МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Понедељак 3. седмице Великог поста
24.03.2003
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2003.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24  ▶ Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (8,13-22; 9,1-7)
13. Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан. 14. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским. 15. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. 16. Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. 17. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ. 18. Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 19. И ако вам рекну: „Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају”; реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? 20. Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 21. И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе. 22. А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.

1. Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. 2. Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело. 3. Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен. 4. Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански. 5. Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу. 6. Јер нам се роди дете, син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни. 7. Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом отсада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (6,9-22)
9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 13. И рече Бог Ноју: „Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16. пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истребим свако тело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. 18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 19. И од свега жива, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

Приче Соломонове (8,1-21)
1. Не виче ли мудрост и разум не пушта ли глас свој? 2. Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 3. код врата, на уласку у град, где се отворају врата, виче: 4. „Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 5. Научите се луди мудрости, и безумни уразумите се. 6. Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право. 7. Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 8. Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 9. Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање. 10. Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 11. Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 12. Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 13. Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 14. Мој је савет и што год јест; ја сам разум и моја је сила. 15. Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 16. Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 17. Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 18. У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 19. Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи од најбољег сребра. 20. Путем праведним ходим, посред стаза правице, 21. да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Софроније, патријарх јерусалимски. Рођен у Дамаску од знаменитих родитеља. Сабравши светску мудрост, он не буде ипак задовољан него пође да сабира и чисто духовну мудрост. У лаври светог Теодосија нађе се са иноком Јованом Мосхом, кога узе себи за учитеља, те заједно са њим крете да обиђе манастире и подвижнике у Мисиру. Лозинка му беше: сваки дан научити више духовне мудрости. Све што су сазнали, записали су и после издали у две књиге под именом Лимонар или Цвећник. Доцније су отишли у Рим где Мосха умре оставив аманет Софронију да га пренесе или на Синај или у лавру Теодосијеву. Софроније испуни жељу свога учитеља и пренесе му тело у лавру Теодосијеву, а потом задржа се у Јерусалиму, који баш у то време би ослобођен од Персијанаца. Присуствовао је повратку Часног Крста из Персије, кога је цар Ираклије на својим леђима унео у Свети Град. Стари патријарх Захарија, повраћен такође из ропства, не поживе дуго, па кад се пресели у онај свет, замени га Модест, а после овога (+ 364) замени блажени Софроније. Са особитом мудрошћу и ревношћу он управљаше црквом десет година. Устајаше у одбрану Православља од монотелитске јереси, коју он на свом Сабору у Јерусалиму осуди пре него што она би осуђена на VI васељенском сабору. Написао је житије свете Марије Египћанке, саставио чин великог водоосвећења, и увео у разна богослужења неке нове химне и песме. Када арапски калиф Омар освоји Јерусалим, умоли га Софроније да поштеди хришћане, што Омар притворно и обећа. Када убрзо Омар поче да пљачка и злоставља хришћане у Јерусалиму, Софроније се са многим вопљем мољаше Богу да га узме између живих на земљи, да не гледа оскрвњење светиња. И услиша Бог молитву његову, и узе га к себи у дворе Своје небесне 644. године.

2. Свети мученици Пионије и други с њим. Свештеник смирнски. Пострада у Смирни у време Декијевог гоњења. Осудише га на распеће, чему он би веома рад. И чим војници склопише крст и положише по земљи, Пионије сам леже на крст, испружи руке и заповеди војницима да му прикују ексере у руке. Крст буде усађен у земљу наопако, и под главом мучениковом наложена ватра. Беше много народа унаоколо. Пионије затвори очи и у себи мољаше се Богу. Чак ни косу му не могаше огањ упалити. Када се најзад огањ угаси, и кад сви мишљаху да је он мртав, Пионије отвори очи и радосно узвикну. „Боже, прими дух мој!“ и издахну. Овај светитељ написао је житије светог Поликарпа Смирнског, с ким се сада заједно весели у царству Христовом. Пострада и прослави се 250. године.

3. Преподобни Георгије Синаит. Игуман горе Синајске. Велики подвижник и праведник. Пасхалне ноћи ангел Божји пренео га у Јерусалим на службу Божју, и вратио истог дана назад на Синај. Упокојио се мирно у VI веку.

Пионије збори на мукама:
– O грађани знамените Смирне,
Суграђани чувеног Омaра.
Ја знам оно што свак од вас знаде.
Ви ниједан оно што ја знадем:
Ја знам слатку сладост умирања
И још слађу – у Христа надања.
Ја знам да ме смрт умртвит неће
Но тек тело раздвојит од душе:
Ја знам да ме ангели чекају
У дворове цара небеснога,
И ангели, пророци u свеци,
Многе војске Божјих угодника,
И за Христа дивних мученика.
Ја знам да се враћам домовини,
Одакле сам и доспео амо.
Ја циљ знадем мојега страдања.
(Ви не знате зашто ме мучите!)
Спас ме чека у чертог небесни.
Кључај, злобо, на мене и бесни!
Спас мe чека раширених руку,
Удрите ме све на већу муку.
Тежа мука, раније свануће,
Смрт хитнија, душа веселија.

РАСУЂИВАЊЕ
„Никакво добро не свршава се само нашим трудом, но силом и вољом Божјом. Ипак Бог и од нас изискује труд, саобразан вољи Његовој.“ Ово су речи Св. Варсонуфија и Јована. Мало речи, но много речено. Ми се морамо трудити на обделавању и припремању свакога добра, а да ли ће неко добро нићи, узрасти и плод донети, то jе од Божје силе и воље. Ми бразде оремо, а Бог сеје, ако хоће. Ми судове духа чистимо, а Бог улева духа у те судове, ако хоће. И Он све хоће што одговара највишој мудрости и целисходности, тј. Његовом домостројству људскога спасења. Тумачећи речи Господње: Будите мудри као змије и незлобиви као голубови (Мат. 10, 16), св. Златоуст пише, да је ту заповест дао Господ ученицима „да би и они сами нешто сарађивали, те да се не покаже све као дело саме благодати, и да се не помисли, да су они добили венце славе бадава.“ И тако двоје је неопоходно за наше спасење: наш труд и Божја благодатна сила.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на суду код Кајафе и то:
1. како првосвештеник јеврејски држи Господа унутра у дому свом окружена људима скоро исто онако рђавим као и сам он,
2. како Петар седи напољу у дворишту код ватре, и како се пред слугама три пут одриче Господа Исуса.
3. како и данас бива, да се неки хришћани из страха од света одреку Господа на тај начин, што се и они направе као да нису хришћани, да не знају заповести Господње и не маре за Господа.

БЕСЕДА
о другом доласку Христовом

А кад дође син човечји у слави својој
и сви свети анђели с њиме,
онда ће сјести на пријестолу славе своје. (Мат. 25, 31)

Овако рече Господ, и то баш пред само најужасније понижење Своје, пред везивање, пљување, шамарање, исмевање и распеће. У најцрњим часовима Он говори о најведријем и најславнијем часу Своме. Пред ужасни и бедни излазак Свој из света Он говори о Своме поновном доласку у слави Својој. Најпре је дошао из пећине Витлејемске, скромно и невиђено, а идући пут доћи ће на облацима од ангела Својих. Први пут је као никао из земље, а други пут ће се јавити с неба. Први пут је стајао и клечао на земљи, а други пут ће да седи на пријестолу славе своје.
И кад поново дође у слави Својој, неће бити невиђен ни за кога. Нико неће питати, као звездари при Његовом првом доласку: где је Цар? Сви ће овога пута видети Цара и познати Га као Цара. Но то виђење и познање некима ће бити на радост а некима на страх и ужас. Замислите радости оних који су Његову заповест испунили, који су у Његово име молитве и добра дела вршили, а нарочито оних који су за Његово име пострадали! И замислите страх и ужас оних који су га пљували и шамарали и распели у Јерусалиму, као и свих оних који се кроз векове подсмевају чудесима Његовим, ругају имену Његовом, газе заповести Његове!
Господе милостиви, опрости свима нама који име Твоје призивамо а по немоћи грешимо, опрости нам пре онога величанственог и судбоносног часа када се будеш јавио у слави Твојој, са свима светим ангелима Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022