МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 9. по Духовима.
Четвртак 9. по Духовима
06.08.2009
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 2009.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6  ▶ Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 155 (14,6-19)
6. А сад, браћо, ако дођем к вама говорећи језике, шта ћу вам користити ако вам не будем говорио или у откривењу или у познању, или у пророштву, или у поуци? 7. И бездушне ствари које дају глас, било свирала или гусле, ако не дају разговетне гласове, како ће се разумети шта се свира или гуди? 8. Јер, ако труба да нејасан глас, ко ће се припремити за бој? 9. Тако и ви, ако речете језиком неразумљиву реч како ће се знати шта говорите? Јер ћете говорити у ветар. 10. Ма колико да је на свету врста гласова, али ниједан од њих није без значења. 11. Ако, дакле, не знам значење гласа, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори биће мени туђин. 12. Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве. 13. Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи. 14. Јер ако се тим језиком молим Богу, мој дух се моли, а ум је мој без плода. 15. Шта треба, дакле? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом, хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. 16. Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима место обичног верника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш? 17. Јер ти добро благодариш, али се други не изграђује. 18. Благодарим Богу моме што говорим језике више од свих вас. 19. Али у Цркви волим рећи пет речи умом својим, да и друге поучим, неголи хиљаде речи језиком.
Јеванђеље Матеј, зачало 81. (20,17-28)
17. И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им: 18. „Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт; 19. и предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.” 20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто. 21. А он јој рече: „Шта хоћеш?” Рече му: „Реци да седну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с леве стране теби, у царству твоме.” 22. А Исус одговарајући рече: „Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам?” Рекоше му: „Можемо.” 23. И рече им: „Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сести мени с десне и с леве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.” 24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата. 25. А Исус дозвавши их рече: „Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. 26. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. 27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга; 28. као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и дадне живот свој у откуп за многе.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Христина. Родом из града Тира, ћерка намесника царског Урбана, идолопоклоника. Не зна се из каквих разлога родитељи њени дадоше јој то име, Христина, но оно скриваше у себи тајну њеног будућег следовања Христу. До своје једанаесте године она не знаде ништа о Христу. А када јој би 11 година, отац њен, да би је скрио од света због њене изванредне лепоте до потпуног узраста, одреди јој највиши спрат једне високе куле, да ту живи. Устроји јој све удобности за живот, даде јој робиње на службу, и постави у њене одаје идоле сребрне и златне, да им свакодневно приноси жртве. Но души младе Христине беше тескобно у тој идолопоклоничкој средини. Гледајући кроз прозор дању у сунце и све красоте света а ноћу у чудесно јато сјајних звезда, она по своме природном разуму дође до чврсте вере у једнога живога Бога. Милостиви Бог, видећи њену чежњу за истином, посла јој ангела свога који је прекрсти крсним знамењем, назва је невестом Христовом и поучи је потпуно у богопознању. Тада Христина полупа све идоле у својим одајама, и тиме изазва дивљу јарост код свога оца. Отац је изведе на суд и предаде је мукама а по том баци у тамницу намеравајући, да је сутрадан посече мачем. Но те ноћи здрав читав Урбан изврже душу своју и оде у гроб пре кћери своје. За тим два намесника, Дион и Јулијан, продужише истјазавање ове свете девице. Христинина храброст у трпљењу и чудеса, која почини силом Божјом, обратише многе незнабошце тирске у Хришћанство. За време мучења Христине Дион наједанпут паде мртав усред народа. Његов наследник Јулијан одсече Христини груди и језик. Мученица узе свој језик руком и баци га у очи Јулијану. И овај на једном поста слеп. Најзад, муке њене за Христа свршише се смрћу под оштрим мачем, а њен живот продужи се у бесмртном царству ангелском. Чесно пострада света Христина у III столећу.

2. Преп. Поликарп игуман Печерски. Имађаше „љубав према Богу и ближњима, радост због савести непорочне, мир због победе свих страсти, стрпљење при напастима и бедама, благост у покорности свима, милосрђе према сиротим, веру несумњиву у извршењу заповести, истину у испуњењу обета, кротост у непознавању гнева, уздржљивост и т.д.“ Тако добро управљаше лавром Кијево-Печерском, да му се по смрти не може наћи достојан наследник међу монасима (јер и који беху достојни из смерности не хтеше се примити игуманства), да братија бише принуђена узети за игумана мирског јереја Василија. Упокоји се св. Поликарп у Господу 1182. год.

Мученица славна, девица Христина.
Невеста избрана Божијега Сина,
У оцу имаше најцрњег душмана
Од њега бејаше гвожђем растрзана.
– Ако нећеш, ћерко, богове признати,
Ја те својом ћерком не ћу више звати.-
Тако отац ћерки, а ћерка му на то:
– Никада се на те не ћу срдит’ за то
Ја Христова раба, ти Сатанин слуга.
У теби не видим ни оца ни друга.
Не зови ме ћерком, то ми чини радост,
Мој отац је Господ. Он је моја сладост. –
Звер разјарен – отац слугама нареди,
Да јој месо стружу, да јој кости гледи!
Отпадаше месо са нежнога тела,
Све рана до ране, нигде места цела,
Зграби шаком меса света мученица
Па удари оца посред скверног лица:
– О Урбане мрски, ево меса мога,
Ево једи, звере, од детета твога!
Те ноћи се Урбан са телом растави
И у паклу душу с ђаволом састави.
Христина пострада и крв своју проли,
Свету од душмана јуначки одоли –
Мученица дивна, девица Христина,
Прослави се славом Божијега Сина

РАСУЂИВАЊЕ
Вера Христова највише светли и осветљава душе људске онда, када проповедници те вере светле животом својим. Блажени Поликарп, игуман Печерски, беше сав просветљен вером Христовом и у речима и у делима и у целој личности својој. Тиме он необично утицаше не само на прост народ него и на кнежеве и велможе. Слушајући и гледајући овога Божјег човека кнез Кијевски Ростислав Мстиславић тако се просветли вером Христовом и тако се упитоми и облагороди, да постаде узор и својој ближој околини и целом свом народу. Уз часни пост причешћиваше се кнез Ростислав сваке недеље, и на све стране тражаше бедне и невољне и помагаше им. Најзад се реши примити монашки чин, и о томе говораше он св. Поликарпу: „оче свети, кнезовање у овоме свету не може да буде без греха, и већ ме огорчи и изможди.“ Поликарп му одговори: „ако ово (монашки чин) од срца желиш, нека буде воља Божја.“ Но једном у Смоленску разболи се кнез на смрт, па нареди брзо да га носе у Кијев, да би се пре смрти замонашио. Но сконча пре него што му се испуни жеља.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну победу Израиљаца над Гајанима (Исус. 8), и то:
1. како Гајани потераше Израиљце и без мало их не победише;
2. како по заповести Божјој Исус Навин диже заставу у вис и држаше је дигнуту све док Гајани не бише потучени;
3. како и ја треба у опасности да уздигнем срце Богу као заставу, и с крстом на срцу и молитвом корачам победи.

БЕСЕДА
о апостолској светој опомени

Јер говорећи поносите и лажљиве ријечи
прелашћују на нечистоте тјелесних жеља
оне који од скора бјеже. (II Пет. 2, 18)

Свети апостол познаје људе боље него најнаученији књижевници, јер је он светац и апостол. А светац и апостол прониче дубоко у срце људско. О коме то говори свети апостол овде? О нечистим, безобразним и самовољним, које је раније назвао безводним изворима, и облацима и маглом. Нечисти, безобразни и самовољни су многоречиви и високоречиви. Они говоре људима поносите и лажљиве речи. Тим поноситим и лажљивим речима они и скривају и објављују срце своје, – скривају за неуке и неразумне, а објављују за утврђене у вери и обасјане благодаћу. Кад нечисти говори о чистоћи својој, тиме он објављује нечистоћу своју; кад безобразни брани образ свој, тиме он открива безобразност своју; кад самовољни тумачи вољу Божју, тиме он проказује самовољу своју. Ко пажљиво прати речи његове, може да осети смрад телесних жеља. Но непажљиви и неуки не могу да осете тај смрад, него поверују и прелашћују се. Они који су почели од скора да бјеже од обмане јела, и света, и ђавола, хватају се поноситим и лажљивим речима као риба у невидљиву мрежу. Не зна риба да је у мрежи док год се мрежа не извуче на врео песак. Тада зна, али тада је доцкан. О да не буде доцкан и за оне јадне душе људске, које се хватају у мрежу поноситих и лажљивих речи! Знајте, браћо, да је лажан сваки онај учитељ, који науком својом одобрава телесне жеље, и повлађује грешницима у телесним жељама.
Господе Исусе, свети и пречисти пошљи ангеле Твоје свете, да одбране све почетнике и полетарце у вери Твојој од поноситих и лажљивих уста. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022