МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 31. по Духовима - Светих Отаца
Оци
02.01.2005
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2005.
1   Субота
2  ▶ Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 328 (11, 9-10; 17-23; 32-40)
9. Вером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања. 10. Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог. 17. Вером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приносаше онај који је примио обећања, 18. коме беше казано: „У Исаку ће ти се назвати семе”, 19. јер је разумео да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику. 20. Вером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава. 21. Вером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје. 22. Вером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповеди за кости своје. 23. Вером су Мојсеја, пошто се роди, крили три месеца родитељи његови, јер видеше да је дете красно, и не побојаше се заповести цареве. 32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, 33. који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34. угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35. неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36. а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37. камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; 38. они којих свет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. 39. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; 40. зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Јеванђеље Матеј, зачало 1. (1, 1-25)
1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина. 2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. 3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. 4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. 5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја. 6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом. 7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. 8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. 9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију. 10. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. 11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској. 12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља. 13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора. 14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. 15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. 16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос. 17. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест. 18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а пре него што се беху састали, нађе се да је затруднела од Духа Светога. 19. А Јосиф муж њен, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. 20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. 21. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” 22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: 23. „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: „С нама Бог.” 24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповеди анђео Господњи и доведе кући жену своју. 25. И она, а да се није са њом састао, роди сина свога првенца и надену му име Исус.
Охридски пролог
1. Свештеномученик Игњатије Богоносац. Богоносцем назван је овај свети муж зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: „Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у светог Јована Богослова, заједно с Поликарпом, епископом смирнским. Као епископ у Антиохији он управљаше црквом Божјом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим, да буде бачен пред зверове. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

2. Свети Данило архиепископ српски. Син богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски, потом хумски и најзад архиепископ српски. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Драгутина и Милутина, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх, велики подвижник, велики трудољубац и велики родољуб.

Архијереј Христов, дивни и узорни,
Архијереј благи a не богоборни,
He од богоборних што Христа убише
Но од богоносних што Христа љубише –
Игњатије свети, муже богоносни,
Тебе прослављамо, тобом смо поносни.
Цар Трајан ти нуди звања и почасти,
Само кад би хтео пред идоле пасти.
Ти задиви цара, јер не хте пристати,
Ни за цело царство Господа издати,
На смрт радо пође, оче богоносни,
Зато те славимо, тобом смо поносни.
Пред зверове бачен ти мирно чекаше,
Рим забаве хоће: c тобом се играше!
– Пшеница сам Божја! – ти прозбори туде
– Зверови ме мељу, хлеб добар да буде!
A сад где је Трајан? Ти си рајски житељ,
Ангелима песма, нама си учитељ.
Игњатије свети, ти што Бога носи.
Хлеб живота за нас у Бога испроси!

РАСУЂИВАЊЕ
Kao пламеном неугасивим били су мученици свети обузети љубављу Христовом. Та љубав олакшавала им је страдања и чинила смрт слатком. За св. Игњатија каже св. Златоуст: „Он je c таквом лакоћом скинуо са себе тело као што неко скида са себе одећу своју“. Путујући за Рим на смрт, Игњатије се само једнога бојао, наиме, да га хришћани некако не задрже од мучеништва за Христа, било молитвама Богу. било пак неким спољашњим начином. Зато их је непрестано молио и писмено и усмено да то не чине. ,,Простите ми“, говорио је он, „ја знам што ми је на корист. Сад тек почињем бити учеником Христовим, када не желим ништа од видљивог или невидљивог, једино да Христа достигнем. Нека дођу на мене сва ђаволска мучења: огањ, крст, зверови, сечење, раздирање, крушење „крстију, раздробљење целога тела – само да добијем Исуса Христа. Боље ми је умрети за Христа неголи царовати до крајева земље… Moja љубав је прикована за крст, и у мени нема огња љубави ни према каквој ствари светској!’ Када је био уведен у циркус, он се обрати речима народу: „Грађани римски, знајте да ја не бивам кажњен због каквог злочина, нити сам осуђен на смрт због безакоња неког, но ради Бога мога, чијом сам љубављу обузет и кога ненасито желим: Његова сам пшеница, и зуби зверињи ће ме самлети, да чист хлеб Његов будем“. Када би изеден од зверова, Божјим Промислом остане му срце међу костима. И када неверни расекоше срце свечево, видеше унутра на срцу написано златним словима име: Исус Христос.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам храброст Исуса Навина и то:
1. како Исус Навин држаше све заповести Господње неодступно,
2. како c вером у Божју помоћ храбро иђаше у све борбе против непријатеља народа свога,
3. како свуда побеђиваше и све победе Богу приписиваше.

БЕСЕДА
о Давиду

Тада рече Давид Натану: сагријеших Господу… сузе су ми хљеб, дан и ноћ. (II Сам. 12,13; Пс. 41)

Сагреши цар Давид Богу, покаја се, и Бог му опрости. Велик беше грех царев, но још веће покајање. Винован беше Богу за два тешка греха, за прељубу и убиство, али кад га изобличи Натан, пророк Божји, он болно узвикну: сагријеших Господу! Исповеди, дакле, свој грех и покаја се горко, прегорко. И скрушено се мољаше Богу, плачући, постећи, лежећи на земљи, и подносећи кротко страшне ударе, које Бог посла на њ и на дом његов и на народ његов због греха његова. У својим покајничким псалмима он говори: ја сам црв а не човјек (пс. 22, 6). Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје (101, 5). Не спавам (ст. 7). Једем пепео као хлеб и пиће своје растварам сузама (9). Колена моја изнемогоше од поста. Ево правог покајања, ево истинитог покајника! Нити је отврднуо у греху, нити је пао у очајање. Него надајући се у милост Божју, он се кајао непрестано. И Бог, који љуби покајнике. смиловао се на овог узоритог покајника. И опрости му Бог, и прослави га изнад свих царева Израиљевих, и даде му благодат превелику да спева најкрасније молитве покајничке, и да прорече долазак у свет Спаситеља света, и то од колена његовог.
Видите, браћо, како је дивна милост Божја према покајницима! Толико омиле Богу овај покајни Давид, да се Бог не устиде сам узети на себе тело из семена његовог. Благо онима, који не отврдну у греху, и онима који не падну у очајање због греха. Покајање спасава и од једног и од другог зла.
Господе милостиви, омекшај срце наше сузама покајничким. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022