МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 21. по Духовима
Петак 21. по Духовима
15.10.2010
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 2010.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15  ▶ Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Колошанима, зачало 253 (2,1-7)
1. Хоћу, дакле, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у телу, 2. Да се утјеше срца њихова, да се сједине у љубави и у свакоме богатству пунога разумевања за познање тајне Бога и Оца и Христа, 3. У коме су сакривена сва блага премудрости и знања. 4. А ово говорим, да вас неко не превари заводљивим речима. 5. Јер ако сам телом и одсутан, али сам духом са вама, радујући се и видећи ваш ред и чврстину ваше вјере у Христа. 6. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите, 7. Укорењени и назидани у Њему, и утврђени у вјери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу.
Јеванђеље Лука, зачало 42. (9,12-18)
12. А дан стаде нагињати. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и кек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту. 13. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и две рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ. 14. Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет. 15. И учинише тако, и посадише их све. 16. А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу. 17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица. 18. И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим беху ученици, и запита их говорећи: „Шта говори народ ко сам ја?”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Андреј Јуродиви. Словенин по пореклу. Као роб купљен неким богаташем Теогностом у Цариграду у време цара Лава Мудрога, сина цара Василија Македонца. Андреј беше красан младић телом и душом. Теогност заволи Андреју и даде га да се учи писмености. Андреј се усрдно Богу мољаше, и с љубављу црквене службе похођаше. Послушавши неко небесно јављење он се реши на подвиг јуродства Христа ради. И једном кад оде на бунар за воду, он исцепа на себи одело и ножем исече, па се направи луд. Ожалошћен тиме господар му Теогност спута га у ланце и одведе у цркву св. Анастасије Узорешителнице, да му се читају молитве Но како се Андреј не поправи у очима господара свога, пусти га овај у слободу као умоболног. Андреј свети дању се прављаше луд а ноћу по сву ноћ се Богу мољаше. Живео је без крова и уточишта. Ноћевао је на пољу, ишао полунаг, у једној издртој хаљини, јео је мало хлеба кад би му добри људи уделили. Од онога што је примао он је делио просјацима, и то кад би им дао изругао би их, да му не би благодарили. Јер сву награду очекиваше Андреј свети само од Бога. Зато се и велика благодат Божја усели у њ, те је могао прозирати у тајне људске, виђати ангеле и демоне, одгонити демоне од људи, исправљати људе од греха. Имао је предивна виђења Раја и највиших небеских Сила; видео је Господа Христа на престолу славе; видео је, са својим учеником Епифанијем, Пресвету Богородицу у цркви Влахерни како одеждом својом покрива род хришћански (в. Покров Богородичин); чуо је на небесима речи неисказане, које није смео људима поновити. После нечувено тешких подвига упокојио се 911. год. и преселио у вечну славу Господа свога.

2. Свешт. муч. Кипријан и Јустина девица. Кипријан – досељен из Картагене у Антиохију, где живљаше и Јустина са својим родитељима, Едесијем и Клеодонијом. Едесије беше жрец идолски и цео дом његов незнабожачки. Но када Јустина ходећи по црквама хришћанским позна веру праву, она обрати и оца и мајку Христу Господу. И све троје примише крштење од Оптата епископа. Кипријан пак беше волх, имаше везе са дусима нечистим и гаташе. Неки развратни младић Аглаид незнабожац хтеде пошто по то прелестити св. Јустину, јер се занесе лепотом њеном, па како га св. девица одсудно одби, он потражи помоћ код Кипријана. Кипријан навођаше зле духове, једне за другим, на Јустину, да би у њој распалили страст нечисту за Аглаидом, но не успе у томе ништа, јер св. Јустина крсним знамењем и молитвом Богу одгоњаше од себе духове злобе. Тада Кипријан позна силу крста, и сам се крсти, и временом постаде презвитер и епископ. Озлобљени незнабошци оптужише њега и Јустину, и обоје беху предати суду у Дамаску, по том мучени и посечени у Никомидији крајем III столећа.

3. Св. муч. Давид и Константин. Кнежеви хришћански из Аргвента. На смрт осуђени за Христа у Имеретији од калифа Емил-ел-Муменима и потопљени у реци 730. год. Пред смрт се молили Богу, да Бог опрости грехе свима онима који буду њих призивали у молитви на помоћ. По свршеној молитви пуче гром и чу се глас с неба да им је молитва услишена. Мошти им почивају у Грузији, у ман. Моцамети.

Јуродиви Андреј у ноћи стајаше,
Под покровом звезда Богу се мољаше:
О Свевишњи Боже, три по ипостаси,
Успаване душе пробуди и спаси!
О Исусе слатки, слађи од живота,
Ризницо радости и вечних красота,
Очисти пастире, цареве просвети,
Утеши невољне, и сав свет освети,
Па и мене грешног, Андреју Јурода,
Не издвој, Господе од светог народа! –
О свети Андреје, пун Божје мудрости,
Ти што свет учаше речима лудости.
Језиком си света свету говорио
И лудошћу мнимом Христа си славио.
Људи те презреше као безумнога,
И пси те гонише са легала свога!
На ђубришту светском ти си олтар био,
Молитвама твојим сав свет си кадио.
Но сав свет не беше достојан те, диве, –
Слава ти Андреје, свети Јуродиве!

РАСУЂИВАЊЕ
Виђење св. Андреје Јуродивог. Неки монах у Цариграду беше знаменит као подвижник и духовник, и свет му много хођаше па молитве. Но имаше тај монах тајни порок среброљубља. Новац сабираше, а ником не даваше. Срете га св. Андреј на улици, и виде му око врата обвијену страшну змију. Сажали се на њ св. Андреј, па му приступи и поче га саветовати: „зашто си, брате, душу своју погубио? Зашто си се везао са демоном среброљубља? Зашто си му дао почивање на себи? Зашто сабираш злато, као да ће оно с тобом у гроб а не у руке других? Зашто давиш сам себе тврдичлуком; док други гладују и жеђују и умиру од зиме, ти се веселиш гледајући у множину злата? Зар је то пут покајања? Зар је то чин монашки?… Видиш ли онога?“ И у том часу отворише се очи монаху и виде демона црна, и ужасну се веома. А демон се скиде са монаха и побеже, гоњен силом Андрејевом. У том ангел Божји пресветли приступи ономе монаху, јер се срце монахово измени на добро. И одмах оде монах и раздаде све своје сабрано злато ништим и убогим. И после тога угоди Богу у свему, и прослави се много више него пре.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам правду цара Језекије и награду Божју (II Днев. 30- 31), и то:
1. како Језекија чињаше што је добро и право и истинито пред Господом;
2. како поврати светињу храму Господњем и истреби идоле и идолопоклонство у народу;
3. како га Бог помилова и срећан бијаше у свему.

БЕСЕДА
о вољи праведника у вољи Божјој

Но у закону Господњем воља је његова,
и у закону његовом поучава се дан и ноћ. (Пс. 1, 2)

Благо оном човеку, браћо, и по три пут благо њему, чија је воља потчињена вољи Божјој, чији ум ништа не умује насупрот савету Божјем, и чије срце ништа не жели на супрот жељи Божјој. Ум је крманош и воље и срца. Ако је ум управљен стално према Богу, онда ће он жудно поучавати се дан и ноћ у закону Божјем, и неће ићи на савет нечестивих него ће тражити истину и објашњење свему у закону Божјем. Ако је ум тако управљен к Богу, онда ће се и срце човеково и воља човекова брзо управити к Богу. Тада ће воља, као извршни орган унутрашњег човека, вршити само оно што је сагласно са вољом Божјом и што је прописано у закону Божјем. Тада човек неће стати на пут грешника, нити ће сести на седиште губилишта, тј. неће чинити грех нити ће друге људе на грех навлачити. У почетку овога псалма пророк Давид похваљује човека, који не чини три зла, а сада продужује да га похваљује, кад чини два добра. Три су зла: тражити мудрости у грешника, живети животом грешника и саблажњавати друге људе својим злим примером. Два су добра, саобразити своју вољу потпуно закону Божјем, и упутити ум свој да се поучава дан и ноћ у закону Божјем.
О браћо моја, како је плачевно плитак ум код свих оних, који не познају закон Божји! Дубина ума људскога мери се познавањем дубина закона Божјег. Ко год се поучава у тајнама закона Божјег, ум је његов дубок и широк и узвишен. А ум је крманош и срца и воље. О браћо моја, како је плитка и превртљива и развратна воља код свих оних, који вољу своју не потчињавају вољи Божјој! Ваистину плачевно плитка, и превртљива и развратна. Шта је закон Божји браћо? То је израз воље Божје. Где се налази тај израз? У Светом писму и у предању светитеља цркве Божје. Благо оном ко познаје вољу Божју и ко је извршује.
О Господе Боже, велики и силни, милостиви и праведни, просвети ум наш законом Твојим светим, и управи вољу нашу вољом Твојом, вољом човекољубивом и спасоносном. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022