МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 6. по Духовима
Субота 6. по Духовима
26.07.2003
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 2003.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26  ▶ Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 100 (9,1-5)
1. Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим, 2. да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; 3. јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по телу, 4. који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завети и закон и богослужење и обећања, 5. чији су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима Бог благословени у векове. Амин.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 32. (9,18-26)
18. Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: „Кћи моја сад умре; него дођи и стави на њу руку своју, и оживеће.” 19. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови. 20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове. 21. Јер говораше у себи: „Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу.” 22. А Исус, обазревши се и видевши је, рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је.” И оздрави жена од онога часa 23. И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и народ ускомешан, рече им: 24. „Одступите, јер девојка није умрла, него спава.” И подсмеваху му се. 25. А кад истера народ, уђе и ухвати је за руку, и устаде девојка. 26. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Св. Архангел Гаврил. Овај велики архангел Божји празнује се 26. марта. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Св. Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достойно естъ. Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно“. У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама, и т. д.

2. Св. Јулијан еп. Кеномански у Галији. Неки мисле, да овај светитељ нико други није до Симон прокажени, исцељени од Господа. Апостол Петар постави га за епископа и посла у незнабожачку Галију, где св. Јулијан претрпе велике беде но успе да обрати у веру Христову многи народ. Када крсти кнеза Дефенсона, тада се и многи поданици овога кнеза приволеше вери правој. По благодати Божјој чињаше велика чудеса: болне исцељиваше, демоне изгоњаше и мртве васкрсаваше. Сконча свој живот мирно, и у време своје смрти јави се усред дана кнезу Дефенсону, када овај беше за ручком.

3. Преп. Стефан Саваит. Братучед св. Јована Дамаскина. Подвизавао се у манастиру св. Саве Освештеног, по чему је и прозван Саваит. Велики подражатељ живота св. Саве и сјајна звезда међу монасима Палестинским. Упокојио се у Господу 794. год. у 69. години свога живота.

4. Преп. Сара Мисирска. Као девица отишла на подвиг и 60 година подвизавала се на обали реке Нила, недалеко од Александрије. Својим примером привукла многе женске к монашком животу. Упокојила се у Господу 370. год.

Кад се свети Јулијан представи,
Диван пастир стада Христовога,
Књаз Дефенсон, духовно му чадо,
За обедом с велможама беше,
За обедом у сред бела дана.
Наједном се књаже загледао,
Необичну прилику видео:
Насред собе Јулијан стајаше,
У ризама златом позлаћеним,
К’о владика у Божијем храму,
У светлости некој необичној;
Са осмехом на књаза гледаше.
Покрај њега три ђакона светла,
Са свећама у белим рукама.
Та прилика сијну и промину.
Књаз устрашен на ноге скочио,
Велможама својим говорио:
„Ево видех оца Јулијана,
„Светитеља, нашег крститеља,
„Мора да се с душом раставио
„У небеско царство одселио“.
Па се књаже на пут отиснуо,
Док не стиже у дом Јулијанов,
Како стиже тако и дознаде:
„Душу Богу Јулијан предаде“.

РАСУЂИВАЊЕ
Просту одећу краси човек, а раскошна одећа краси човека. Проста одећа привлачи пажњу на човека, а раскошна одећа привлачи пажњу сама на себе. Страст за раскошним оделом просто испија и суши душу људску. Ово је прави разлог зашто је црква од увек устајала против раскоши у одевању и препоручивала простоту. Међу безбројним светитељима хришћанским не помиње се ниједан, коме је раскошно одело помогло да се посвети. Многи велики и мудри цареви, не само хришћански него и незнабожачки, љубили су простоту у одевању. Тако прича се за цара Августа Октавијана, у време кога се родио Господ Христос, да је он носио по једну просту одећу, коју му је изаткала жена, или сестра, или ћерка. За цара Карла V прича се, да је носио тако просто одело, да су и обични грађани поданици његови, одевали се боље. Славни грчки војсковођа Филопомен би једном позван на ручак од некога човека, у чију кућу он раније није никад улазио. Филопомен дође у госте нешто раније. Домаћин небеше још дошао, а домаћица није познавала лично Филопомена, те видећи овога у сасвим простом оделу помисли, да је то неки од слугу Филопоменових, који је послат напред да јави долазак војсковође и њенога мужа. С тога му заповеди да насече дрва. Филопомен се драговољно покори заповести и поче сећи дрва. Када домаћин стиже и виде свога великог госта шта ради, ужасну се и упита га? „ко се усуди да дa такав посао Филопомену?“ Мирно одговори војсковођ: „одећа моја“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам превелико стрпљење Божје према неверном роду јеврејском и заслужену казну (IV Мојс. 14), и то:
1. како Бог учини многобројна чудеса на очи Израиљцима, и како ови осташе упорни у неверовању и викаху на Мојсеја;
2. како их Бог казни, да 40 година лутају по пустињи и сви изумру осим Исуса Навина и Халева;
3. како и од нас неки умиру у пустињи чулности и не улазе у земљу духовног меда и млека, у царство Христово.

БЕСЕДА
о неопходној трезвености у борби против ђавола

Будите тријезни и пазите, јер
супарник ваш, ђаво, као лав ричући
ходи и тражи кога да прождере. (I Пет. 5, 8)

Православни монаси уздигли су трезвење и пажњу – трезвеније и вниманије – до подвига. Трезвен дух мора бити да би осетио опасност, и пажљив да би распознао с које стране опасност долази и од кога.
Пази, дете, да на змију не станеш, да у јаму не паднеш, да се с вуком не сретнеш, да у дубоку воду не загазиш, да с пута у шуму не залуташ! Тако мајка саветује дете своје бојећи се за његово тело. Не с мањом љубављу црква саветује човека бојећи се за његову душу. Будите, децо, тријезни и пазите! Стари вам супарник, ђаво, не одмара се и не спава, него слично гладном лаву ходи и тражи кога да прождере. Тријезните се и пазите, јер ви сте као овце а он је као лав. Кад овце осете смрадни мирис вука, оне беже своме чобанину. Трезните се и ви и осетите смрад ђавола кад вам се приближује и бежите одмах под окриље пастира свога Христа Господа. А смрад ђавола осетићете кроз помисли своје, кроз осећање своје, кроз намере своје, кроз похоте телесне. Све што будете помишљали, уображавали, осећали, намеравали, желели на супрот Христа и закона Христова, знајте, да је то замка ђаволска, смрад ђаволски, – знајте, и бежите своме Пастиру управљајући к Њему сав ум и све срце и сву душу и тело своје.
Господе Исусе, Пастиру наш трезвени и пажљиви, учини нас у сваком часу трезвеним и пажљивим, да нас непријатељ наш не изненади и не прождере. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022