МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 34. по Духовима - пред Богојављање
(Поново се чита 29. седмица)
Среда
12.01.2011
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2011.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12  ▶ Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 61 (4,1-11)
1. Када, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада телом, престао је да греши, 2. да остало време живота у телу не живи више по жељама човечијим, него по вољи Божијој. 3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству. 4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас. 5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. 6. Зато је и мртвима проповедано јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а да живе по Богу духом. 7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, целомудрени и трезвени у молитвама. 8. А пре свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво грехова. 9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања; 10. сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије. 11. Ако неко говори, нека говори као речи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у векове векова. Амин.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 56 (12,28-37)
28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видевши како им добро одговори, запита га: „Која је заповест прва од свију?” 29. А Исус му одговори: „Прва је заповест од свију: 'Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини; 30. и љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.' Ово је прва заповест. 31. И друга је као и ова: 'Љуби ближњега свог као самога себе.' Друге заповести веће од ових нема.” 32. И рече му књижевник: „Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега. 33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава." 34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: „Ниси далеко од Царства Божијега." И нико се више не усуди да га запита. 35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36. Јер сам Давид каза Духом Светим: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.' 37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син?" И многи народ слушаше га радо.

Охридски пролог
1. Света мученица Анисија. Рођена у Солуну од родитеља угледних и богатих, и васпитана у вери Христовој. Оста рано сироче, и сва се предаде богомислију и молитви у дому своме. Одушевљена љубављу Христовом често говораше: „О лажни животе младих, јер или саблажњаваш, или се саблажњаваш. Боља је старост, но, ах, туга ме обузима због дужине времена, која ме дели од небесних“. Потом продаде све своје имање и раздаде нишчим, а сама живљаше од труда руку својих. Држаше строги пост, спаваше врло мало и непрестано сузе пролеваше на молитви. Када би је сан савлађивао, она говораше себи: „Опасно је спавати када непријатељ мој бди“. У то време издаде опаки цар Максимијан проглас, да свак може убити хришћанина где види и сретне, без суда и осуде. Једном изађе ова света девојка на улицу, да иде у цркву. Тог дана беше незнабожачки празник сунца. Неки војник виде је красну у лицу, па јој приђе с нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и рече му: „Слушкиња сам Христова, и идем у цркву“. Када јој дрски војник приђе ближе и поче јој безумно говорити, она га одгурну и пљуну му у лице. Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света девица 298. године и би од хришћана чесно погребена, а од Бога у Царству небеском венцем славе увенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.

2. Преподобна Теодора Цариградска. Монахиња и послушница светог Василија Новог (в. 26. март). По смрти јавила се светом Григорију, ученику Василијевом, и описала му свих 20 митарстава, кроз које је душа њена прошла, док није помоћу молитава светог Василија ушла у вечни покој. Представила се 30. децембра 940. године.

3. Свети апостол Тимон. Један од седам ђакона (Дап 6, 5) и од Седамдесет апостола. Постављен за епископа батрског у Арабији, он проповедаше Јеванђеље и претрпе многе муке од незнабожаца. Би бачен у огањ, но оста неповређен. Најзад сконча распет на крсту и пресели се у Царство Христово.

4. Преподобна Теодора Кесаријска. После многих подвига у манастиру Свете Ане мирно се упокојила 755. године.

5. Преподобни мученик Гедеон. Пореклом Грк од врло бедних родитеља. У младости насилно потурчен. Раскајан одбегне у Свету Гору, где у манастиру Каракалу прими чин монашки. Жељан мучеништва за Христа, он узе благослов од свог духовника и оде у оно место где се и потурчио беше, и јавно пред Турцима исповеди веру Христову и наружи Мухамеда као лажног пророка. Турци му обријаше главу, метнуше наопако на магарца и водише кроз град. Но он се радоваше тој порузи ради Христа. После му одсекоше секиром све прсте на рукама и ногама, као негда светом Јакову Персијанцу (в. 27. новембар), и најзад га бацише у нужник где предаде душу своју свету Богу, 1818. године у месту Турнову у Тракији. Чудотворне мошти почивају му у цркви Светих Апостола у селу Турнову, а један део моштију налази се у манастиру Каракалу.

Бога моли света Анисија
Све клечећи и сузе лијући:
– O Исусе, Боже и Господе,
Источниче живота бесмртног,
Сокровиште нетрулежних блага,
Помози ми, Боже, помози ми,
Да до смрти останем девојком,
Ко девојка да се упокојим
И Твојега царства удостојим;
Дај ми, Спасе, твоје благодати,
Да за Тебе могу пострадати,
Да за Тебе ја жртвујем себе,
Желим бити жртвом своме Богу,
O помози, што желим да могу!
Бог услиши деву Анисију.
И даде joj Своје благодати.
Да за Њега може пострадати,
Сад у Рају света Анисија
Kao звезда међ звездама сија,
Kao ангел међ ангели блиста
Молећ за нас бесмртнога Христа.

РАСУЂИВАЊЕ
Ево још два примера, како Бог милостиви помаже у невољи оне, који сe c вером у Њега надају. Блажена Теодора Кесаријска беше рођена у великашкој кући и дата у манастир Св. Ане на васпитање. Теодора се не само васпитаваше него и подвизаваше спремајући се да прими чин монашки. Цар Лав Исавријанин силом је извуче из манастира и обручи за једнога свога војводу. Теодора се противљаше браку свом душом, али беше немоћна као јагње у вучјим шапама. Она туговаше у срцу непрестано се Богу мољаше, да је Бог не остави. И на сами дан венчања, када гости пироваху, изненадно дође вест цару, да су Скити напали његову царевину. Цар нареди томе свом војводи да одмах c војском иде против Скита. Војвода оде, и више се не врати, јер погибе у рату. Тако се св. Теодора ослободи помоћу Божјом, и као чиста девојка опет врати у свој манастир, где се замонаши и као монахиња прослави необичним подвигом својим.
Други пример. У манастиру „Неусипајушчих“ беше једне гладне године велика оскудица. Св. Маркел игуман дочека једнога дана неке сиромахе и угости их, па им још хтеде дати и новаца на пут. Упита Маркел економа манастирског, колико има свега новаца. Економ одговори: десет сребреника. Игуман нареди, да свих десет да тим сиромасима. Економ не даде свих десет него девет, a један задржа за потребе манастирске. И беше економ врло забринут за манастир, јер беше крајња оскудица. У томе изненадно посети манастир неки богати човек и донесе игуману 90 таланата злата. Тада видовити Маркел дозва економа и рече му: „Ево, Бог је хтео преко овог благочестивог човека да нам пошље 100 таланата, но како си ти преслушао мене и задржао један сребреник, због тога нас свеопшти Промислитељ лиши десет таланата.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам сабор (лик) подвижника, девственика и девственица и то:
1. како се они из љубави према Христу одрекоше свега и предадоше драговољном трпљењу,
2. како победише себе, свет и ђавола, истрајном трпељивошћу,
3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама
помажу.

БЕСЕДА
о царству светитеља

Али ће светитељи Вишњега преузети царство и држаће га на вијек и до вијека. (Данил 7, 18)

Понижени и потлачени у царствима земаљским, светитељи, вечно ће царовати у Царству небеском. Последњи на земљи, они ће се као први веселити на небу. Гладни и жедни и боси и голи у царствима пролазним, они ће бити као царски синови, насићени и обучени у царске одеће у царству непролазном. Туђини у царствима трулежним, они ће бити господари у царству свом, у царству нетрулежном. То је последње царство, и управо једино, које се може назвати царством. Друго је све пролазност, привремена школа, обмана и сујета. За вечно царство светитеља регрутују се на земљи грађани из свих царстава земаљских и из свих времена. То су синови и кћери Христа Спаситеља, деца Бога живога. Они од њих, који су се преселили из овог живота у онај, и сада царују, но још није показан сав блесак и сва величина њихова царовања. То ће се показати по другом доласку Христа, Судије живих и мртвих. Тада ће се показати сав блесак и сва величина царства светитеља. То, је царство вечно Христа Бога нашега. Томе царству неће бити ни смене ни краја на вијек и до вијека.
О Господе Исусе, Стројитељу царства светитеља, смилуј се и на нас грешне и припреми нас за вечито царство светитеља Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024