МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета – Слепога
Петак седмице пете
07.05.2010
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2010.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7  ▶ Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Дела светих апостола, зачало 36 (15,5-34)
5. Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су поверовали, говорећи да их ваља обрезати и заповедити да држе Закон Мојсејев. 6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење. 7. А после многог разматрања устаде Петар и рече им: „Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују. 8. И Бог, који познаје срца, посведочи им давши им Духа Светога као и нама, 9. и не постави никакве разлике између нас и њих, вером очистивши срца њихова. 10. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? 11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они." 12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих. 13. А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: „Људи браћо, чујте ме! 14. Симон објасни како се Бог пре побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје. 15. И са овим се саглашавају речи Пророка, као што је написано: 16. 'Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, 17. да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово; 18. Богу су позната од постања света сва дела његова.' 19. Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу; 20. него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви; (и оно што њима није мило другима да не чине). 21. Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповедају, пошто се у синагогама чита сваке суботе." 22. Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом, 23. и написаше рукама својима ово: „Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији. 24. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас речима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповедисмо; 25. зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом, 26. људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа. 27. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу. 28. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно: 29. да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво." 30. Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу. 31. А кад прочиташе, обрадоваше се утеси. 32. А Јуда и Сила, који беху и сами пророци, дугом беседом утешише браћу и утврдише. 33. И пошто проведоше онде неко време, отпустише их браћа с миром апостолима. 34. Но Сила нађе за добро да остане онде, а Јуда се сам врати у Јерусалим.
Јеванђеље Јован, 37. зач. (10,17-28)
17. Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем. 18. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповест примих од Оца свога. 19. Тада опет настаде раздор међу Јудејцима због ових речи. 20. А многи од њих говораху: „У њему је демон, и махнита. Што га слушате?" 21. Други говораху: „Ово нису речи бесомучника. Зар може демон слепима очи отварати?" 22. А беше тада Празник обновљења храма у Јерусалиму, и беше зима. 23. И ходаше Исус у храму по трему Соломонову. 24. И Јудејци га опколише и говораху му: „Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам отворено." 25. Исус им одговори: „Рекох вам па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог, она сведоче о мени, 26. али ви нe верујете; јер нисте од оваца мојих, као што вам рекох." 27. Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду. 28. И ја им дајем живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Сава Стратилат. У време цара Аврелијана живљаше овај славни Сава у Риму, и имаше војводски чин. Пореклом беше од Готског племена. Посећиваше често хришћане по тамницама и помагаше их својим имањем. Због велике чистоте и поста даде му се од Бога власт над духовима нечистим. Када би оптужен као хришћанин, он смело стаде пред цара, баци преда њ свој војнички појас, и јавно исповеди Христа Господа. Би мучен разним мукама, шибан, гвожђем струган, свећама опаљиван. Но он не подлеже тим смртоносним мукама, но јави се жив и здрав. Његови другови, војници, видећи очигледно да Бог помаже Сави, примише веру Христову. Њих 70 на броју одмах бише по наредби царевој посечени. Светом Сави јави се у тамници сам Христос Господ у великој светлости и крепљаше мученика Свога. Потом Сава би осуђен на смрт потопљењем у воду. И бачен би у реку дубоку, где предаде душу Богу, 272. год. И душа му оде ка Господу, коме је веран остао у мукама многим.

2. Преп. Јелисавета. У раној младости ступи у монаштво у манастиру св. Козме и Дамјана у Цариграду, и прими на себе тежак подвиг ради Христа Бога и ради душе своје. Себе је сматрала невестом Христовом, и овај свет као и непостојећи. Од њене велике љубави према Богу проистицаше и њено велико милосрђе према људима, нарочито према болним и страдалним. Даром, који јој Бог даде, исцељиваше она разне болести и разне муке на људима. На њеним ноћним молитвама виђали су је сву обасјану светлошћу небеском. А по смрти и мошти јој беху целебне, те се на њеном гробу кроз векове стицаше мноштво болника и страдалника. Упокојила се мирно и прешла у вечну радост Господа свога 540. год.

3. Св. муч. Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин. Ова четворица беху војнички другови св. Ђорђа. Видећи храбро трпљење и чудеса св. Ђорђа, ови дивни војници посташе хришћани, због чега бише посечени.

4. Св. муч. Пасикрат и Валентин. Када судија наговараше Пасикрата да принесе жртву идолима, а тако исто и брата мученикова Папијана, који беше отпао од Христа због страха од мучења, тада Пасикрат метну руку своју у огањ и викну: „тело је смртно и огњем сагорева, но душа је бесмртна и не осећа видљиве муке!“ Мајка га пак много подржаваше и храбраше да истраје до краја. Би посечен с Валентином; и оба се преселише у царство Христово, око 228. год.

5. Преп. Тома Јуродиви. Кад год по послу манастирском беше у граду Антиохији, овај Тома се прављаше луд Христа ради. Неки Анастасије не хте му дати тражену милостињу за манастир него му удари шамар. Тада Тома прорече: „од сада нити ћу ја што примити од Анастасија, нити ће ми Анастасије моћи што дати!“ После једног дана умре Анастасије, а и Тома при повратку за манастир издахну. И тако се зби пророчанство овог светог човека. Престави се св. Тома у Дафни код Антиохије, у време патријарха Домина (546-560 г.).

6. Св. новомуч. Лука и Никола. Дивни младић Лука, кројач по занату, пострада за Христа 1564. год., а Никола 1776. год.

Свети Тома луд се прави
Ради Христа Спаса свога,
А у срцу Бога слави,
Творца света Јединога.
У срцу му Божје име,
– Помилуј ме благи Боже!
Своју душу храни тиме:
– Помилуј ме благи Боже,
Не брине се Тома свети
Шта ће свијет о њем’ рећи,
Нек свет виче, нека прети,
Прави Суд ће Бог изрећи.
Ко је свету угађао
Пред Богом се наш’о лажан,
А Тома се насмејао
Свету што се прави важан.
О ти сенко поврх вода,
Што се тако важна правиш?
Сва је стварност у Господа.
Кад за ништа сматраш себе,
Тим ћеш Њега да прославиш.

РАСУЂИВАЊЕ
Препоручујући хришћанима да долазе у храм на молитву Златоуст вели: „ако неко донесе потчињеним грађанима царску или кнежевску грамату, грађани не испитују живот доносиоца, да ли је он богат или сиромашан, или праведан или грешан, но сви пажљиво слушаше оно што он чита. Ако ли неко није чуо, пита онога ко је чуо. Па кад толико страхопоштовање имате од земаљскога цара, како ли тек треба да слушате нас (свештенике) овде где Творац небесних сила говори кроз нас грешне?“ И заиста, што је Св. Писмо друго него Грамата Цара небеснога! Како да нас не интересује сваки дан и сваки час та јединствена и спасоносна Грамата, кад нас интересују и најмање наредбе најмањих власти у држави? Св. Антоније рекао је: „све што радиш, имај за то оправдање у Св. Писму.“ Но како ћеш имати оправдање у Св. Писму, ако не знаш Св. Писмо?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса и то:
1. како Његово васкрсење одгони од нас сваку смућеност, туробност и печал.
2. како Његово васкресење уноси у душе људске ведрину, храброст и добру вољу.

БЕСЕДА
о ништавилу свега у сравњењу са Христом

Држим све да су трице,
само да Христа добијем. (Филиб. 3, 8)

Апостол који ово пише имао је светску ученост, имао је богатство и пријатеље, имао је младост и здравље, имао је све изгледе на светске успехе у своме народу. Но он каже: све оставих! Ради Христа Исуса Господа својега све остави. Пред светским мудрацима постаде као будала, пред богаташима као просјак, пред пријатељима као непријатељ; младост и здравље изнури драговољним мукама и страдањима; све изгледе на светске успехе затвори сам себи једним потезом. И зашто све ово учини ти, о свети апостоле Павле? Зато што држим све да су трице, само да Христа добијем.
Па да ли се, браћо, превари апостол Павле оставивши све као трице, и да ли доби нешто више добивши Христа? Двадесет столећа сведоче, да се апостол не превари, и да добивши Христа доби несравњиво и више и боље од онога што остави и жртвова. Доби мудрост изнад сваке светске учености, и богатство нетрулежно и непропадљиво; и пријатеље у лицу нелажних ангела Божјих; и бесмртну младост без болести и старења; и успех божански, који траје без промене у животу вечном. Све ово он доби добивши Христа. И све ово он доби оставивши све што свет даје љубимцима својим.
Заиста, браћо, бољи је Христос од света; и нема речи којима би се описала Његова надмоћност над светом. Свет своје љубимце обмањује, а Христос Своје љубимце истински награђује. Јер свет даје мало а узима све; даје трулеж а узима живот. Христос пак тражи мало а даје све; тражи да одбацимо трулеж а даје живот вечни. Христос је, браћо, наш једини истински пријатељ.
О васкрсли Господе Христе, помози нам одрећи се трица, одрећи се трулежи, и даруј нам живот вечни. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022