МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 25. по Духовима
Четвртак 25. по Духовима
12.12.2002
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 2002.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12  ▶ Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Друга Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 276 (2,13-17; 3,1-5)
13. А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо, љубљена од Господа, што вас је Бог изабрао од почетка за спасење у светињи Духа и вери истине, 14. на које вас призва кроз јеванђеље наше, да задобијете славу Господа нашега Исуса Христа. 15. Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом. 16. А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, који нас је заволео и дао утеху вечну и наду добру у благодати, 17. нека утеши срца ваша и утврди вас у свакој речи и делу доброме. 1. Најзад, браћо, молите се за нас, да се реч Господња брзо шири и прославља као и код вас; 2. и да се избавимо од наопаких и злих људи, јер неће сви веру. 3. Но веран је Господ; Он ће вас утврдити и сачувати од лукавога. 4. А уздамо се у Господу за вас, да чините и да ћете чинити оно што вам заповедамо. 5. А Господ нека управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово.
Јеванђеље Лука, зачало 70. (13,1-9)
1. У то пак време дођоше неки и казаше му за Галилејце чију крв Пилат помеша са жртвама њиховим. 2. И одговарајући Исус рече им: „Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свију Галилејаца, кад су тако пострадали? 3. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 4. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свију људи што живе у Јерусалиму? 5. Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.” 6. Каза пак ову причу: „Неко имађаше смокву посађену у своме винограду и дође да тражи рода на њој и не нађе. 7. Онда рече виноградару: 'Ево три године како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим. Посеци је! Зашто и земљу да слаби?' 8. А он одговарајући рече му: 'Господару, остави је и ове године док окопам око ње и метнем ђубриво. 9. Па ће можда родити; ако ли не, посећи ћеш је доцније'.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Парамон и других 370. У Витинији Азијској неки кнез Аквилин ужасно гоњаше хришћане. Једном ухвати он 370 хришћана и поведе их собом везане на неко место, где беше храм идолског бога Посејдона. Ту их опаки кнез примораваше, да се поклоне идолу и принесу жртву. Ма да кнез прећаше смртном казном ономе, ко не послуша његову заповест, ниједан хришћанин не покори се заповести његовој. У том часу пролажаше путем покрај храма неки честан муж, по имену Парамон. Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавшн узвикну: „о колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим и немим идолима његовим!“ И продужи Парамон пут свој. Тада разјарени кнез посла слуге своје, да убију Парамона. Слуге стигоше Парамона, ухватише га, па му најпре језик прободоше трном, по том га обнажише, и тако му цело тело избодоше. Парамон свети с молитвом у срцу предаде душу своју Богу. По том и оних 370 мученика, велики као синови Божји и невини као јагањци, бише мачем посечени, те пређоше у бесмртно царство Христа Господа. Пострадаше 250. године.

2. Преп. Акакије Синајски. У својој славној књизи „Лествица“ саопштава св. Јован Лествичник житије овога светитеља. Млади Акакије био је искушеник код некога злога старца у Синајском манастиру. Гневљиви старац посведневно је корео и грдио Акакија, а често и тукао, и на све начине мучио и злостављао. Но Акакије се није жалио, него је све то подносио стрпљиво с уверењем, да је то корисно за његово спасење. Кад год га је неко питао, како живи, он је одговарао: „добро, као пред Господом Богом!“ После 9 година послушања и мучења умре Акакије. Старац га сахрани, па оде и пожали се другом неком светом старцу говорећи: „Акакије, ученик мој, умре“. „Не верујем, одговори свети старац, Акакије не умре.“ Тада обојица одоше на гроб умрлога, и онај свети старац викну: „брате Акакије, јеси ли умро?“ А послушни Акакије, и по смрти послушан, одговори: „нисам умро оче, немогуће је умрети послушноме“. Тада се онај зли старац раскаја, и затвори се у једну келију близу гроба Акакијева, где у кајању и молитви проведе остатак живота.

3. Св. муч. Дионисије еп. Коринтски. Знаменит пастир и учитељ. Посечен за Христа 182. год.

4. Св. Тиридат цар Јерменски. Савременик Диоклецијанов. Најпре грозно гонио хришћане. Но стиже га казна Божја, и он полуди и постане подобан скоту, као негда Навуходоносор. Од лудила га исцели чудесно св. Григорије (в. 30. септембар). Од тада па до смрти Тиридат проведе у покајању и благочешћу. Скончао мирно у IV веку.

5. Св. муч. Аполоније. Сенатор римски. Оптужен за веру у Христа он исповеди своју веру пред целим Сенатом, због чега би посечен мачем, у Риму 186. год.

Акакије, монах чудни,
Послушношћу душу спасе,
Душа му се сад весели,
А име му прославља се.
Викну старац послушника:
– Акакије, брате, где си?
Викну старац још једанпут:
– Акакије, мртав ли си?
– Нисам, оче, мртав, нисам,
Одговара монах смерно,
Нема смрти за онога
Ко послушност врши верно.-
Зачуди се старац гневни,
Зачуди се, заплака се,
Заплака се старац горко,
За зло своје покаја се.
Што се каје старац опак?
Ваистину има рашта –
Оде грешник у пустињу
Грехе своје да испашта.

РАСУЂИВАЊЕ
Казна Божја постиже грешнике одмах после греха, да би се грешници устрашили а праведници охрабрили, понекад пак много доцније, изненадно и неочекивано, да би грешници знали, да Бог ништа не заборавља. Датана и Авирона прогутала је земља одмах после греха њихова, а цар Валтазар виде руку која му исписа смртну пресуду онда када се он осећао најсрећнијим, на пиру, међу пријатељима и обожаваоцима. – Неки тешко болесни војник би донесен св. Стефану Новом, да га овај молитвом исцели. Стефан му рече, да се поклони икони Христовој и св. Богородице. Војник то учини и би одмах здрав. Ово се чудо рашчу на све стране. Чувши за њ иконоборни цар Копроним дозва тога војника и испита. Па када војник исповеди и призна, да је добио исцелење од светих икона, цар га поче с јарошћу укоравати због иконопоштовања. Устрашен војник одрече се иконопоштовања пред царем и застиде се своје вере у иконе. Када војник тај изађе из двора и узјаха коња, разјари се коњ под њим, збаци га са себе, и ногама га дотле топташе докле не изверже душу своју. Ево казне одмах после греха. – Цар Тиридат, гонитељ хришћана, беше бацио св. Григорија у јаму и погубио 37 светих монахиња. И казна га никаква није снашла. Доцније, када цар са својима оде у лов ради разонођења и увеселења, наједанпут спопаде га лудило, и њега и његове пратиоце. Његовој побожној сестри откри се у сну узрок лудила његовог као и начин, како да се врати уму. Св. Григорије би извађен из јаме, и по његовој молитви цар Тиридат оздрави, покаја се и крсти се. Казна некад брзо следује греху, као дану ноћ, а некад споро, као година години. Но никад не изостаје, изузев случаја где покајање заузме место казне.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесни Рај Божји, и то:
1. како Бог украси Рај дрвећем свакојаким, лепим за гледање и добрим за јело;
2. како Бог насади усред Раја дрво живота;
3. како Бог забрани Адаму да не једе једино од дрвета познавања добра и зла.

БЕСЕДА
о стројном склопу цркве слично једном телу

Из њега је све тијело, састављено и
склопљено како приличи сваком додиром
даровања, по дејству и мери свакога
дела. (Еф. 4, 16)

Реч је овде, браћо, о телу духовном, о цркви Божјој светој. Из Њега, то јест из Христа, цело је то тело састављено и склопљено како приличи. Апостол премудри не налази никакво боље сравњење цркве него са телом човечјим. Што је глава на телу човечјем то је Христос Господ на телу цркве. Из главе разилазе се нерви по свима деловима тела, и помоћу нерава сви делови тела опажају, осећају и крећу се, а у том опажању, осећању и кретању и јесте живот њихов. Могло би се рећи, да глава кроз мозак и нерве присуствује у сваком делу тела. Одсече ли се глава, сваки део тела тренутно бива умртвљен. И Христос присуствује у сваком делу цркве, тј. у свакоме верноме члану њеном. Кроз Њега сваки верни опажа царство духовно, осећа љубав и креће се правилно к Богу. Од Њега сваки члан добија силу, према дејству и мери, тј. према служби и дару. Ту силу Господ даје непосредно, додиром, осязанiемъ, само личним присуством Својим. Љубав је чудотворна спона, која спаја Христа са вернима, верне са Христом, и верне међу собом. Шта бива, браћо, с једним делом тела, када се искидају нерви, који га везују с главом? Постаје безделан, неосетљив, непокретан – мртав. То бива и са сваким чланом цркве, који изађе из састава цркве и тиме прекине везу своју с Главом цркве. Да нас Бог сачува, браћо, од те пропасти.
О Господе Исусе, изворе живота и љубави, не допусти никаквој мрачној сили, у нама или ван нас, да нас одвоји од Тебе и тела Твог, цркве Твоје свете, коју си Ти платио крвљу Твојом скупоценом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024