МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 33. по Духовима
Уторак
24.01.2012
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2012.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24  ▶ Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 230 (5,20-26)
20. Захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа, 21. покоравајући се један другоме у страху Божијем. 22. Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. 23. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тела. 24. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. 25. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, 26. да је освети, очистивши је крштењем у води речју,
Јеванђеље Лука, зачало 10. (3,23-38; 4,1)
23. И сам Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа, сина Илијева, 24. сина Мататова, сина Левијева, сина Мелхијева, сина Јенејева, сина Јосифова, 25. сина Мататијева, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслимова, сина Нагејева, 26. сина Маатова, сина Мататијева, сина Семејева, сина Јосифова, сина Јудина, 27. сина Јоананова, сина Рисајева, сина Зоровавељова, сина Салатиилова, сина Ниријева, 28. сина Мелхијева, сина Адијева, сина Косамова, сина Елмодамова, сина Ирова, 29. сина Јосијина, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијева, 30. сина Симеонова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Еликимова, 31. сина Мелејева, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова, 32. сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова, 33. сина Аминадавова, сина Арамова, сина Јорамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина, 34. сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова, 35. сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина, 36. сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова, 37. сина Матусалова, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова, 38. сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега. 1. Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу.
Пролог
1. Преподобни Теодосије Велики. Први установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен у области Кападокије, у селу Могариаси, од благочестивих родитеља. Као младић посетио Симеона Столпника, који га благослови, и прорече му велику славу духовну. С кадионицом, у коју стави хладно угљевље и тамјан, тражаше Теодосије место где би се настанио и основао манастир, и заустави се онде где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком, јерменском, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све, заједничка и сва имовина, заједнички труд, заједничко трпљење а неретко и – гладовање. Теодосије беше узвишени пример живота свима монасима, пример у труду, молитви, посту, бдењу и у свима хришћанским добродетељима. И Бог га обдари даром чудотворства, те могаше болне целити, на даљину се јављати и помагати, зверове укроћавати, будућност прозирати, хлеб и пшеницу умножавати. Беше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му беше сто пет година од рођења (529. године).

2. Блажени Михаил. Блажени Михаил, Христа ради јуродиви. Рус, од рода кнежевског. Прављаше се сулуд да би тако скрио од света врлину своју, и да га људи не би хвалили. Тако припреми себи похвалу пред Богом. Сконча 1453. године у манастиру Клопском, близу Новгорода где му и мошти почивају.

Они што са страхом пред Господом стоје,
Они што се само живог Бога боје,
Они, само они, посведочит могу
Да праведник прима што се моли Богу.
По молитви правој Бог људима твори –
Оном светли зора, ко с’ окрене зори.
Тодосије свети својим молитвама
Поможе многима, помаже и нама.
Јер он и сад живи као и некада
И чудеса чини, ко некад, и сада –
Моћ му Господ даде, због његове вере,
И љубави к Богу, љубави без мере,
Тодосије дивни, истине ревнитељ,
Монашког живота чудни устројитељ,
Нек се од нас слави, слављени од Бога,
Сад грађанин славни царства Христовога.

РАСУЂИВАЊЕ
Бити поткупљив, значи не бити хришћанин. Православни oци Цркве никад се нису дали ни поткупити, ни застрашити. Поткупљивање у стварима вере равна се Јудином издајству Христа за новац; такво поткупљивање било је својствено само неким јеретицима. Када цар Анастасије паде у Евтихијеву јерес, он устаде против опредељења IV Васељенског сабора у Халкидону и хтеде та опредељења обеснажити. Да би придобио знаменитије представнике цркве за себе, он им поче разашиљати разне дарове. Св. Теодосије беше по знаменитости први у свој Палестини. Њему цар посла 30 литара злата на дар, као тобож на потребе манастирске. Разумеде одмах Теодосије да га цар хоћаше тиме поткупити. И како мудро поступи светитељ Божји! Не хте задржати новац за манастир, премда беше у великој нужди, нити га хтеде вратити цару, да не би цара још више озлобио против Православља, него одмах раздаде све то злато у име царево сиромасима да би том милостињом поткрепио своју молитву Богу за исправку цара и повратак на прави пут.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам плач Господа Исуса и то:
1. плач и тугу над мртвим Лазаром, као и над судбом Јерусалима,
2. плач и тугу у врту Гетсиманском због људског робовања греху, демону и смрти.

БЕСЕДА
о постепености у духовном развићу

Тврда је храна савршенијех,
који имају осјећања дугијем учењем обучена
за разликовање добра и зла. (Јевр. 5, 13-14)

Они који се хране млечном храном чулног расуђивања не могу лако разликовати добро од зла. Они обично долазе до закључка да су све вере од подједнаке вредности; да је грех неопходна сенка врлине; да је зло уопште неминован пратилац добра. До оваквих погрешних закључака не може доћи прави хришћанин. Јер прави је хришћанин зрео човек, који се не храни млечном храном, који је неповерљив према чулима, који много финије расуђује и прави финије разлике међу вредностима свега онога што јесте и што бива. Хришћанину су, истина, дати јасни упути Откровењем Божјим за разликовање добра и зла, но њему је ипак потребно дуго и трудно учење, да би као савршен могао у сваком даном случају знати шта је добро а шта зло. То његово знање треба да пређе у осећање, да би било поуздано и непогрешно. И добро и зло желе да се косну срца човечјег. Зато човек треба да је извежбан, да осећањем у срцу одмах позна шта му се приближује, онако исто као што се језиком одмах осети слано и неслано, слатко и горко.
Трудимо се, браћо, сваки дан и сваки час, да изоштримо срце своје да би могло разликовати увек добро и зло. Све оно што нам се догађа, ставља нам питање: шта је добро, а шта зло? Управо све што нам се догађа, догађа нам се само зато да бисмо ми могли уочити шта је добро, и определити се за добро. И по сто пута на дан стављамо се ми на таква кушања. Ко има очи да види, нека види.
О Господе човекољубиви, загреј срце наше добром које је од Тебе. И умудри нас, Господе, за разликовање добра од зла. И укрепи нас, Владико, да увек можемо пригрлити добро а одбацити зло, ради славе Твоје, човекољупче, и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига