рукама Својим весељену, потреса ову не зато да би је срушио, него да би обратио к спасењу оне (људе) који живе безаконо.“ Ето како су Свети Оци, стубови Цркве васељенске, знали објаснити човекољубљем Божјим и напасти, исто онако као и благодјејања, и несрећу исто онако као и срећу. Да се постидимо ми, који смо и спори благодарити Богу, кад Бог даје и брзи роптати на Бога, кад Бог узима.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на свете мученике за веру и то:
1. како им Дух Свети даје мудрост да говоре пред судовима,
2. како им Дух Свети даје храброст да гину на губилиштима.

БЕСЕДА
о Духу Светом Утешитељу

А утјешитељ Дух Свети, којега ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. (Јов. 14, 26)

Шта практично значе ове речи ако не да треба сваки дан да се молимо, да нам се пошаље Дух Свети онако исто као што се молимо сваки дан за хлеб насушни? Бог је вољан сваки дан да нам пошаље Духа Светога, но Он тражи од нас, да се сваки дан молимо за Духа Светога. Јер као у погледу хлеба што бива час обиље час оскудица, тако бива и у погледу Духа Светога. Дух Свети долази нам и одлази од нас, како кад, сходно нашој ревности или лености у молитви, сходно добрим делима и трпљењу. Зато је Црква установила, да се прво јутарње богослужење почиње призивањем Духа Светога: Царю Небесный, Утeшителю, Душе истины… прiиди, а потом долази молитва: Хлебь нашъ насущный даждъ намъ! Зашто? Зато што без Духа Светога ми не умемо ни хлеб употребити како треба за наше спасење.
Он ће вас научити свему. То јест: сваки дан и сваку ноћ, према приликама у којима се будете налазили. Он ће вас упутити, посаветовати, наставити шта треба да мислите, шта треба да говорите, шта треба да чините. Зато просите од Бога само Духа Светога, а остало Он ће донети сам собом, све што вам у извесном тренутку буде требало. Кад Он буде сишао на вас, ви ћете све знати, све умети, све моћи што је потребно.
И напоменуће вам све што вам рекох. То јест: не бојте се, да ћете заборавити моју науку и моје речи. Дух Свети зна све што и Ја знам, те кад Он буде присутан у вама, биће и сва наука моја присутна у вама заједно са Њим.
О Господе Душе Свети, благоволи сићи на нас, не по нашој заслузи, но по заслузи Господа Исуса и по Твојој бескрајној благости. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига