МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 32. по Духовима - Светих Отаца
Понедељак 32. по Духовима
27.12.2010
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 2010.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27  ▶ Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 53 (2,14-26)
14. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? 15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудевају у свакодневној храни, 16. и рече им који од вас: „Идите с миром, гријте се, и наситите се", а не дате им што је потребно за тело, каква је корист? 17. Тако и вера, ако нема дела, мртва је сама по себи. 18. Но неко ће рећи: “Ти имаш веру, а ја имам дела." Покажи ми веру твоју без дела твојих, а ја ћу теби показати веру моју из дела мојих. 19. Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхте. 20. Али хоћеш ли да знаш, о човече сујетни, да је вера без дела мртва? 21. Авраам, отац наш, не оправда ли се делима кад принесе Исака сина свог на жртвеник? 22. Видиш ли како је вера садејствовала делима његовим, и кроз дела усавршила се вера? 23. И испуни се Писмо које говори: “Авраам поверова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се." 24. Видите ли, дакле, да се делима оправдава човек, а не само вером? 25. А слично и Рава блудница не оправда ли се делима када прими уходе, и изведе их другим путем? 26. Јер као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва.
Јеванђеље Марко, 48. (10,46-52)
46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи сеђаше крај пута, просећи. 47. и чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: „Сине Давидов Исусе, помилуј ме!” 48. И прећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: „Сине Давидов, помилуј ме!” 49. И зауставивши се Исус рече: „Позовите га!” И зовнуше слепога говорећи му: „Не бој се, устани, зове те.” 50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. 51. И одговарајући рече му Исус: „Шта хоћеш да ти учиним?” А слепи му рече: „Учитељу, да прогледам.” 52. А Исус му рече: „Иди, вера твоја спасе те.” И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Тирс, Левкије и Калиник. Свети Тирс и Левкије беху чесни грађани Кесарије Витинијске, први крштен а други оглашен хришћанин. Калиник, пак, беше жрец идолски. Када цар – Декијев наследник Кумврикије поче нештедице мучити и убијати хришћане, ступи пред њега неустрашиви Левкије па изобличавајући га, рече му: „Зашто си сам на своју душу заратио, о Кумврикије?“ Разјарени судија нареди одмах да га бију и муче, и најзад мачем посеку. Левкије намучени иђаше на посечење весело као на свадбу. Видећи смрт храброга Левкија, Тирс блажени распали се ревношћу божанском, па попут Левкија и он ступи пред судију и изобличи га за злочине и за неверовање у јединог истинитог Бога. И он би бијен и у тамницу бачен. Невидљива рука Божја исцели га од рана, отвори му врата од тамнице и изведе га. Тирс одмах оде епископу кесаријском Филеју, да га овај крсти. По крштењу поново би ухваћен и мучен, но он трпљаше муке подносећи их као у сну, а не на јави. Силом молитве његове попадаше многи идоли. Видевши ово, жрец идолски Калиник обрати се у веру Христову. И он и Тирс беху осуђени на смрт. Калиника мачем посекоше, а Тирса метнуше у дрвени сандук, да тестером престружу. Но сила Божја не допусти ово, те тестера не могаше дрво ни запарати. Тада Тирс свети уста из сандука, помоли се Богу благодарећи му на мукама и предаде мирно дух свој Господу своме. Крајем IV века кесар Флавије построји код Цариграда цркву светом Тирсу, и у њу положи мошти његове свете. Светитељ се јавио у визији царици Пулхерији и препоручио јој, да сахрани мошти чердесет мученика до његових моштију.

2. Свети мученици Филимон, Аполоније, Аријан и други. У време Диоклецијана неки судија Аријан љуто мучаше хришћане у Мисиру. Па ухвати и Аполонија и припрети му мукама. Овај се уплаши од мука, па потплати неког познатог музиканта Филимона, незнабошца, да би он место њега, прерушен у његово одело, принео жртву идолима. Но када Филимон ступи пред идоле, наједанпут засија светлост хришћанске вере у срцу његовом и он се прекрсти. Потом изађе и поче викати: „Хришћанин сам! слуга Христа Бога живога!“ Чувши ово судија, насмеја се, мислећи да се Филимон подсмева хришћанима. Потом Филимон би мучен грозним мукама. Дажд с неба паде на њега и крсти га. Најзад и Филимон и Аполоније беху посечени од Аријана судије. Но тада и Аријан поста хришћанин, пошто излечи своје слепо око чудесним начином на гробу Филимонову. Осуђен на смрт од цара Диоклецијана, и погубљен са четири војника, који такође себе објавише хришћанима.

Познадосте веру, признадосте Христа,
Предадосте тело, да би душу спасли,
Зато вам се име на небеси блиста
И у цркви светли, огњи неугасли.
Молите се за нас, бесмртни јунаци,
Да c’ одбију од нас греховни облаци,
Левкије блажени и Тирсе витешки
Калиниче славни, дични Филимоне,
И остали редом, бол поднесте тешки,
Но сад сте грађани боље васионе,
Молите се за нас, красни светилници,
Мол’те се за цркву, Божји мученици.
Познадосте љубав, небеску својину,
Земља joj не знаде ни имена правог,
Видесте је целу у Божијем Сину,
У знаку pacпeћa и чела крвавог.
Сад сте близу Бога, и лице My зрите,
Молитвама вашим грехе нам покријте.

РАСУЂИВАЊЕ
Три су врсте похвалне ревности; ревност o очишћењу себе од греховних жеља и помисли, ревност према истини вере и ревност према правди Божјој међу људима. Све три ове ревности испуњавале су душу св. Николаја Чудотворца до савршенства. Ревност o очишћењу себе он је показивао кроз цео живот будно стражећи над својим срцем. Ревност према истини вере показао је он нарочито на Првом Васељенском сабору у Никеји, када је дошао у страшан сукоб c Аријем. Ревност према правди Божјој међу људима показао је он особито у два знаменита случаја, када је спасао по три невина човека од смртне казне. Једном у његовом одсуству из града Мира златољубиви војвода Евстатије осуди три човека на посечење мачем, примивши мито за то од неких њихових непријатеља. Извештен o овоме св. Николај у највећој журби дојури у Мир. Осуђеници беху изведени на губилиште. Џелат беше већ дигао мач над невиним људима. У том тренутку Николај ухвати мач, истрже га из руку џелатових, и ослободи осуђенике. Потом укори војводу Евстатија, и приведе га стиду и покајању. Исто тако беху оклеветани код епарха цариградског Евлавија и код цара три царске војводе: Непотијан, Урс и Ерпилион, Цар потписа смртну пресуду. Уочи дана погубљења три војводе помолише се Богу говорећи: „Боже Николајев, избави нас невине од смрти!“ Те ноћи јави се св. Николај на сну цару и епарху, изобличи их за ту неправду, и нареди, да одмах ослободе из тамнице три војводе. Сутрадан цар и епарх испричаше један другом истоветно ноћно виђење, и одмах ослободише војводе и од смрти и од тамнице.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам богопослушност Авраму и то:
1. како послуша Аврам Бога, када му нареди да изађе из земље своје, и од рода свога и из дома оца свога (Постања 12),
2. како послуша он Бога, када му нареди да принесе на жртву свога јединца сина.

БЕСЕДА
о Јакову

Видјех Бога лицем к лицу, и душа се моја спасе. (Постања 32, 30)

Бог Аврамов и Исаков би и Бог Јаковљев, Бог верних, послушних, милостивих и кротких. Кротким боговидцем може се назвати Јаков. Јер уистини кротак беше, и виде Бога, и говори с Богом, и виде ангеле Божје, и лествице од земље до неба. Кротошћу својом победи Лавана, таста свога, и Исава, брата свога; кротошћу унесе мир међу жене своје, Лију и Рахилу; због кротости би мио и фараону. Кротост Јаковљева праобраз је Христове кротости. Блажени кротки, рекао је Господ, јер ће наслиједити земљу (Мат. 5,5). Ове речи обистиниле су се и на Јакову. Он је наследио земљу отаца својих; његово потомство ослободило се из Мисира, и наследило је Земљу обећану; а кроз Христа Господа, свога потомка по телу, наследио је он сву земљу. То је црква Божја, која се распрострла по свој земљи. Видех Бога лицем к лицу. Јаков виде Бога у виду човека, али не као правог човека. И то виђење само је предсказање истински ваплоћеног Бога као човека. И душа се моја спасе. Спасе му се душа од страха и од сваке неправде. Па кад се Јаков спасе видећи само призрак Бога, кудикамо је лакше нама спасти се, који знамо Бога као истинског човека, као Богочовека.
О Господе кротки, сило и славо кротких, као што си спасао Јакова призраком Твојим, спаси и нас Твојим истинским телом и крвљу. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022