МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Четвртак месопусне седмице
19.02.2004
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 2004.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19  ▶ Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 78 (1,11-25)
11. Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у превару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше. 12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које ветрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из корена ишчупана; 13. бесни таласи морски који се пенушају својим срамотама; звезде луталице, за које се мрак таме чува занавек. 14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: „Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих, 15. да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све дрске речи које безбожни грешници говорише против Њега." 16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене речи, и ради користи ласкају људима. 17. А ви, љубљени, сетите се речи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа, 18. јер вам говораху да ће се у последње време појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама. 19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају. 20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вером, молећи се у Духу Светоме, 21. одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни. 22. И са расуђивањем једнима будите милостиви, 23. а друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тела. 24. А Ономе који вас може сачувати безпрекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости, 25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт пре свих векова, и сада, и у све векове! Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 110 (23,1-34; 44-56)
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату. 2. И почеше га тужити говорећи: "Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар." 3. А Пилат га запита говорећи: "Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: "Ти кажеш." 4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: "Не налазим никакве кривице на овом човеку." 5. А они упорно наваљиваху говорећи: "Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде." 6. А Пилат чувши за Галилеју запита: "Зар је овај човек Галилејац?" 7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана. 8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак. 9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. 10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху. 11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату. 12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади. 13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ, 14. Рече им: "Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете; 15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт. 16. Да га, дакле, казним и пустим." 17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога. 18. А они сви заједно повикаше говорећи: "Узми овога, а пусти нам Вараву!" 19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство. 20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса. 21. А они викаху говорећи: "Распни га, распни!" 22. А он им по трећи пут рече: "Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим." 23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. 24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову. 25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу. 26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом. 27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. 28. А Исус обазревши се на њих рече: "Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. 29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: 'Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.' 30. Тада ће почети говорити горама: 'Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! 31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'" 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. 50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског, 51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије, 52. приступивши Пилату заиска тело Исусово. 53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен. 54. И дан беше петак, и субота освиташе. 55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово, 56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Вукол, епископ смирнски. Ученик светог Јована Богослова, који га и посвети за епископа града Смирне. У Смирни беше тада мало крштених. У тами незнабоштва свети Вукол светљаше као јасна свећа. Одликовао се свима врлинама, а нарочито благошћу и кротошћу. Пред смрт своју Вукол посвети славног Поликарпа себи за наследника у епископству, а он мирно сконча и оде ка Господу.

2. Света мученица Фауста. Пострадала за Христа у време цара Максимијана (између 305-311. године.). Својим јунаштвом задивила и у хришћанство обратила мучитеље своје: осамдесетогодишњег жреца Евиласија и Максима епарха. Кад је судија претио Фаусти још страшнијим мукама, она му рекне да изради њену икону са изображењем свију оних мука, којима јој он прети. Када икона би готова и њој показана, рекне Фауста света: „Као што ова икона не осећа никакве муке, тако ни моје тело не осећа муке од твојих казни, јер је душа моја утврђена у Господу“. Судија је баци у котао вреле воде где ова света тринаестогодишња девојчица сконча с молитвом на устима, и оде душом у Рај.

3. Света мученица Доротеја. Угледна и красна девица из Кесарије Кападокијске. Управник области Саприкије дадне Доротеју двема незнабожачким сестрама, Христини и Калисти, да би је оне одвратиле од Христа. Но догоди се обратно; Доротеја успе те обрати обе сестре у веру Христову. Наљућен Саприкије нареди те вежу те две сестре леђима једну за другу и баце у кацу са смолом, па запале. Тада и Доротеју осуде на смрт. Она радосно саслуша пресуду, и узвикну: „Благодарим Ти душељупче Христе, што ме призиваш у Твој Рај, и уводиш ме у пресвете дворе Твоје!“ Неки присутни велмож Теофил насмеје се на ове речи па довикну Доротеји: „Чуј, невесто Христова, пошаљи ми јабука и цвећа од шипака из Раја твога женика!“ „Заиста ћу то учинити!“ одговори му мученица. Кад је Доротеја била на губилишту, наједанпут се појави један красан дечко са три дивне јабуке и три црвена цвета од шипка. То беше ангел Божји. А време беше зимско. Рече Доротеја ангелу да то однесе Теофилу и да му каже: „Ево ти што си желео!“ Када Теофил прими поруку и виде, дар, беше сав престрављен. У њему се све преврну, и он, окорели незнабожац, поста хришћанин. И он би мучен и убијен за Христа, те оде душом у Рај Господа Исуса ускоро за светим Доротејом.

4. Свети Фотије, патријарх цариградски. Велики светионик Цркве. Царски сродник и унук славног патријарха Тарасија. Неодољиви заштитник цркве од властољубља папског и осталих римских изопачења вере. За шест дана прошао све чинове од световњака до патријарха. Постао патријархом на Божић 857, а скончао у Господу 891. године.

5. Преподобни Варсонуфије и Јован. Велики подвижници од Газе, прозорљивци и чудотворци. Оставили знамениту књигу Одговора на многа питања о духовном животу. Живели у VI веку.

6. Свети мученици Марта и Марија и брат им Ликарион. Све троје распети на крст за Христа, па онда избодени и умртвљени копљем.

Света Марта и Марија, сестре рођене,
Ликарион брат им мален, снаге малене;
Мајка стара, душа слатка, добру их учи:
„Љуб’те Христа. Он се, децо, за нас намучи.“
Отуд иде војевода, страшан, силовит.
Он убија христоверне – човек плаховит.
Сестре врата отвориле од куће своје,
Војеводе се плаховитог ништа не боје.
„Хришћани смо ми чујеш, царски војводо,
Нисмо ко ви што вас ђаво ђаволу продо.“
Плаховити војевода на крст их диже,
У том мали Ликарион приступи ближе:
„И ја, и ја хришћанин сам, распни и мене..“
На крсту су муке тешке; мајка се згрози,
Па пољупце деци дели, од ноге к нози,
Што крваве низ крст висе, ногама скршеним,
A теше је кћери c крста гласом мученим:
„He ломи се тугом за нас, нано премила.
Љубави си наспрам Христа ти нас учила,
Муке кратке, Сласти слатке биће у Рају,
Чекаћемо тебе, нано, у рајском сјају.
Ликарион син ти славни и кћери обе –
O радуј се плоду таквом твоје утробе!“
Засветли се лицем мајка ко стуб пламени.
„Благо вама децо мила, o благо мени!“

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Варсонуфије, који је педесет година живео затворен у келији, и није се дао видети ни од једног живог човека, достигао је био кроз богомислије и молитву необичну чистоту и прозорљивост. Ево неколико његових мисли из књиге одговори: „Свака помисао, којој не претходи тишина смерности, не происходи од Бога. Све што је од ђавола, бива са смућеношћу и метежом.“ – „Када се молиш и Бог одлаже да те услиши, то Он чини на твоју ползу, да би те научио дуготрпљивости.“ – „Видљиви разбојници су слуге разбојника невидљивих, мисаоних.“ – „Господ Исус Христос претрпео је све, и најзад се успео на свети крст, што означава умртвљење тела и страсти, и свето и савршено упокојење.“ – „Господ хоће да ти поштујеш сваког човека више од себе самог.“
Када су питали старца да ли да узму и плате заступника у једном спору манастира с неким људима, он одговори: „Ако будете купили заступништво људи, то вас Бог неће заступити.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као радника и то:
1. као физичког радника кроз дуг низ година,
2. као радника духовног који је непрестано учио људе, тешио, лечио, дајући нови закон свету,
3. као радника неуморног који је оставио заповест: делујте докле светлост имате.

БЕСЕДА
о узајамном познавању Оца и Сина

Ја Га знам, јер сам од Њега, и Он ме посла. (Јов. 7, 29)

Нико се никад није усудио рећи, да зна Бога. Многи су рекли само, да верују у Бога. Једини је Господ Исус изрекао реч: Ја Га знам. И одмах је образложио, откуда Га Он зна, говорећи: јер сам од Њега и Он ме посла. Први разлог јер сам од Њега сведочи о вечном бићу Сина; а други разлог и Он ме посла сведочи о временој појави Сина у телесном свету као посланика Свете Тројице.
Нама христоверним није дао да знамо Оца као што Га Син Његов јединородни зна, али нам је дано и заповеђено да верујемо. Заслуга је наша у веровању а не у знању. Кад бисмо ми сви знали Бога кроз гледање, нико не би имао заслуге. Јер каква је заслуга угледати и познати? Међутим, не видети а веровати – у томе је заслуга, у томе добродетељ, у томе спасење наше. Ми нисмо достојни да Бога видимо и виђењем познамо, јер смо грехом раслабљени и од Бога удаљени. Но милост Божја дала нам је веру у овом животу, која нас може приближити Богу и увести у царство вечног гледања и знања у оном животу. – О браћо моја, верујмо Христу Господу, јер Он зна. Он не говори по вери него по знању.
Господе милостиви, утврди веру у нама. Пружи нам скут Твој, да га се држимо до краја живота. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022