МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица митра и фарисеја
Среда седмице митара и фарисеја
28.01.2004
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2004.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28  ▶ Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 61 (4,1-11)
1. Када, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада телом, престао је да греши, 2. да остало време живота у телу не живи више по жељама човечијим, него по вољи Божијој. 3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству. 4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас. 5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. 6. Зато је и мртвима проповедано јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а да живе по Богу духом. 7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, целомудрени и трезвени у молитвама. 8. А пре свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво грехова. 9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања; 10. сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије. 11. Ако неко говори, нека говори као речи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у векове векова. Амин.
Јеванђеље Марко, зачало 56. (12,28-37)
28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видевши како им добро одговори, запита га: „Која је заповест прва од свију?” 29. А Исус му одговори: „Прва је заповест од свију: 'Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини; 30. и љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.' Ово је прва заповест. 31. И друга је као и ова: 'Љуби ближњега свог као самога себе.' Друге заповести веће од ових нема.” 32. И рече му књижевник: „Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега. 33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава." 34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: „Ниси далеко од Царства Божијега." И нико се више не усуди да га запита. 35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36. Јер сам Давид каза Духом Светим: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.' 37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син?" И многи народ слушаше га радо.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Павле Тивејски. Рођен од богатих родитеља у Доњој Тиви (Теби) Мисирској у време цара Декија. Све имање родитељско наследи Павле са једном својом сестром. Али зет његов, идолопоклоник, пожели и Павлов део имања да заграби, те припрети Павлу да ће га издати суду као хришћанина, ако му не уступи своје имање. Једно та беда, а друго јуначки примери самопожртвовања хришћанских мученика, које Павле очима својим виде, побуде га, те даде и свој део имања сестри својој, а он као ништи удаљи се у пустињу, где се подвизавао до смрти своје. До какве је духовне висине достигао овај див монах, о томе сведочи нико мањи до свети Антоније Велики, који једном посети Павла и виде, како му зверови и тице небесне служаху. Вративши се из те посете, Антоније рече својим монасима: „Тешко мени, децо моја, грешноме и лажноме монаху, што сам само монах по имену. Видех Илију, видех Јована у пустињи, и ваистину видех Павла – у Рају!“ Свети Павле је живео стотринаест година и мирно се упокојио у Господу, 342. године.

2. Преподобни Јован Кушчник. Рођен у Цариграду у време цара Лава I. Од родитеља богатих и знаменитих. Био је једино дете у својих родитеља. Повучен наклоношћу за духовним животом млади Јован одбеже тајно с једним монахом у неки манастир у Малој Азији. У том манастиру он проведе шест година у превеликом уздржању, молитви и послушности према игуману. Тад навали на њега ђаво с кушањем, да би требало да остави манастир и да се врати својим родитељима, те да живи код њих као племић. Он се, заиста, врати у дом својих родитеља, обучен као просјак, виде своје родитеље но не хтеде да им се јавља као син њихов, него као просјак настани се у дворишту њиховом, живећи тако рећи од мрва, које му слуге добациваху, и трпећи много поругања од свакога. Три године поживе он тако све молећи се Богу, да Бог спасе душе оца његовог и мајке. Када се разболи и осети приближење смрти, он се јави родитељима својим, који га познаше по једном скупоценом јеванђељу, које му они у детињству беху даривали и које он чуваше код себе као сву имовину своју. И тако овај младић, иако врло богат, спасе душу своју, спасе душе својих родитеља, победи ђавола и упокоји се у Господу, око 450. године.

3. Преподобни Гаврил Лесновски. Словен и друг светог Прохора Пчињског и Јована Рилског. Подвизавао се у X веку код Кратова на гори Лесновској, где је саградио храм светом Архангелу Михаилу. Чудотворац и за живота и по смрти. Садашњи дивни храм на том месту подигао је цар Душанов војвода Јован Оливер. Свети Гаврил упокојио се у Господу крајем X века.

4. Свети мученик Пансофије. Син александријског проконзула Нила. Напустио част и богатство светско и млад се замонашио. Подвизавао се 27 година тврдо и уздизао дух свој ка вишњем свету. У време Декија би довучен пред суд, где би шибан за име Христово, док у великим мукама не предаде дух свој Богу.

Беше Јован младо момче,
Младо момче и богато,
Но ништа га не прелести –
Нити младост нити злато.
Отац његов велмож царски,
A мати му госпа фина,
Ал’ обоје он остави
Рад’ љубави Божјег Сина.
Богатство му Христос беше,
Све богатство, сва красота,
Па заволи Христа Бога
Више самог свог живота.
И уместо родитељи
Да с’ у Паклу сада гласе,
Гле, син њихов кроз нишчету
И сам себе и њих спасе.
И дан-данас многе људе
Што богатством себе гуше
Јован може да застиди
И спасе им грешне душе.

РАСУЂИВАЊЕ
Немој никад ни помислити, да те Бог не чује, кад му се молиш. Он чује наше мисли као што ми чујемо гласове и речи један другога. А ако ти не чини одмах по молитви, то је или зато што му се недостојно молиш, или зато што иштеш нешто што ће ти бити погубно, или пак зато што Он по мудрости и домостројству свом одлаже испуњење твоје молбе до подеснијег тренутка. Отац Јован Кронштатски пише: „Као што ми кроз електрични телеграф брзо општимо с лицима, удаљеним од нас, тако кроз живу веру, као кроз какав телеграф, ми брзо општимо с Богом, с анђелима и светитељима. Пусти по телеграфу вере молбу своју к Богу или светитељима и одмах ћеш добити одговор.“ И опет на другом месту пише: „Бог и створени духови и душе усопших и живих људи – то су бића мислена, а мисао је брза и некако свуда присутна. Помисли од свег срца о њима, и они ће ти бити присутни, и то Бог свагда неопходно, а остали по дару и власти Божјој.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чистоту Господа Исуса и то:
1. чистоту ума Његовог,
2. чистоту срца Његовог,
3. чистоту воље Његове,
4. чистоту језика Његовог,
5. чистоту погледа и свих чувстава Његових.

БЕСЕДА
о вери победоносној

Вјера је наша ова побједа која побједи свијет. (1 Јов. 5, 4)

Христос Господ победи свет; то је, браћо, победа и наша. Апостоли победише свет, и то је победа наша. Светитељи, девственици и мученици победише свет, и то је победа наша. Ништа силније у свету, браћо, нема од вере хришћанске. Мачеви, који су секли ову веру, утупили су се и сломили, а вера је остала; цареви, који су се борили против ове вере, угушили су се под анатемом злочина; царства, која су ратовала против ове вере, разорена су; градови, који су одбацивали ову веру, заваљени леже у развалинама својим; јеретици, који су кварили ову веру, пропали су душом и телом и под анатемом отишли из овог света, а ова је вера остала.
Кад свет јурне на нас, браћо, својим прелестима: прелешћу спољашње красоте, прелешћу богатства, прелешћу сласти, прелешћу пролазне славе, чиме ћемо се одупрети и чиме победити ако не овом вером? Ваистину, ничим осим овом вером непобедивом, која зна за нешто боље од свих блага овога света.
Кад све прелести овога света покажу наличје своје: кад се красота обрне у ругобу, здравље у болест, богатство у беду, слава у бешчашће, власт у понижење, и сав расцветали телесни живот у гад и смрад – чиме ћемо премостити овај јад, ову трулеж, овај гад и смрад, и сачувати се од очајања, ако не овом вером? Ваистину, ничим осим овом непобедивом вером, која нас учи трајним и непроменљивим вредностима у Царству Христовом.
Кад смрт покаже разорну силу своју над суседима нашим, над сродницима и пријатељима нашим, над цвећем нашим, над усевима нашим, над делима руку наших, и кад окрене неодољиве зубе своје и на нас – чиме ћемо победити страх од смрти, и чиме откључати врата од живота, јачег од смрти, ако не овом вером? Ваистину, ничим осим овом непобедивом вером, која зна за васкрсење и живот без смрти.
О Господе Исусе, победниче света, помози и нама да победимо свет вером у Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024