МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 19. по Духовима
Субота 19. по Духовима
25.10.2008
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 2008.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25  ▶ Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 164 (15,58; 16,1-3)
58. Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.

1. А што се тиче милостиње за свете, као што уредих по Црквама галатијским, тако чините и ви. 2. Сваког првог дана недеље, нека сваки од вас оставља код себе сакупљајући колико може, да не бивају прикупљања онда када дођем. 3. А када дођем, оне које изаберете послаћу са писмима у Јерусалим да однесу вашу милостињу.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Јеванђеље Лука, зачало 19. (5,17-26)
17. И догоди се једнога дана кад он учаше, сеђаху онде фарисеји и законици који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцељује; 18. И гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега. 19. И не нашавши куда би га унели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса. 20. И видевши веру њихову рече му: „Човече, опраштају ти се греси твоји." 21. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи: „Ко је овај што говори хуле? Ко може опраштати грехе осим једини Бог?” 22. А разумјевши Исус помисли њихове, одговарајући рече им: „Шта помишљате у срцима својим? 23. Шта је лакше, рећи: ‘Опраштају ти се греси твоји‘, или рећи: ‘Устани и ходи?‘ 24. Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе”, - рече узетоме: „Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме.” 25. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога. 26. И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: „Чуда се нагледасмо данас!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе – рече узетоме: Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме (Лк.5,24). Опраштање грехова је унутрашње, духовно чудо, а исцељење од раслабљености – спољашње, физичко чудо. Овим догађајем се оправдава и утврђује прилив силе Божије у поредак наравственог света, као и у ток појава физичког света. Последње се и чини ради првог, у коме је циљ свега. Господ не врши насиље над слободом, већ уразумљује, побуђује, задивљује. Најбоље средство за то је спољашње чудо. Могућност таквог чуда лежи у постојању разумног створења, које поседује слободу. Та веза је суштинска. Они који побијају натприродно Божије дејство на свет, уједно поричу и слободу човека. Јер, последња неопходно захтева оно прво. И обратно, они који исповедају истину дејства Божијег на свет, мимо природног тока појава, могу смело онима да кажу: „Ми осећамо да смо слободни“. Свест о слободи је исто тако силна и неодољива као и свест о постојању. Слобода неопходно захтева непосредна промислитељска дејства Божија. Последица тога је да њихово признање бива исто тако чврсто као и свест о слободи.

Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт