МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Понедељак 5. седмице Великог поста
26.03.2012
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2012.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26  ▶ Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота


На 6. часу
Књига пророка Исаије (37,33-38; 38,1-6)
33. Зато овако вели Господ за цара Асирскога: „Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега. 34. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући”, вели Господ. 35. Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог. 36. Тада изиде анђео Господњи и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 37. Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 38. И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу Араратску, и на његово се место зацари Есарадон син његов.

1. У то време разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: „Овако вели Господ: 'Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.'" 2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3. и рече: „Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом верно и с целим срцем, и творимо што је теби угодно.” И плака Језекија веома. 4. Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5. „Иди и реци Језекији: 'Овако вели Господ Бог Давида оца твојега: 'Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6. И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирског, и бранићу овај град.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (13,12-18)
12. Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома. 13. А људи у Содому баху неваљали, и грешаху Господу веома. 14. А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: „Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. 15. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. 16. И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и семе твоје. 17. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.” 18. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамрској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.

Приче Соломонове (14,27-35; 15,1-4)
27. Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29. Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30. Живот је тeлу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31. Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху. 32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти. 33. Мудрост почива у срцу разумног човека, а што је у безумнима познаје се. 34. Правда подиже народ, а грeх је срамота народима. 35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

1. Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумнех просипају безумље. 3. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Никифор, патријарх цариградски. Управљаше, мудро и ревносно, црквом светом као највећи архипастир цариградски. Када Лав Јерменин уста против икона, он се успротиви цару, и најпре цара саветоваше а по том изобличаваше. Зато га нечестиви цар прогна на острво Проконис. На том острву беше манастир, који сам Никифор беше саградио у част светог Теодора. И ту проведе овај исповедник вере православне тринаест година, а потом представи се и оде ка Господу 827. године. Пошто изгибоше сви цареви иконоборци, и на царски престо седе Михаил с мајком Теодором, а на патријаршијски би повраћен патријарх Методије, тада (846. године) пренесоше се мошти светог Никифора са Прокониса у Цариград, и беху положене прво у цркву свете Софије, из које је за живота и изгнан био, а после у цркву Светих Апостола. Главно празновање овога великог јерарха бива 2. јуна, а 13. марта празнује се откриће и пренос његових нетљених моштију. Беше свети Никифор изгнан из Цариграда 13. марта, и опет 13. марта, после деветнаест година, мошти му пренете у престоницу.

2. Света мученица Христина Персијанка. За непоколебљиво исповедање вере Христове била љуто мучена у Персији у IV веку. Толико су је мучитељи шибали бичевима, да је изнемогла и скончала. Душа њена растави се од измученог тела и усели у вечну радост Христа Цара и Господа.

3. Свештеномученик Публије. Овај свештеномученик беше прејемник у епископству славнога Дионисија Ареопагита у Атини. Као епископ мучен од неверника и посечен у II веку. За кратко време муке наследи живот вечни.

Од паганства и јереси свет си исцелио.
Многомучен, неубијен, ти још прошо ниси.
И земљом ти и небом ти слава одјекује:
Сваки крштен захвалност ти велику дугује.

РАСУЂИВАЊЕ
Велики хришћани су они који имају велику љубав према Христу. О како су у истини велики хришћани били богоносни оци и мученици! У наше време многима је то немогуће себи и представити. Ево шта један од њих, св. Симеон Н. Богослов, исповеди у свом манастиру пред свима монасима. Говорећи из свога искуства о томе како су се на њему обистиниле речи Господње: иго мое благо и бреме мое легко ест, он вели: „Верујте ми, кад сам прибегавао к Богу Спаситељу моме нисам сретао ништа жалосно, тешко и неподношљиво… Велику и неподношљиву жалост имао сам ја сам због тога, што нисам могао наћи довољно повода да умрем ради љубави Христове.“ Нису ли овакве душе као пламенови затворени у земљаним судовима? Пламенови вазда усправљени и к небу устремљени! Само скине ли се заклопац, пламен излеће навише.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на суду пред Иродом и то:
1. како Ироду најпре би врло мило што виде Исуса не из неке потребе душевне него из радозналости,
2. како се Ирод надаше да види неко чудо од Исуса, но превари се у том, јер Господ ћуташе на сва његова запиткивања,
3. како се Ирод са својима наруга Господу, и како га обуче у белу хаљину.

БЕСЕДА
о измирењу злих ради зла

И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом;
јер прије бијаху у завади. (Лк. 23. 12)

И у срамоти и понижењу своме праведник чини добро непријатељима својим. Он их измирује. Истина, у овом случају, њихово измирење није значило заједнички рад на неком добром делу него заједничко гоњење праведника. Али бар пламен њихове међусобне мржње утуљавао се и гасио. И то је праведнику плата. Пилат и Ирод беху непријатељи. Но онога дана, када Спаситељ би изведен на суд и код једног и код другог, они се измирише. Кнез Мира донесе мир међу завађене, мир који поможе отесати крст за Њега. Но Он и дође да буде драговољна жртва за грехе многих.
И данас се међусобни противници мире кад треба напасти и осудити Господа. Пуно их је који се кољу међу собом док им не поменете име Господње. А чим чују то име, постепено се мире међу собом ради напада на то свето име. Лакше неправедник подноси неправедника него праведника. Лакше се неправедник с неправедником разуме и мири него ли с праведником.
Чак и партије у неким државама, најзавађеније међусобно, мире се кад треба пресудити, какво место да се да Господу Исусу Христу у држави, да ли прво (како Њему и доликује) или последње? На таквом питању крвни непријатељи мире се међу собом, да би само Господу доделили последње место. Тако исто се у време оно завађене партије фарисеја и садукеја, измирише и удружише против Христа. А зашто Најчистији и Најпотребнији да буде на последњем месту? Зато – по њиховој памети – да би за њих остала прва места. Иста побуда измирења била је и код фарисеја и садукеја, крвних противника, кад требаше тражити да се Христос убије. Иста та побуда проузроковала је измирење између Пилата и Ирода, када је требало пресудити да се Христос убије.
О браћо моја, не тражимо никад мир с неправдом против правде. Него увек тражимо мир с Богом, и са савешћу. Боже, помози нам да такав мир увек имамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024