МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 3. по Духовима
Среда 3. по Духовима
06.07.2005
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 2005.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6  ▶ Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 96 (8,2-13)
2. Јер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона греха и смрти. 3. Јер што закону беше немогуће, пошто беше ослабљен телом, Бог пославши Сина свога у обличју тела греховнога и због греха, осуди грех у телу, 4. да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по Духу. 5. Јер који су по телу телесно мисле, а који су по Духу духовно. 6. Јер је телесно мудровање смрт, а духовно мудровање живот и мир. 7. Јер је телесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може. 8. А који су по телу не могу угодити Богу. 9. А ви нисте по телу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није његов. 10. А ако је Христос у вама, онда је тело мртво за грех, а Дух је живот за праведност. 11. Ако ли живи у вама Дух Онога који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама. 12. Тако, дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо; 13. јер ако живите по телу, помрећете; ако ли Духом дела телесна умртвљујете, живећете.

Јеванђеље Матеј, зачало 36. (10,16-22)
16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! 17. А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. 18. И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима. 19. А кад вас предају, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. 20. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. 21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. 22. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света мученица Агрипина. Агрипина света беше рођена и васпитана у Риму. Од самог детињства вежбала се да живи по јеванђелски, одгонећи од свога срца смрад страсти и налевајући срце своје благоухањем девичке чистоте, девствености и целомудрености. Обручена беше Христу Господу, и као невеста Христова пострада у време цара Валеријана. Претрпе бијење штаповима, све док јој кости скрушише. Ангел Божји јави јој се и укрепи је. При новим мукама предаде дух свој Богу. Њене другарице: Васа, Пауна и Агатоника пренеше мошти њене на острво Сицилију, и тамо их чесно сахранише. Ту се доцније подиже црква у име свете Агрипине. Он њених моштију биваху чудеса безбројна. Силом њених моштију чак и Агарјани беху враћени од града, где те мошти почиваху. Упокојила се и славом увенчала 275. године.

2. Свети мученици Евстохије, Гај и други с њима. Би Евстохије жрец идолски у време цара Максимијана, па видећи јунаштво хришћанских мученика, одбаци незнабоштво и крсти се. Крсти га сам епископ антиохијски Евдоксије. После тога Евстохије постепено преведе своју родбину у хришћанство. Његов сродник Гај крсти се заједно са три отрока: Провом, Лолијем и Урбаном. Сви ови, и још други уз њих, беху изведени пред суд, мучени и посечени због вере у Христа Господа у Листри. Душе њихове преселише се у бесмртно Царство Христово.

3. Спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске. Када татарски цар Ахмет опколи Москву, кнез Јован Васиљевич пође с војском да брани град. Иако војска овога кнеза беше малобројна и слабија од војске татарске, ипак она изађе победоносна. Јер, наиђе одједном неописани страх на Татаре, те се смутише и разбегоше. Овај неочекивани успех приписивали су сви икони Пресвете Богородице, пред којом се народ мољаше за спас од Татара. Због тога је у Русији и одређен 23. јуни за спомен овога чуда.

4. Повест о покајању Теофила. Овај из зависти према епископу предаде душу ђаволу и одрече се написмено Христа и Богородице. Но потом Теофил се горко покаја, исплака опроштење од Свете Пречисте после четрдесетодневног поста и сузних молитава, прими натраг написану хартију, коју беше ђаволу дао, и јавно исповеди свој грех у цркви пред епископом и народом. И када му епископ изрече опроштај и причести га, Теофилу се засја лице као сунце. Ево примера како милостиви Бог не само прашта грехе правим покајницима, него их и у светитеље увршћује.

Агрипина, чистија од крина.
Обручница Божијега Cинa,
Светлија joj душа од пламена,
A тврђа joj вера од камена.
Под шибом сe Господу мољаше.
У ранама псалме псалмоваше,
Свим прашташе, све благосиљаше,
Ко стуб крвав на суду стајаше.
Кад joj кости беху сакрушене.
Ангел сиђе – ране залечене!
Нo кад нове муке налегоше,
Агрипину силе издадоше,
Агрипина дух Богу предаде,
Душа оде, a тело остаде.
Свете мошти свете Агрипине
Одбрана су земље Сицилије.
Лекарство су невољних и болних
A заштита од хорди убојних.
Молитвама свете Агрипине
Нека и нас многа беда мине.

РАСУЂИВАЊЕ
Незлобиво трпљење – то је трпљење хришћанско; a трпљење c немоћном злобом не разликује се много од освете. Светитељи наши велики су у свакој добродетељи јеванђелској, но o како су велики и величанствени у незлобивом трпљењу! Ваљда нам се они чине у тој добродетељи највећи зато што смо ми у њој најмањи. Када оци пустињски беху једном окружили Јована Колова да чују поуку, добаци неки завидљивац: „Твој сасуд, Јоване, пун је отрова!“, на што незлобиви Јован одмах одврати: „To си ти рекао видећи само спољашњост, a шта ли би тек рекао, кад би видео унутрашњост?“ A кад су св. Кипријана, еп. картагенског, извели на посечење, он нареди да после његове смрти даду џелату његовом за труд 25 златника.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење Захаријино од немила (Лк. 1, 64) и то:
1. како Захарија онеми због неверовања ангелу Божјем,
2. како проговори чим испуни заповест ангелску (Лк. 1, 63),
3. како ће и од моје душе отпасти немило, чим почнем испуњавати заповести Божје, и како ће душа моја бити пуна словесности и мудрости по Богу.

БЕСЕДА
о томе како не треба завидети грешницима

Не завиди злијем људима. (Приче Сол. 24, 1)

Завиди ли ко губавоме? Не завиди. Зашто онда понеко завиди зломе, кад је зло већа болест од губе. Губа је болест тела, а зло је болест душе. Губав може бити унутра здрав, док је споља болестан; зао пак може бити споља здрав, али му је унутрашњост болесна. срце му је болесно. Већу цену има дрво споља болесно но са здравом срчиком, неголи дрво споља здраво но са трулом срчиком. Тако је и губа мање зло од зла, тј. од греха. Јер под злом Премудри је мислио на грех.
Завиди ли лекар болеснику? Не завиди. Ни праведник не завиди грешнику. Ако не знаш, да ли си праведан, испитај срце своје: да ли завидиш грешнику? Ако завидиш, онда ниси праведник; ако ли не завидиш – онда се радуј, праведниче Божји. Болесник болеснику може завидети; болесник здравом може завидети; али здрав болесноме не завиди. Ни праведан грешном не завиди. Лекар познаје смртоносну болест код свог болесника, и знајући, сажаљева га – а не завиди му. И праведник познаје болест греха, језовиту и смртоносну, па не завиди грешнику но сажаљева га.
О Господе добри и сажаљиви, искорени завист из срца наших и укорени љубав. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022