МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 28. по Духовима - Светих Отаца
Оци
05.01.2003
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2003.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5  ▶ Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 328 (11, 9-10; 17-23; 32-40)
9. Вером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања. 10. Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог. 17. Вером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приносаше онај који је примио обећања, 18. коме беше казано: „У Исаку ће ти се назвати семе”, 19. јер је разумео да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику. 20. Вером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава. 21. Вером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје. 22. Вером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповеди за кости своје. 23. Вером су Мојсеја, пошто се роди, крили три месеца родитељи његови, јер видеше да је дете красно, и не побојаше се заповести цареве. 32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, 33. који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34. угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35. неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36. а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37. камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; 38. они којих свет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. 39. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; 40. зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Јеванђеље Матеј, зачало 1. (1, 1-25)
1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина. 2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. 3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. 4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. 5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја. 6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом. 7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. 8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. 9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију. 10. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. 11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској. 12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља. 13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора. 14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. 15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. 16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос. 17. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест. 18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а пре него што се беху састали, нађе се да је затруднела од Духа Светога. 19. А Јосиф муж њен, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. 20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. 21. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” 22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: 23. „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: „С нама Бог.” 24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповеди анђео Господњи и доведе кући жену своју. 25. И она, а да се није са њом састао, роди сина свога првенца и надену му име Исус.
Охридски пролог
1. Светих десет мученика на Криту. Пострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: „Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни!“ Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.

2. Свети Нифонт Чудотворац. Рођен у Пафлагонији, васпитан у Цариграду на двору неког војводе. Запавши у рђаво друштво, млади Нифонт се поквари и предаде многим гресима и пороцима. Због греха не могаше се ни Богу молити. Милошћу Свете Богородице враћен на пут правде, и замонашен. Имао безбројна виђења небеског света. Четири године водио тешку борбу с демоном, који му је непрестано шаптао: „Нема Бога! Нема Бога!“ Но када му се јави сам Господ Исус као жив на икони, Нифонт задоби силу велику над злим дусима, и ослободи се тешких искушења. Толико је прозорљив био, да је виђао ангеле и демоне око људи исто као и људе, и познавао људске помисли. С ангелима је разговарао често, а с демонима се препирао. Сазидао цркву Пресветој Богородици у Цариграду, прикупио монахе и спасавао многе. Архиепископ александријски Александар по откривењу с неба посвети га за епископа града Констанције на Кипру. Беше у то време свети Нифонт већ стар, и управљавши добро црквом Божјом неко недуго време, пресели се у вечно Царство Христово. Пред смрт га посети свети Атанасије Велики, архиђакон цркве александријске, и виде му по смрти лице просветљено као сунце.

3. Преподобни Наум Чудотворац Охридски. Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу, – као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила. Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога (в. 20. јун).

Наум преподобни, апостол Словена,
Христовом светлошћу обасјан свецело,
Духом неколебљив као тврда стена,
Духу благодатном он покори тело.
Постом и молитвом и бденијем ноћним
Он очисти душу од опаких страсти,
Уподоби себе ангелима моћним.
И Бог му дарова од божанске власти:
Покори му Господ све силе природе
И демоне злобе, и тамне прелести,
Он за Христа доби људе и народе
Речју и чудесним лечењем болести.
Умро и неумро, грађанин небеса,
Свети Наум и сад на свет овај гледа,
И телом и духом он твори чудеса,
Народима и сад Христа проповеда.
O Науме свети, поносе Балкана.
Угодниче Божји, ангелима друже,
Велика ти сила од Бога је дана,
O помози свима, да Господу служе.

РАСУЂИВАЊЕ
Живећи још у телу, светитељи су имали велика откровења од Бога и визије небеских и паклених сила. Сва та њихова откровења и визије потврђују веру православну у свима учењима њеним. Светитељи су радост, радост велика вернима. Свети Нифонт видео је живу Богородицу, и живога Господа Христа у слави; виђао је исход душа људских из тела, и ангеле хранитеље појединих људи! На јави се разговарао c ангелима и препирао c демонима. Црква учи да искрено покајање грешника ма и у последњем часу, спасава душу покајника. Свети Нифонт је видео душу једног таквог грешника, покајаног у последњем часу, видео је како је ангели одбранише од насртљивих демона и узнесоше у Рај. Црква учи да је самоубиство грех смртни. Свети Нифонт је видео душу једног самоубице како је ђаволи вуку у Ад. Анђео хранитељ те душе иђаше и горко плакаше. A та душа беше некога слуге, који изврши самоубиство зато што му господар беше немилостив, a он не хте отрпети до краја, да би спасен био.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Божју награду покајаном Давиду и то:
1. како Бог прослави покајаног Давида и даде му дар Духа Свог Светог, да састави чудесни Псалтир,
2. како Бог учини покајаног Давида родоначалником многих добрих царева и видовитих праведника,
3. како га учини Бог родоначалником по телу и самога Господа Исуса Христа.

БЕСЕДА
о Данилу пророку

А камен који сруши идола поста гора велика и напуни сву земљу. (Дан. 2, 35)

Страдање, браћо, раслабљава карактер човека, раскош пак раслабљава га још више. Данила, човека Божјег, не може раслабити ни страдање ни раскош. Он оста исти у оба случаја; и у оба случаја он би подједнако весник Бога живог и јединог и видовити откривач Тајни Божјих. Он живљаше у раскоши царској, потом у јами лавовској. У оба та случаја он оста непромењен: у раскоши царској он пошћаше, а у лавовској јами не би гладан. Свога верног слугу награди Бог Свевишњи великим, великим даром пророчанства. Главни предмет његових прорицања јесте Христос Господ. Христос ће доћи и срушити идолопоклонство по свој земљи. Он ће напунити Собом сву земљу као никад нико од свих људи, обучених у тело. Он је тај коме ће се дати власт и слава и царство, да му служе сви народи и племена и језици. Велики пророк Божји Данил прорекао је и време, тачно време, доласка у свет Господа Исуса.
Како се морамо ми хришћани стидети овога Данила! Ми гледамо сва обећања у Христу испуњена, па ипак смо лабави у вери и христољубљу. А Данилу не беше све откривено што нама крштеним, па ипак он не одступи од Бога ниједанпут.
Господе Боже Данилов, укрепи нас, покај нас и помилуј. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022