МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 24. по Духовима
Четвртак 24. по Духовима
11.11.2004
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Новембар 2004.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11  ▶ Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 271 (5,1-8)
1. А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише; 2. јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи. 3. Јер када говоре: „Мир је и сигурност,” тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избећи. 4. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај Дан затече као лопов. 5. Јер сте ви сви синови светлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме. 6. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдимо и будимо трезни. 7. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају. 8. А ми који смо синови дана будимо трезни и обучени у оклоп вере и љубави и с кацигом наде спасења.
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 62 (11,47-54; 12,1)
47. „Тешко вама што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили. 48. Ви, дакле, сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробнице зидате. 49. Зато и премудрост Божија рече: 'Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати; 50. да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања света. 51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма.' Да, кажем вам, искаће се од рода овога. 52. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте.” 53. А док им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да га нападају и да наваљују разним питањима, 54. вребајући га и тражећи не би ли што уловили из уста његових да би га окривили.

1. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше газити једни друге, поче говорити најпре ученицима својим: „Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемерје.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преп. муч. Анастасија Римљанка. Рођена у Риму од благородних родитеља, и остала сироче од три године. Као сироче би узета у неки женски манастир близу Рима, где игуманијом беше нека Софија, монахиња на високом ступњу савршенства. После 17 година прочу се Анастасија свуда унаоколо, међу хришћанима као велика подвижница а међу незнабошцима као ретка лепотица. Незнабожачки градоначелник Проб чу за њу и посла војнике да је доведу. Добра игуманија Софија два сата саветоваше Анастасију, како да држи веру, како да одоли ласкавим обманама, и како да отрпи муке. Анастасија јој рече: „готово је срце моје за Христа страдати, готова је душа моја за сладчајшега Исуса умрети.“ Изведена пред кнеза, Анастасија јавно изрече веру своју у Христа Господа. А када је кнез одвраћаше од вере, најпре обећањима па претњама, рече му св. мученица: „готова сам за Господа мога умрети не једанпут но – о кад би то могуће било – и сто пута!“ Када су је били обнажили ради поруге, она је викала на слуге: „бијте ме, и сеците, и трзајте, покрите ранама моје наго тело, и крвљу сакрите срам мој!“ Беше бијена, трзана и сечена. У два маха осети велику жеђ и поиска воде. И напоји је неки хришћанин Кирил, због чега би од мученице Христове благословен, а од незнабожаца посечен. Одсечене јој беху груди и језик. Ангел Божји јављаше се и подржаваше је. Најзад би мачем посечена ван града. Блажена она Софија нађе тело њено и чесно сахрани. Увенча се Анастасија венцем мученичким при цару Декију.

2. Преп. Аврамије Затворник и синовица му Марија. Присиљен од родитеља он се венча, но на сам дан венчања остави и невесту и родитеље и дом и све, и удаљи се у самоћу на велики подвиг. Подвизивао се 50 година. Само два пута изашао из своје келије за све то време. Први пут изашао по заповести дотичног епископа, да преведе у веру Христову неко село незнабожачко. Други пут изашао, да спасе своју заблуделу синовицу Марију. Упокојио се мирно 360. год. у 70. години живота на земљи.

3. Преп. муч. Тимотеј Есфигменски. Из Кисани, села Тракијскога. Био жењен и имао 2 кћери. Жену му зграбе Турци и потурче. Да би избавио жену из харема и он се привидно потурчи. Избавивши жену он је да у женски манастир, а он оде у Св. Гору, најпре у Лавру а после у Есфигмен. Пожелио мучеништва за Христа, попут Агатангела Есфигменског, и посечен био у Једрену 29. окт. 1820. год. Тело му бачено у реку, а хаљина пренета старцем Херманом духовником у манастир Есфигмен.

Аврамије свети невесту остави
И на подвиг тешки свој живот управи.
Подвигом спасења себе спасаваше,
И друге к спасењу мудро настављаше.
Демонска се сила на свеца окоми.
Но он ју именом Христовим саломи.
У страшила разна демон се премета,
Тек човека Божјег да плаши и смета.
Не даде се човек Божји заплашити,
Нит од Бога свога ума одвојити,
Но к’о свећа стаја и светљаше свету
Славећ једног Бога – Тројицу Пресвету.
Затворен, осамљен, и свету ненужан,
Ради Христа беше Аврамије сужан,
Педесет година – педесет година!
Суза, поста, борбе – све за Божјег Сина,
Педесет година – педесет година!
На тврдом темељу – на Христу постројен.
Слава Аврамију, Христовом војину,
Што на земљи смртној бесмртношћу сијну!

РАСУЂИВАЊЕ
Али ко претрпи до краја, спашће се (Мат. 10, 22), рекао је Господ. Вера је једина светлост трпљењу, јер трпљење само по себи представља неподносиви мрак. Вера је сјајна звезда у томе мраку; вера ублажава оштрину страдања; она подржава на својим крилима сву тежину трпљења. Св. Аврамије пружа нам прекрасан пример истрајности у трпљењу. Досаде, које му је причињавао ђаво разноврсним искушењима и застрашивањима, мало кога да не би покренуле, да остави једно место и пресели се на друго. Али Аврамије није се хтео пресељавати, да не би демон зли ликовао, него је истрајао на своме месту и победио је ђавола. Епископ тога предела пошље Аврамија, да иде у једно незнабожачко село и покуша да то село преведе у веру Христову. После дугог нећкања крете се Аврамије говорећи: „воља Божја нека буде, идем због послушања.“ Прво сагради цркву у ономе селу. По том полупа идоле пред лицем сељака. Тада га сељаци избише и на мртво испребијаше, па из свога села изагнаше. Но он се с плачем Богу мољаше за те људе, да им Господ отвори очи срца за познање истине Христове. И тако га незнабошци непрестано тукоше и ружише у току три године, а он се непрестано за њих Богу мољаше, и не прогневи се на њих „трпећи у вери као камен тврди“. И тек после 3 године његов труд и сузе и праштање и вера бише награђени. Одједанпут се отвори сељацима оним савест, и они сви скупљени одоше к Аврамију и поклонише му се, и примише веру Христову од њега.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам страшну казну, којом Павле казни врачара (Дела Ап. 13), и то:
1. како неки врачар Јеврејин држаше кнеза Срђа под својом тамном влашћу;
2. како Павле речју учини слепим тога врачара;
3. како кнез виде то чудо, поверова у Христа, и крсти се.

БЕСЕДА
о слави имена Божјега

Благословено име славе његове во вјек
и во вјек вјека, и испуниће се славом
његовом сва земља, амин и амин. (Пс. 71, 19)

Из срца пророчког, испуњеног благодаћу, точе се речи благодатне. О Цару и Сину Царевом говори пророк, о најнеобичнијем Цару какав се икад јавио на земљи. Име ће његово бити благословено во вјеки, рекао је пророк најпре; па као да је недовољно рекао, сада понавља и додаје име славе његове. Црква Христова слава је Христова. Благословена Црква Његова света – плод трудова Његових, венац понижења Његових, дело руку Његових, цвет из крви Његове! Благословено и само име Цркве Његове, свете и спасоносне! И испуниће се Црквом Његовом, то јест делом Његовим, славом Његовом, сва земља. Речима во вјек и во вјека пророк прориче бесмртност дела Христовог, тј. Цркве Његове. Она ће се у времену зидати а у вечности показати. Зидаће се до краја времена, и показаће се цела у вечности. О браћо моја, потрудимо се, да се и ми душом узидамо у Цркву Христову, у то живо и бесмртно тело, чијем животу краја нема и чијој красоти имена нема. Потрудимо се, да не будемо одбачени као незгодно и непотребно камење, и отиснути у бездан вечног мрака.
О Господе Исусе Христе, Царе и Сине Царев, упиши и нас у књигу бесмртних и спомени нас у царству Твом небеском. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024