МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 2. по Духовима
Субота 2. по Духовима
02.07.2005
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 2005.
1   Петак
2  ▶ Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 84 (3,19-26)
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свет да буде крив Богу; 20. јер делима закона ни једно тело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање греха. 21. А сада се без закона јавила правда Божија, посведочена од Закона и Пророка; 22. и то правда Божија кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. 23. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божије, 24. а оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу, 25. којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз веру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих греха, 26. у дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње време, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вере Исусове.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 20. (7,1-8)
1. Не судите, да вам се не суди; 2. јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. 3. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш? 4. Или, како ћеш рећи брату своме: „Стани да ти извадим трун из ока твога”; а ето брвно у оку твоме? 5. Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога. 6. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас. 7. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. 8. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Јуда. Један од Дванаесторице. Син Јосифов и Саломин, а брат Јакова, брата Господњег. Са Саломом, ћерком Ангеја, сина Варахина Захаријана, имађаше Јосиф дрводеља четири сина: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Овај Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев, по знаменитијем од себе брату своме Јакову. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: „Јуда слуга Исуса Христа, брат Јаковљев“ (Јд 1, 1). И ако се и он могаше назвати братом Господњим колико и Јаков, он то не чињаше из смирења и стида, јер у почетку он не вероваше Христу Господу; и када старац Јосиф пред смрт хтеде и Исусу дати део имања као и осталој деци својој, сви се томе успротивише па и Јуда, само Јаков драговољно одели део од свога дела и намени га Исусу. Још се Јуда назива Левијем и Тадејем. Има још један Тадеј, од Седамдесеторице апостола (в. 21. август), но овај Тадеј, или Јуда, био је један од великих апостола. Проповедао је Јеванђеље по Јудеји, Самарији, Галилеји, Идумеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. У Едеси, граду Авгаровом, допунио је проповед онога другога Тадеја. Када проповедаше у пределима око Арарата, би ухваћен од незнабожаца, распет на крст и стрелама убијен, да вечно царује у царству Христовом.

2. Преподобни Пајсије Велики. Мисирац по рођењу и језику. По једном виђењу у сну мајка га заветова Богу на службу. Као младић дође преподобни Памбу, и овај га прими за ученика и за саученика преподобног Јовану Колову, који и описа житије Пајсијево. На радост свом духовном оцу Пајсије прилагаше труд к труду, и подвиг к подвигу. Више пута јављао му се пророк Јеремија, кога је он нарочито волео и чешће читао; јављали су му се чешће и ангели Божји, па и сам Господ Христос. „Мир теби, возљубљени угодниче мој!“ рекао му је Господ Христос. По великој благодати од Бога Пајсије је имао нарочити дар уздржавања од јела. Често није окушао хлеб по петнаест дана, још чешће по недељу дана, а једном је, по сведоџби Јована Колова, седамдесет дана проживео не окусивши ништа. Имао је велику борбу са духовима злобе, који су му се јављали понекад онакви какви и јесу а понекад у виду ангела светлих. Но благодатни слуга Божји није се дао никад обманути и прелестити. Био је прозорљивац и чудотворац знаменит по свему Мисиру. Преселио се у вечност 400. године. Преподобни Исидор Пелусиот пренео његове мошти у своју обитељ, и чесно их сахранио.

3. Свети мученик Зосим. Војник римски у време цара Трајана. Храбро исповедао своју веру у Христа Господа, због чега је претрпео љуте муке. Усред мука чуо глас с неба: „Мужај се, Зосиме, и крсти се. Ја сам с тобом!“ Ангели Божји јављали му се у тамници. После многих мучења секиром посечен 116. године.

4. Преподобни Јован отшелник. Подвизавао се у VI веку близу Јерусалима. Подвигом достигао високи ступањ чистоте и силе, тако да му се зверови покораваху. У дубокој старости упокоји се у Господу 586. године.

Пајсије велики од младих ноката
За собом затвори од свих жеља врата.
Дух дизаше к Богу, тој јединој жељи,
Ко и сви велики древни светитељи.
Питаху монаси дивнога Пајсија:
Кoja добродетељ већма Богу прија?
Она што се крије! – рече им Пајсије.
A која се јавља Богу мила није.
Кад Пајсије Бога животом прослави
Прослављени Господ Христос му се јави:
– Мир ти, угодниче, шта желиш, реци ми,
По жељи биће ти, попроси и прими!
Када ове речи од Господа зачу.
Пајсије ко дете предаде се плачу.
– O Господе благи, човек сам прегрешан,
И због греха многих много неутешан.
По Твојој милости грехе ми опрости
Све што згреших, Боже, од ране младости,
И силу ми даруј за будуће време
Да од нових греха не товарим бреме.
Да до конца свога вољу Твоју творим
Љубављу све већом спрам Тебе да горим.
Испуни му Господ ову мудру жељу
И благослов даде Своме светитељу.

РАСУЂИВАЊЕ
Упиташе једном иноци Пајсија Великог „Реци нам, оче, реч o спасењу, и како треба да живимо по Богу?“ A старац им одговори: „Идите, па држите заповести Божје и чувајте предања Отаца.“ Предање Отаца то је искуство светитеља у области духовној, искуство огромно од близу две хиљаде година, искуство многих стотина и хиљада светих људи и жена. Какво пребогато стовариште мудрости! Каква непрегледна хрпа доказа сваке истине Светога Писма! И све то благо, сву ту мудрост. све те доказе. сав тај опит протестанти су одбацили! O безумља неисказаног! O просјачке сиромаштине!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење два слепца (Мат. 20, 30) и то:
1. како два слепца вапијаху ка Господу: помилуј нас, Господе, сине Давидов,
2. како се милостиви Господ дохвати очију њихових, и они прогледаше.
3. како сам и ја грехом заслепљен; и како и ја могу прогледати ако завапијем Господу да ме се дохвати.

БЕСЕДА
о освети и Осветнику

Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, сачуваће те. (Приче Сол. 20, 22)
Не свети се; не враћај зло за зло. Доста је зла од суседа твога; ако му ти вратиш зло за зло, удвостручићеш зло у свету; ако ли му не вратиш, он још може покајањем сагорети своје зло; и тако ћеш ти трпљењем и праштањем смањити зло у свету.
Не свети се; не враћај зло за зло; чекај Господа, Он види и памти, и у своје време узнаћеш и ти и твој злотвор, да Господ види и памти. Питаш се: шта сам учинио тиме, што нисам вратио зло за зло? Учинио си најмудрије дело што си могао учинити у даном случају, наиме: уступио си своју борбу Јачем од себе, и Јачи ће се победоносно борити за тебе. Ако ступиш у борбу са злотвором, можеш бити побеђен. Но Бог не може бити побеђен. Уступи, дакле, своју борбу Победоносном и Непобедивом, па стрпљиво чекај.
Научи се од малог детета: када дете мало буде нападнуто од неког у присуству свога родитеља, оно не враћа напад нападом нега гледа у родитеља и плаче. Оно зна, да ће га родитељ заштитити. Како ти да не знаш оно шта мало дете зна? Твој небески Родитељ је непрестано крај тебе. Зато: не свети се; не враћај зло за зло; него гледај у Родитеља и плачи. Само тако осигураћеш победу себи у сукобу са злим људима.
О Господе Свесилни, који си рекао: Моја је освета, заштити нас свемоћном руком Твојом од неправедника, и уздржи нас од освета. Усаветуј нас Духом Твојим Светим, да је веће јунаштво отрпети него осветити се. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022