МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 32. по Духовима - пред Богојављање
Петак
15.01.2010
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2010.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15  ▶ Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 234 (6,18-24)
18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете, 19. и за мене, да ми се даде реч кад отворим уста своја, да смело обзнаним тајну јеванђеља, 20. за које служим у оковима, да о њему говорим смело, као што сам дужан говорити. 21. А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и верни служитељ у Господу, 22. кога управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утеши срца ваша. 23. Мир браћи и љубав са вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа! 24. Благодат са свима који постојано љубе Господа нашега Исуса Христа. Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 14. (4,22-30)
22. И сви му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: „Није ли ово син Јосифов?” 23. И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: „Лекару, излечи се сам”; што чусмо да је било у Капернауму учини и овде у постојбини својој.” 24. Рече пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој." 25. А ваистину вам кажем: „Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи; 26. и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици. 27. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.” 28. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово. 29. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где беше њихов град сазидан, да би га бацили одозго. 30. Али он прође између њих и отиде.
Охридски пролог
1. Свети Силвестар, епископ римски. Рођен у Риму и од младости изучен светској мудрости и вери Христовој. Свој живот је увек управљао према заповестима јеванђелским. Много се користио поукама свештеника Тимотеја, чијем је погубљењу за веру и сам присуствовао, па гледајући пример јуначког пожртвовања свога учитеља, и сам се запојио таквим духом за цео живот свој. У тридесетој години постао је епископ римски. Поправљао је обичаје хришћана. Тако, на пример, укинуо је пост сваке суботе, како се то дотле држало код неких хришћана, и одредио, да се пости само Велика Субота као и оне суботе које падну уз постове. Својим молитвама и чудесима помагао је, да се цар Константин и мајка му Јелена обрате у веру праву и крсте. Садејствовао царици Јелени да пронађе Часни крст. Управљао је црквом Божјом двадесет година и чесно је скончао свој земаљски живот преселивши се у Царство небеско.

2. Преподобни Серафим Саровски. Један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а представио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао „убоги Серафим“.

3. Света Теодота. Мајка свете браће Козме и Дамјана, безсребреника и чудотвораца. Живела је животом богоугодним и у такав живот упутила и синове своје.

4. Преподобни Амон. Велики подвижник V века. Био настојатељ манастира Тавенисиотског у горњем Мисиру. Под његовим руководством подвизавало се око три хиљаде монаха. Имао је благодатни дар чудотворства и прозорљивости. Кад га је један монах питао за савет, он му рече: „Буди сличан преступнику у тамници, и као што он непрестано пита: кад ће доћи судија, тако се и ти питај са страхом“.

Господе предивни, у светим си диван,
Кроз свеце се јављаш мoћaн, милостиван,
Ко сунце кроз звезде Ти кроз свеце сијаш.
Смерним силу дајеш, у Рај их узвијаш.
Простим мудрост делиш, кроз њих зналце срамиш,
Бедне благом блажиш, гладне небом храниш.
Ти од сваке врсте светитеља имаш,
Од сваког узраста Ти у свеце примаш.
Од сваког узраста, и од сваке крви,
Без касте, без марке: последњи ил’ први.
Чисте од грехова, и у добру родне,
Душе благородне, Твоме Христу сродне
Ти свецима зовеш. И сваког призиваш
Да светитељ буде. Одзване омиваш.
Омиваш од греха, да с’ ко вуна беле.
Сва небеса c Тобом таквим се веселе.
Силвестар би такав, њему се веселиш,
Због њега и нама ти благослов делиш.

РАСУЂИВАЊЕ
Како да одговориш онима који говоре: не може Христос Чудотворац да стане у нашу логику. Одговори просто: станите ви у Његову. У Његову логику стаје сва вечност и све благородство времена па ће се, ако желите, наћи места и за вас. Ако не може буре у напрстак, може напрстак у буре. Блажени Климент Александријски вели: „Филозофи су деца све док не постану људи кроз Христа… јер истина никад није само мишљење.“ Христос је дошао да поправи људе па, дакле, и логику људску. Он је наш Логос и наша Логика. Зато ми морамо управљати наш разум према Њему а не Њега према нашем разуму. Он је коректив нашег разума. Не равна се сунце према нашем сату него наш сат према сунцу.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса Христа као божанско Слово (Логоса) и то:
1. како је троједини Бог све саздао Словом Својим, тј. Христом Господом,
2. како је бесловесан сваки човек који се удаљава од Христа, Слова Божјега, и у коме нема Христа.

БЕСЕДА
о охолости

Охолост долази пред погибао,
и поносит дух пред пропаст. (Приче Сол. 16, 18)

Од свега што постоји на четири стране света шта нас, људе смртне, може учинити охолим осим глупости и демонске обмане? Нисмо ли голи и јадни дошли у овај свет, и нећемо ли такви из њега изаћи? Све што имамо, нисмо ли позајмили и нећемо ли смрћу све морати повратити? Ах, колико је пута ово речено и – пречувено! Ништа не донесосмо у овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети, (I Тим. 6, 7) говори премудри апостол. И кад Богу жртву приносимо, прост хлеб и просто вино, ми говоримо: Твоја од Твојих Теби приносимо!, јер ништа у свету ми немамо своје: ни мрву хлеба, ни кап вина – ништа што од Бога није. Ваистину, охолост је кћи глупости, кћи ума помрачена, рођена из зле везе с демонима. Охолост је широк прозор кроз који брзо изветравају све наше заслуге и сва добра дела. Ништа нас не чини пред људима тако празним ни пред Богом тако недостојним као охолост. Кад Господ није охол, како ми то да будемо? Ко би имао више права да буде охол од Господа, који свет створи и који га својом силом држи? И гле, Он се понизи до слуге, слуге целом свету; до смрти, смрти на крсту! О Господе смерни, сагори у срцу нашем ђаволски усев охолости огњем Духа Твог Светог, и усади у њ благородни усев смерности и кротости. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022