МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета – Слепога
Субота седмице пете
15.05.2004
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2004.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15  ▶ Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Дела светих апостола, зачало 37 (15,35-41)
35. А Павле и Варнава борављаху у Антиохији учећи и проповедајући са многима другима реч Господњу. 36. После пак неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим градовима у којима објављивасмо реч Господњу, да видимо како су. 37. А Варнава хтеде узети са собом Јована званога Марко. 38. А Павле захтеваше да онога који их је напустио у Памфилији и који није ишао са њима на дело на које су послани, не узимају са собом. 39. Тако наста љутња, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови на Кипар. 40. А Павле избравши Силу отиде, предан од браће благодати Божијој; 41. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући Цркве.
Јеванђеље Јован, 38. зач. (10,27-38)
27. Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду. 28. И ја им дајем живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје. 29. Отац мој који ми их је дао већи је од свију: и нико их не можe отeти из руке Оца мог. 30. Ја и Отац једно смо.\" 31. А Јудејци опет подигоше камење да га каменују. 32. Исус им одговори: Многа добра дела показах вам од Оца свог, за које од тих дела ме каменујете? 33. Одговорише му Јудејци говорећи: „Не каменујемо те за добро дело, него за хулу, што се ти, човек будући, правиш Бог.” 34. Одговори им Исус: „Није ли написано у Закону вашему: Ја рекох: богови сте? 35. Кад оне назва боговима, којима реч Божија би дата, а Писмо се не може укинути, 36. како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свет: хулиш, зато што рекох: ја сам Син Божији? 37. Ако не творим дела Оца свог, не верујте ми. 38. Ако ли творим, иако мени не верујете, делима верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у њему.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Еспер, Зоа, Кириак и Теодул. У време цара Адријана (117-138) неки Катал незнабожац купи као робове Еспера, жену му Зоу и синове њихове Кириака и Теодула. Како ови беху убеђени хришћани, то не хтедоше ништа окушати од идолских жртава, него оно што им се даваше они бацаху псима, а сами гладоваху и трпљаху. Сазнавши за ово Катал, разгневи се веома, па поче тешко истјазавати све своје робове. Најпре мучаше децу, но деца осташе непоколебљива у вери и, шта више, тражаху од мучитеља теже муке. Најзад сви четворо буду бачени у огњену пећ, где после благодарне молитве предаду дух свој Господу. Тела њихова остану читава и неопаљена од огња.

2. Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски. У данашњи дан празнује се пренос његових моштију и чудеса од истих. А живот и рад овога великог светитеља описан је под 18. јануаром.

3. Свети мученици Борис и Гљеб. Синови великога кнеза Владимира, покрститеља руског народа. До свога крштења Владимир имаше много жена, и од њих децу. Борис и Гљеб беху браћа од једне мајке. Пред смрт Владимир раздели државу на све своје синове. Но Свјатополк, најстарији му син, кнез кијевски, пожели да узме и делове намењене Борису и Гљебу. Зато посла људе те на једном месту уби Бориса, а на другом Гљеба. Беху ова два брата необично побожна и у свему богоугодна, и сретоше смрт са молитвом и уздизањем свога срца ка Богу. Њихова тела остану нетљена и благоухана, и буду сахрањена у граду Вишгороду, где до дана данашњега исходи из њих благодатна сила, која исцељује људе од разних болести и мука.

4. Свети Михаил (Борис), цар Бугарски. Рођен и васпитан као незнабожац. Борис се покрсти под упливом свога стрица Бојана и сестре своје. На крштењу добије име Михаил. Патријарх Фотије пошаље му свештенике, који постепено крсте сав бугарски народ. Многи великаши у Бугарској противили су се новој вери, али је нова вера победила и крст се заблистао на многим храмовима, што их подиже благочестиви цар Михаил. Веру међу Бугарима, као и међу Србима, утврдише нарочито Петочисленици Охридски, ученици светих Кирила и Методија, који су народу проповедали на народном, словенском језику, науку Христову. Михаил се замонаши у старости и повуче у манастир. Но кад његов син Владимир поче кварити дело очево и сузбијати Хришћанство, Михаил се обуче поново у војводско одело, припаса мач, скиде Владимира с престола, па постави млађег сина Симеона. Потом поново обуче монашку ризу, повуче се у тишину и, у подвигу и молитви, мирно сконча земни живот „у благој вери, у правом исповедању Господа нашега Исуса Христа, велик, чесан и благоверан“, и пресели се у небески живот 2. маја 906. године.

Михаил Бугарски крстом народ крсти,
У Христово стадо пагане уврсти.
И примером својим људска срца косну,
Да заволе људи веру спасоносну.
Па построји цркве, безбоштво истреби,
И Божијег Духа прослави у себи.
Још напусти славу и сујете луде,
Истини и правди он научи људе.
Нe пожали себе рад Божјег имена
И ради спасења бугарског племена.
Венчан би на земљи венцем царовања.
A на небу венцем вечног радовања.

РАСУЂИВАЊЕ
Блажени Максим, Христа ради јуродиви, ходио је зими наг московским улицама. На савете људи да се обуче и заштити од зиме, он је одговарао: „Јесте зима љута, али је сладак Рај!“ И још је говорио: „За терпенiе дастъ Богъ спасенiе“. Кад Христос Господ није жалио Себе предати на муке и на смрт, зашто бисмо ми жалили сами себе ради самих нас. Он нам је преписао један рецепт, једну дијету за духовно оздрављење наше, и то је Он назвао лаким јармом. Много је тежи јарам који ми сами на себе товаримо, јер нас тај јарам обара у све тежу и тежу духовну болест. Земља од нас тражи много веће жртве, не обећавајући нам никакву награду после смрти. Земља тражи да жртвујемо њој и Бога и душу и савест и ум и сведостојанство човечанско и божанско, и зато нам показује мрачан и смрадан гроб, као крај свему и плату за све. Христос тражи да жртвујемо само земљу, и животињство наше, и грех, и порок, и свако неваљалство, и зато нам обећава васкрсење и бесмртан живот у рају. Јесте зима љута, али је сладак Рај!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:
1. како My ce ученици поклонише,
2. како се враћају у Јерусалим c великом радошћу.

БЕСЕДА
о извору живе воде и о сухом бунару

Чудите се томе, небеса… вели Господ, јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи бунаре, бунаре испроваљиване, који не могу да држе воду. (Јерем. 2, 12-13)

Је ли ово речено само за онда, или и за данас? Извесно, и за данас. Је ли ово речено само за народ јеврејски, или и за наш народ? Извесно, и за наш народ. Као што је речено: не убиј, не укради, не сведочи лажно, не само за оно време него и за сва времена, и не само за јеврејски народ него за све народе, тако и ово. И ово важи и данас и увек, за сваки народ и за сваког човека, који год окреће леђа извору воде живе у дворишту своме и копа бунар, да из њега пије кишницу.
Извор живе воде је сам Господ, непресушан, обилат и сладак. Бунар је сваки посао људски, који се ради насупрот Бога и Божјег закона, и од кога људи очекују напредак и срећу и утољење своје глади и жеђи. Такав је бунар безбоштво, и среброљубље, и прождрљивост, и разврат, и властољубље, и сујета, и поклоњење идолима, и гатарство, и све остало што има ђавола за саветника, грех за копача, а лажну наду за водоношу. Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! вели Господ (Јеремија 2, 12), како се избезуми човек, и поче да оставља живу воду и да копа бунар у врелом угљевљу, које му још више распаљује жеђ!
О браћо, и наш народ учини два зла, јер заборави Господа као извор свакога добра, и јер пође да тражи себи добра у злу и кроз зло. Може ли се наћи вода у огњу? и пшеница у песку? Не може, не може, браћо. Још мање се може наћи мира, и среће, и задовољства, и радости, и живота, и ма каквог добра, у бунарима греха и безбоштва.
О Господе, бесмртни изворе свакога добра што срце људско може пожелети и што ум људски може замислити, смилуј се нама грешним и недостојним. Одврати нас моћном десницом Твојом од безбожних и узалудних послова наших, и напој нас слатком и живом водом Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022