МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 8. по Духовима.
Петак 8. по Духовима
27.07.2012
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 2012.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27  ▶ Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 148 (11,8-22)
8. Јер није муж од жене, него жена од мужа, 9. пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа. 10. Зато жена треба да има власт на глави ради анђела. 11. Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа. 12. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену а све је од Бога. 13. Сами у себи судите: је ли лепо да се жена гологлава Богу моли? 14. Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дугачку косу, 15. а жени је слава ако има дугачку косу? Јер јој је коса дата уместо покривала. 16. Ако ли неко мисли да се свађа, ми таквог обичаја немамо, нити Цркве Божије. 17. А ово заповедајући не хвалим вас, јер се не сакупљате на боље него на горе. 18. Јер пре свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје поделе међу вама, и нешто од тога верујем. 19. Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама. 20. Кад се, дакле, сакупљате на једно место, не једе се вечера Господња; 21. јер свако своју вечеру пре других једе, те један гладује а други се опија. 22. Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.
Јеванђеље Матеј, зачало 71. (17,10-18)
10. И запиташе Га ученици његови говорећи: „Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?” 11. А Исус одговарајући рече им: „Илија ће заиста доћи најпре и уредити све. 12. Али кажем вам да је Илија већ дошао, и не познаше га, него учинише с њиме што хтедоше; тако ће и Син Човечији пострадати од њих.” 13. Тада разумеше ученици да им рече за Јована Крститеља. 14. И када дођоше народу, приступи му човек и паде на колена пред њим говорећи: 15. „Господе, помилуј сина мог, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. 16. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцелити.” 17. А Исус одговарајући рече: „O роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.” 18. И запрети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. апостол Акила. Један од седамдесет апостола. Као Јеврејин живео најпре у Италији са својом женом Прискилом. Када цар Клаудије нареди да се сви Јевреји протерају из Рима и Италије, тада се Акила пресели у Коринт, где га апостол Павле први пут упозна, и оста у дому његову годину и по, крсти њега и жену његову. Горећи ревношћу према вери Христовој Акила и Прискила отпратише Павла до Ефеса, и помагаху му у делу његовом апостолском. Из Ефеса написа Павле прву своју посланицу Коринћанима, у којој при крају каже: поздрављају вас много Акила и Прискила с домашњом црквом својом (16, 9). По смрти цара Клаудија би дозвољено Јеврејима да се врате у Италију, и Акила с Прискилом се врати у Рим. Пишући по том посланицу Римљанима из Коринта апостол поздрави старе пријатеље и сатруднике своје: поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову (16, 3-4). Доцније опет видимо Акилу у Ефесу, где делује заједно са св. Тимотејем. Окован у Риму пише Павле Тимотеју у Ефес: поздрави Прискилу и Акилу (II Тим. 4, 19). Као епископ Акила многе крсти и вером просвети, идоле скруши, храмове сазида, свештенике постави и пронесе међу људима славу Сина Божјег ваплоћеног. Најзад би убијен од озлобљених незнабожаца, и пресели се у царство Христово.

2. Преп. Елије. Монах Мисирски из IV столећа. Из ране младости посветио се монашким подвизима у пустињи тако да је животом својим и моћним чудесима изазивао дивљење и монаха и световњака, и ако је бегао од славе људске, није се могао сакрити. Имао велике борбе са прелестима ђаволским, нарочито за време дуготрајног поста. Ђаво му је представљао час мед час красне јабуке, али се он није дао обманути. Прозирао је у срца људска и погађао свачију страст и свачију помисао не због тога да би показао своје тајанствено знање него да би људе исправио.

Буктиња светлости што са неба сиђе
Апостол’ма најпре у срца униђе,
Апостоли њоме људе просветише,
Наследнике своје њоме укрепише.
Буктињом се овом и Акила свети
Од великог Павла духовно просвети,
И жена му верна, блажена Прискила,
И кућу им крсна сву испуни сила.
Оставише злобе и таште проводње,
Па кретоше у свет на дело Господње.
Послужише Павлу, сужњу инокосу,
Помогоше вољно светом Аполосу
И брат Тимотеју, Павловоме чаду;
Приведоше многе Христовоме стаду.
Благословне жртве блажене Прискиле,
Благословне ране светога Акиле,
Свуд се прославише, родом уродише –
Трудбеници царство Божје наследише.

РАСУЂИВАЊЕ
Хришћани се морају оклопити против саблазни овога света. Они морају бити оклопници против свих удара и свих искушења, тако да се свако зло од њих одбија. Оклоп се не ствара за дан ни за два него се брижљиво и трудно кује дугим вежбањем. Шта вреди сва наша врлина, ако подлегнемо првој саблазни? Говорећи о томе св. Григорије Ниски наводи пример са неким мајмуном у Александрији. „У Александрији, вели, неки вештак научио мајмуна да врло окретно представља играчицу на бини. Посетиоци позоришта хвалили су мајмуна, који је, обучен као играчица, играо по такту музике. Но док су гледаоци били заузети посматрањем за њих тако новог призора, неки шаљивџија хтеде да покаже свима, да мајмун није ништа друго до мајмун. Док су сви клицали и пљескали вештини мајмуна, шаљивџија, веле, баци на бину оне слаткише, које мајмуни нарочито воле. Чим мајмун смотри те слаткише, он заборави и игру, и пљескање, и скупоцено одело, и јурне са шапама на слаткише; а како му је хаљина сметала, он је почне ноктима цепати, старајући се да је збаци са себе. И место похвале и дивљења наста код гледаоца смех.“ Јер се кроз поцепану маску „играчице“ показао мајмун.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам праведну казну коју Бог посла на Кореја, Датана и Авирона (IV Мој. 16), и то:
1. како ова тројица узбунише народ против Мојсеја и Арона и потражише да сви буду вође;
2. како се отвори земља и прогута Кореја, Датана и Авирона, и остале с њима;
3. како земља тела гута душе свих оних који телесно мисле, и мислећи тако буне се против закона Божјег.

БЕСЕДА
о тврђи вере

Браните се од њега тврђом у вјери,
знајући да се такова страдања догађају
вашој браћи по свијету. (I Пет. 5, 9)

Најглавнија тврђа душе човекове, браћо, јесте тврђа вере. На ту тврђу ђаво најјаче напада свима стрелама својим и свима лукавствима својим. Јер зна дух нечисти и злобни да кад ту тврђу разори, заробио је душу људску за увек. Зато се апостоли свети мољаху Господу: дометни нам вјере (Лк. 17, 5). Помолимо се и ми, браћо, сваки дан, да нам Господ дометне вере, да нам усили и укрепи веру нашу. Змија највише чува главу у опасности, зато ју је сам Господ назвао мудром. Чувајмо и ми тако главу нашег духовног живота, а то је вера. Ништа у свету не може заменити веру у Бога: ни философија, ни наука, ни богатство, ни слава, ни сав свет с краја у крај са свима пролазним прелестима својим. То ђаво зна, зато највише и напада на веру нашу, наводећи сумњу на нас, колебајући нас, збуњујући мисли наше, узнемирујући срце наше. Па кад ђаво зна, да је вера главна ствар, тим пре треба ми то да знамо. Јер због нас Христос сиђе на земљу, због нас пострада на крсту, нама предаде завет спасоносне вере.
А веру не можемо ни утврдити ни увећати до кроз страдање. Зато многострадални апостол Петар и вели: такова страдања (као и ваша) догађају се нашој браћи по свијету. Из смерности апостол не говори о свом страдању него говорио страдању наше браће по Христу. Заједничари вере заједничари су и страдања. Не трпите само ви, браћо, за веру праву него трпе и остала браћа ваша исте вере.
То нека вам блажи муке ваше. Но највише нека вам блажи муке Првенац у страдању, сам распети Господ наш Исус Христос.
О Господе Исусе, Страдалниче над страдалницима и Победниче над победницима, дометни нам вјере, и укрепи нас силом благодати Твоје као што си укрепио апостоле Твоје свете. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022