МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 31. по Духовима - Светих Праотаца
Среда 31. по Духовима
22.12.2010
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 2010.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22  ▶ Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50 (1,1-18)
1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. знајући да кушање ваше вере гради трпљење: 4. а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла. 7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни. 11. Јер огреја сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њена пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе. 13. Ниједан кад је кушан да не говори: „Бог ме куша;” јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене. 18. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења.
Јеванђеље Марко, зачало 44. (10,11-16)
11. и рече им: „Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа свог пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видевши Исус узнегодова и рече им: „Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.” 15. Заиста вам кажем: „Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.” 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Зачеће свете Ане. Праведни Јоаким и Ана беху бездетни за пуних педесет година свога брачног живота. Под старост јави им се архангел Гаврил, сваком од њих напосе, и рече им, да су молитве њихове услишане од Бога и да ће родити ћерку Марију. Тада Ана света заче од мужа свога, и после девет месеци роди ћерку, благословену од Бога и од свих колена људских, Пресвету Деву Марију Богородицу (в. 9. септембар).

2. Света Ана, матер пророка Самуила. Жена Елканова, из Арматема или Ариматеје (I Сам. 1). Не рађаше деце, јер беше неплодна, због чега горко туговаше и плакаше. Но Бог милостиви смилова се на њу и разреши неплодство њено због непрестаних јој уздаха и молитава. И роди Ана сина, Самуила, посвети га Богу од самог детињства. То беше Самуил, велики вођ народа израиљског и пророк, који помаза два цара, Саула и Давида. А света Ана испева песму благодарности Богу, песму чудесну по мудрости и красоти, која се и дан-данас употребљава на богослужењима у цркви (I Сам 2, 1).

3. Преподобни Стефан Новосијатељ. Овај угодник Божји роди се и васпита у Цариграду у дому родитеља својих, Захарије и Теофаније. Отац му беше свештеник Велике Цркве у време патријарха Методија. Носећи га зачетог у утроби својој, мајка му се хранила само хлебом и водом. Када се роди младенац, сијаше на прсима његовим крст од светлости. Због тога, а и због свог чистог и богоугодног живота, прозван је Новосијатељ. У осамнаестој својој години затвори се Стефан при цркви Светог Петра апостола, и ту се предаде подвигу поста и молитве. Јави му се једном свети Петар и рече му: „Мир ти, чедо, добро си отпочео, Господ да те укрепи!“ Потом поживе много година при цркви Светог мученика Антипе. И овај му се светитељ јави и укрепи га речима: „Знај да те нећу оставити“. Стефан налагаше на себе све већи и већи труд. Храну употребљаваше два пут недељно, и то само зеље непосољено. Подвизавао се овај свети муж Царства ради Христовог 55 година, и упокојио се у Господу 829. године у 73. години свога земног живота.

4. Преподобни Амон. Рођен и васпитан на Кипру. Због велике духовне учености и многих врлина, нарочито милосрђа, би постављен за архиепископа после светог Дамјана. Послуживши верно цркви и угодивши Богу, скончао мирно у VI веку.

O преславни Боже. чудесни и дивни,
Спрам свију створења благи, милостивни,
Ти горде обараш, смерне узвисујеш:
Ти што умртвљујеш, ти што оживљујеш,
Све Ти можеш, Творче, према плану Твоме.
Према плану Твоме, вечном, божанскоме.
Родна земља рађа c Твојим благословом.
Неродну печатиш Твојим светим словом.
Оној која рађа можеш одузети,
A неротки можеш добри плод принети.
Нероткињу Ану ти учини родном,
Обдари је ћерком светом, благородном,
Што на подсмех беше, Ти увенча славом,
Caн бесчедне жене Ти надмаши јавом.
Старица се моли, Ти молитву прими,
И печат неплодства Ти joj c тела сними,
Мртвено joj тело напоји животом,
Девицу joj даде чудесну красотом,
И ћерка се роди, пресвета девица.
И Ћерка, и Мајка, и Богородица!
Све ти можеш, Творче, према плану Tвоме,
Према плану Твоме, вечном, божанскоме.

РАСУЂИВАЊЕ
Страх од Бога изгони из срца сваки страх од људи. Код свих великих јерарха цркве православне ми видимо чудесно удружену кротост и неустрашивост. Св. Николај ухватио је за мач џелатов и тргао, да не посече невине људе. Св. Златоуст изобличавао је недела царице Евдокије без обзира на све неугодности и опасности по живот, којима се због тога излагао. И слично томе многи и многи други. Цар Валентинијан Старији саслушавши строга изобличења Амвросијева, рекне овоме: „Знао сам твоју неустрашивост, зато и помогох, да будеш изабран за епископа; исправљај наше погрешке, како божански закон учи, и лечи неправде наше.“ Када Валентинијан Млађи, по напуту своје мајке Јустине, аријанке, нареди, да се Саборна црква у Милану уступи јеретицима, Амвросије се затвори у цркву са верним народом и три дана не хте из ње изаћи, a цару и царици поручи, да ако желе његову смрт, он је готов сваког часа да „овде у цркви или мачем или копљем прободен будем.“ Чувши ово, цар и царица тргоше своју наредбу. Када се деси нека буна у Солуну, у којој, по наредби цара Теодосија Великог би посечено око 7000 људи, расрди се Амвросије на цара толико, да кад овај посети Милано и хтеде ући у цркву, светитељ му забрани да уђе. Рече цар Амвросију: „И Давид сагреши, и не лиши се Божјег милосрђа“, на што му епископ одговори: „Ако си подражавао Давиду у греху, подражавај му и у кајању.“ Цар се застиде, врати се, и горко покаја за учињени грех.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам правду праведнога Ноја (Постања 6) и то:
1. како сви људи беху неваљали и злобни,
2. како Ноје једини усред свеопштег неваљалства оста праведан и живљаше по вољи Божјој.

БЕСЕДА
о Ноју

Ноје човек праведан, савршен у роду свом, Богу угоди Ноје. (Постања 6, 9)

Бити праведан међу праведницима дело је велико и похвално. Но кудикамо је веће и похвалније дело бити праведан међу неправедницима. А Ноје поживе међу људима, испуњеним неправде и злобе, пет стотина година поживе међу њима, и оста праведан пред Богом. И обрете Ноје благодат пред Господом Богом. Највиши судија, који гледа сва дела људска и процењује без пристрашћа и без погрешке, оценио је труд Нојев да се усред једног рода покварена и строптива одржи у правди Божјој, и наградио га благодаћу Својом. Несумњиво је, да је Ноје претрпео много мучења и горчине од злобних суседа својих. Несумњиво је, да он није могао имати пријатеља међу њима. Највеће је задовољство грешника, да свуче праведника у своју каљужу и да с њим подели свој грех. Но Ноје се није дао свући ни завести. Он је више волео да има Бога за пријатеља неголи неправедне људе. Њему је било драже ходити с Богом без људи, неголи с људима без Бога. Страх од Бога, Творца и Судије, сачувао га је од опште кварежи. И не само да је он био праведан, него савршен у роду своме. То јест, он се није дао нимало заразити општим злом него се држао правде Божје. Намамљивање на грех и подсмевања од стране грешника све су га више удаљавала од њих. И кад је дошао општи потоп на сав род људски, Бог није оставио вернога Ноја да пропадне с осталима, него га је спасао, и прославио учинивши га родоначалником новог рода људског. Сјајни пример Нојев, браћо, учи нас, да и од нас свак може угодити Богу усред самих грешника око себе, само ако хоће.
О Боже праведни и дуготрпљиви, подржи нас на путу правде Твоје, Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022