МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 16. по Духовима - по Воздвижењу
Понедељак 16. по Духовима
29.09.2008
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Септембар 2008.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29  ▶ Понедељак
30   Уторак

Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 211 (4,28-31; 5,1-10)
28. А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања. 29. Но као што тада онај по телу рођени гоњаше рођеног по духу, тако и сада. 30. Али шта Писмо говори: „Истерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наследити са сином слободне.” 31. Тако, браћо, нисмо деца робиње него слободне. 1. Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити. 2. Ево ја, Павле, кажем вам да ако се обрезујете, Христос вам ништа неће користити. 3. А сведочим опет свакоме човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити. 4. Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати отпадосте; 5. јер ми Духом, од вере, чекамо наду праведности. 6. Јер у Христу Исусу нити што вреди обрезање ни необрезање, него вера која кроз љубав дела. 7. Трчасте добро! Ко вас спречи да се не покоравате истини? 8. Та упорност није од Онога који вас зове. 9. Мало квасца укисели све тесто. 10. Ја се уздам у вас у Господу да ништа друго нећете мислити; а онај који вас узбуњује сносиће осуду, ма ко био.
Свето Јеванђеље од Марка, зачало 27 (6,55-56; 7,1-8)
55. И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике где год би чули да је он. 56. И где год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.

1. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима. 2. И видевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним, рукама једу хљеб, укорише их. 3. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих. 4. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још много има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и седишта. 5. А потом питаху га фарисеји и књижевници: „Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?” 6. А он одговарајући рече им: „Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: 'Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.' 7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. 8. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Господ не прекорева фарисеје због спољашњег поретка који су завели, нити за правила понашања, већ за њихову приврженост њима, и стога што су се определили једино за спољашње поштовање Бога, изостављајући бригу о ономе шта је у срцу (Мк. 7,1-8). Без спољашњег се, свакако, не може. И највиша унутрашњост има потребу у спољашњем, као за изразом и одећом својом. На делу, оно никада и не иде само, него увек у вези са спољашњим. Њих само лажне теорије одвајају. Са друге, опет, стране, очигледно је да сама спољашњост није ништа. Њена вредност долази од присутности оног унутрашњег у њој. Чим њега нема, ни сама спољашњост није потребна. Међутим, ми се често бринемо за оно спољашње и видљиво (у чему се претпоставља унутрашње које у спољашњем и видљивом прима одређени облик) до те мере да, испунивши га, остајемо мирни, не мислећи да ли у томе заиста има унутрашњег или не. А пошто је унутрашње теже од спољашњег, сасвим је природно зауставити се на спољашњем, не долазећи до унутрашњег. Шта да се ради? Треба управљати собом и имати у виду оно унутрашње. Увек треба ка њему стремити кроз оно спољашње, и оно спољашње сматрати вредним само када је са њим и унутрашње. Пажња према себи, трезвоумље и бодрост јесу јединствене полуге за подизање наше отежале природе, лакоме на оно ниско. Занимљиво је да онај ко има унутрашње, ни спољашње никад не оставља, премда му не придаје особиту вредност

Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт | © Микро књига