МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Понедељак седмице четврте
23.05.2005
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2005.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23  ▶ Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Дела светих апостола, зачало 24 (10,1-16)
1. А у Кесарији неки човек, по имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска, 2. побожан и богобојазан са целим домом својим, који је чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу; 3. Виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијег где уђе к њему и рече му: „Корнилије!" 4. А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: „Шта је, Господе?" А он му рече: „Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. 5. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра; 6. он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати речи којим ћеш се спасти ти и сав дом твој)." 7. А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих и једног побожног војника од оних који беху стално уз њега, 8. и казавши им све посла их у Јопу. 9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа. 10. И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, наиђе на њега занос, 11. и виде небо отворено и сасуд некакав где силази на њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу; 12. у коме беху све четвороножне животиње на земљи и звериње и гмизавци и птице небеске. 13. И дође му глас: „Устани, Петре, закољи и једи." 14. А Петар рече: „Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто." 15. И опет глас њему по други пут: „Што је Бог очистио, ти не погани!" 16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.

Јеванђеље Јован, 24. зач. (6,56-69)
56. „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. 57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живети због мене. 58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек." 59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму. 60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: „Ово је тврда беседа. Ко је може слушати?" 61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: „Зар вас ово саблажњава? 62. А шта ако видите Сина Човечијег да одлази горе где је пре био? 63. Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам ја говорим дух су и живот су. 64. Али има међу вама неких који не верују." Јер знађаше Исус од почетка који су то што не верују, и ко ће га издати. 65. И говораше: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мога." 66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим. 67. А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да одете?" 68. Тада му одговори Симон Петар: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи живота вечног. 69. И ми смо поверовали и познали да си ти Христос Син Бога живога."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Свети апостол Симон Зилот. Један од дванаест великих апостола. Родом би из Кане Галилејске. На свадбу му дође Господ Исус са Матером и с ученицима. Када нестаде вина Господ претвори воду у вино. Видећи ово чудо, Симон младожења остави кућу, и родитеље и невесту, па пође за Христом. Зилот значи ревнитељ. А Ревнитељем Симон је назват због своје велике и огњене ревности према Спаситељу и Његовом Јеванђељу. По пријему Светога Духа, Симон је отишао на проповед Јеванђеља у Мавританију, у Африци. Пошто је успео да многе обрати вери Христовој, буде намучен и најзад на крсту распет као и његов Господ, који му је припремио венац славе у царству бесмртном.

2. Свети мученици Алфеј, Филаделф и Кирин. Браћа рођена, синови некога кнеза Виталија у јужној Италији. Дивни у благородству, силни у вери. Суђени због вере своје у Христа; вођени од једног судије до другог, од једног мучитеља до другог. Преведени у Сицилију, и тамо убијени, у време цара Ликинија. Алфеју језик одсечен. Од излива крви Алфеј умре. Филаделф сажежен на гвозденој леси, а Кирин у огњу. Њихове нетљене мошти пронађене 1517. године. Ова три брата јавили се светој Евталији. (в. 2. март)

3. Преподобна Исидора Јуродива. Живела у IV веку, и била монахиња у женском манастиру у Тавенисиоту. Правила се луда, да би скрила своју врлину и свој подвиг. Радила је најпрљавије послове, хранила се сплачинама од судова, услуживала је све и свакога, и била презирана од свију и свакога. У то време открије ангел Божји великом подвижнику Питириму тајну о Исидори. Питирим дође у женски манастир, и кад види Исидору, он јој се до земље поклони. Тако и она њему. Тада сестре кажу Питириму, да је она луда. „Ви сте луде“, одговори Питирим, „а ова је већа пред Господом и од мене и од вас; ја само молим Бога, да мени да оно што је њој намењено на Суду Страшном!“ Тада се сестре застидеше и умолише и Питирима и Исидору за опроштај. Од тада сви почеше указивати Исидори почаст. А она да би избегла почаст од људи, одбеже из манастира, и умре незнано где, око 365. године.

4. Блажена Тајса. Беше Тајса богата девојка, хришћанка, у Мисиру. И реши се не ступати у брак, а имање раздаваше пустињским монасима. Када све имање потроши, она се преда развратном животу. Чувши за ово, пустињаци умоле авву Јована Колова, те овај дође у Александрију и почне плакати пред Тајсом. Када она чу да старац плаче због грехова њених, намах се покаја, остави и кућу и све, и пође у пустињу за светитељем. Једном ноћу, када она спаваше, а Јован на молитви стајаше, виде Јован где ангели са великом светлошћу сиђоше и узеше душу Тајсину. И сазнаде Јован да њено тренутно, но топло, покајање беше Богу угодније од дугогодишњег спољашњег покајања многих пустињака.

У пустињи подвижник Питирим
Бога моли, и сам ceбe пита:
Да ли у свет има њему равна?
Тад се ангел Божји појавио,
Питирима благо укорео:
– У мислима величаш се старче,
К’о да бољег у свем свету нема!
Хајде пођи, старче Питириме,
Хајде пођи да старицу видиш,
Исидору мниму јуродиву,
Да је видиш пa да се задивиш:
Она срце од Бога не дели,
Своје мисли све за Бога веже,
A не ка’ ти што си овде телом
A мислима у крајеве света!
Па да видиш све подвиге њене,
Да се стидом застидиш од жене!
И да мудрост Божију прославиш,
Што негује у корову руже!

РАСУЂИВАЊЕ
У једној својој молитви обраћа се свети Јефрем Сирин Богу овим речима: „У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш ти нама грешнима, Господе: ви људи добро знате шта сам ja претрпео за вас… Шта сте ви претрпели за мене? – Шта ћу на ово рећи ја, окајани, лукави, грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на мучења, на одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на несреброљубље, на сузе и на трпљење своје до краја. A ja, лењиви, грешни, безакони, на што ћy ja указати? … Поштеди, Господе! Поштеди, милостиви! Поштеди, човекољупче!“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Бог Дух Свети од малих чини велике,
2. како Он од страшљивих чини неустрашиве.

БЕСЕДА
о томе како праведник трпи поругу због речи Господњих

Ријеч ми је Господња на поругу и на подсмијех сваки дан. (Јерем. 20, 8)

Ко се то руга пророку Божјем, носиоцу речи Божје, носиоцу силе и мудрости? Руга му се народ његов, и говори му: стрменит нам пут ти проповедаш; ако је и од Бога, ми не можемо ићи њиме, јер нам је сувише стрменит.
Ко се то руга трубачу гласа Господњега, када он труби на узбуну због пожара, који се пуши у даљини и приближава се граду? Ругају му се старешине народне, и говоре му: што не затвориш уста, било би и теби топлије и нама ведрије? То није пожар, што ти се чини, но магла од росе планинске!
Ко се то још руга н подсмева човеку Божјем, када он од Бога долази и вољу Божју објављује? Руга му се његова жена, и подсмевају му се његова браћа. Веле му: остављаш свој посао, који те храни, и идеш за туђим послом, који те понижава.
Ријеч ми је Господња на поругу и на подсмијех сваки дан. Тако је могао рећи пророк, тако апостол, тако мученик, тако сваки ревнитељ речи Господње и закона Господњега. Но ни поруга, ни подсмех никога од њих нису уплашили, нити од сведочења одвратили, нити с пута на странпутицу завели. Сав свет споља ругао им се и заједао их; но Господ их је крепио и веселио изнутра. И одоле Господ свету; и одолеше стога светитељи Божји ругачима својим и подсмевачима.
Господе свеблаги, укрепи и нас изнутра у срцу нашем, да нас не збуни поруга, и не смете подсмех света, имена Твојега ради. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022