МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Четвртак 6. седмице Великог поста
17.04.2003
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2003.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17  ▶ Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда


На 6. часу
Књига пророка Исаије (65,8-16)
8. Овако вели Господ: „Као кад ко нађе вина у грозду, па рече: \'Не квари га, јер је благослов у њему\', тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти свих, 9. јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их избраници моји, и слуге моје населиће се онде.” 10. А Сарон ће бити тор за овце и долина Ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи. 11. А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и левате налев Менију, 12. вас ћу избројити под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одзивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте што је зло преда мном и изабрасте што мени није по вољи. 13. Зато овако вели Господ Господ: „Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети. 14. Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.” 15. И оставићете име своје избранима мојим за у клин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом. 16. Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (46,1-7)
1. Тада пође Израиљ са свим што имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака. 2. И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: „Јакове! Јакове!” А он одговори: „Ево ме.” 3. И Бог му рече: „Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик. 4. Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.” 5. И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ. 6. И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова. 7. Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

Приче Соломонове (23,15-35; 24,1-5)
15. Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени; 16. и играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право. 17. Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем вазда. 18. Јер има плата, и надање твоје неће се затрти. 19. Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје. 20. Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама. 21. Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама. 22. Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари. 23. Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум. 24. Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега. 25. Нека се дакле весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја. 26. Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе. 27. Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена. 28. Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима. 29. Коме: јаох? Коме: куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране ни за што? Коме црвен у очима? 30. Који седе код вина, који иду те траже растворена вина. 31. Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче. 32. На последак ће као змија ујести и као аспида упећи. 33. Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине. 34. И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава наврх једра. 35. Рећи ћеш: „Избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.”

1. Не завиди злим људима нити жели да си с њима. 2. Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци. 3. Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. 4. И знањем се пуне клети свакога блага и драгоцена и мила. 5. Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Преп. Јосиф Песмописац. Рођен у Сицилији, од родитеља благочестивих и добродетељних, Плотина и Агатије. По смрти родитеља пређе у Солун, где се замонаши. Као монах би узор свима у посту, крајњој уздржљивости, непрестаном молењу, псалмопојању, бдењу и труду. Солунски епископ рукоположи га за јеромонаха. Знаменити Григорије Декаполит, посетивши Солун, заволи Јосифа душом и срцем због његовог ретког карактера, те га узе собом у свој манастир у Цариграду. Кад опет букну пламен иконоборске јереси под Лавом Јерменином, овај Јосиф би упућен у Рим, да позове папу и римску цркву у борбу за праву веру. Но на путу ухвате га пирати и довезу на Крит, где су га јеретици држали 6 година у тамници. Јосиф се радовао што се удостојио страдати за Христа, и непрестано је за то благодарио Богу, сматрајући железне вериге на себи као украсе од злата. Шесте године, на Божић, изјутра зли цар Лав би убијен на јутрењи у цркви. У тај сами час јави се св. Николај Јосифу у тамници и рече му: „устани и следуј мени!“ Јосиф се осети као дигнут у ваздух; и наједанпут обре се пред Цариградом. Његовом доласку обрадују се сви правоверни. Испевао је каноне и стихире многим светитељима. Имао је дар прозорљивости, због чега га патријарх Фотије постави за духовника и исповедника свештенству, препоручујући га као: „човека Божјег, ангела у телу, оца отаца“. У дубокој старости предаде дух свој Господу, коме је верно служио и делом и песмом. Сконча мирно у очи Великог Четвртка 883. год.

2. Св. мученица Фервута и њена сестра удова и њихова робиња. У време цара персијског Саворија би погубљен епископ св. Симеон. Фервута, сестра епископа, би узета у двор по жељи царице. Но Фервута беше необичне лепоте, због чега навалише многи просиоци, међу којима и жреци и гатари незнабожачки. Фервута све одби; тиме изазва велики гнев против себе. Па како се у то време царица разболи, сви жреци објаснише цару, да је царица отрована од Фервуте, а као лек болесној царици препоручише ово: да се Фервута, сестра њена, и робиња њихова, као хришћанке, престружу тестером, да се три половине телa ставе на једну страну а три на другу, а царица да се пронесе између њих. Цар се сагласи с тим крволочним гатарским предлогом. И Фервута са својом сестром и робињом пострада тако за Христа 343. год. заслуживши тиме неувели венац у бесмртном царству Господа свога.

3. Преп. Зосим. Монах Јорданске обитељи у времену цара Теодосија млађег. Он је пронашао, причестио и сахранио св. Марију Египатску. У својој стотој години упокоји се у Господу, у VI столећу.

4. Преп. муч. Никита. Словенин из Албаније. Као светогорски монах отишао у Серез, где се препирао с мулама о вери. Не могући га надјачати разлозима, Турци га ставе на муке, у којима Никита свети сконча и преда душу своју Богу, 1808. год.

Слушкиња Господња, девица Фервута,
Ко невино јагње на заклању ћута,
Нити рече: јаој! нити рече: куку!
Но с радошћу прими и поднесе муку.
Она презре призрак и земаљске лажи,
Јер јој Господ беше од свег света дражи,
У царскоме двору болест и празнина
Без чудесне вере у Божијег Сина;
Међу жречевима тамнина проклета
Без познања Творца и небесног света.
Телесна лепота – камен спотицања,
Без љубави Божје, вере и надања
Фервута се зато сва жртвова Христу,
Све предаде свету осим душу чисту.
Њен телесни кавез мучитељ раздроби
Но не може душу живу да зароби;
Расече се кавез, душа у Рај оде,
У праву слободу из лажне слободе.
Прсну крв по земљи, тело земљом поста,
А Фервута жива у вечности оста.

РАСУЂИВАЊЕ
Ко прославља Бога, и Бог њега прославља. То се показало јасно и обилно у животу светитеља. Св. Јосиф Песмописац заиста прослави Бога и делом, и страдањем, и песмом. А Бог њега прослави и за живота и по смрти. За живота јави му се св. отац Николај у тамници и ослободи га тамнице. А када св. Јосиф премишљаше, да ли да спева канон св. апостолу Вартоломеју, јави му се овај апостол, обучен у беле одежде, и рече Јосифу да је Богу угодно да он спева тај канон. Када се Јосиф упокоји, дознаде један грађанин из Цариграда за славу, којом Бог прослави угодника свога. Тај човек беше дошао у цркву св. Теодора Фанерота, да се моли овоме светитељу, да му јави, где се сакрио један његов одбегли слуга. Јер св. Теодор беше познат у народу као светитељ који јавља где се налази нешто изгубљено или украђено, због чега беше и прозват Фанерот (Откривач). Три дана и три ноћи мољаше се човек, па кад не доби никаква одговора од светитеља, хтеде отићи. У том часу јави му се св. Теодор у визији и рече: „што се љутиш, човече? Јосиф Песмописац растављаше се душом од тела, те смо били код њега; па кад се упокоји ове ноћи, сви ми, које је он славио песмама, спроведосмо душу његову на небеса, и пред лице Божје постависмо. Зато одоцних да се теби јавим“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрсење Господа Исуса, и то:
1. како се душа Његова враћа из Ада поново у тело:
2. како Он Својом силом божанском, којом је васкрсавао друге мртваце, васкрсава и Своје сопствено тело.

БЕСЕДА
о цркви тела Господњега

Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути. (Јов. 2, 19)

Тако Господ говораше злобним Јеврејима за цркву тијела Свога. Но како злобним није дато ништа да разумеју, тако ни Јевреји не разумеше, и наругаше Му се. Господ их не укори за то, али што рече, оно се и зби. Јевреји разорише тело Његово, а Он Га васпостави и уздиже у слави и сили. Злобни казнише Бога разорењем, а Бог укори злобне сазидањем. Злобним је задовољство да покажу своју силу убијањем, а Богу је радост да покаже Своју силу оживљењем. Ништа краће није од тријумфа злобе нити ишта трајније од тријумфа Истине. Развалите ову цркву. Господ назива тело Своје црквом. Та црква, разваљена, била је стешњена у један мрачан гроб, и тешким каменом спречен јој приступ светлости. Но та црква није ни потребовала светлост од сунца; Она је имала Своју светлост, Своје Сунце Правде, које је изнутра светлило. Нежна небеска рука уклонила је камен од гроба, и Господ је устао у слави и сили. То што се десило једном са пречистим телом Христовим, дешавало се доцније више пута са Црквом Светих на земљи. Противници Цркве бездушно су гонили и мучили Цркву, разваљивали је и у таму сахрањивали. Но Црква је после таквих убоја и стешњења устајала са већом славом и силом. Као што је црква тела Његовог васкрсла, тако ће на крају крајева у пуноћи и савршенству васкрснути и Црква Светих Његових.
О Васкрсли Господе, не предај нас трулежи и вечној смрти, но васкрсни нас у живот бесмртни. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022