МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 35. по Духовима
(Поново се чита 30. седмица)
Среда
30.01.2002
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2002.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30  ▶ Среда
31   Четвртак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50 (1,1-18)
1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. знајући да кушање ваше вере гради трпљење: 4. а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла. 7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни. 11. Јер огреја сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њена пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе. 13. Ниједан кад је кушан да не говори: „Бог ме куша;” јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене. 18. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 44 (10,11-16)
11. и рече им: „Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа свог пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видевши Исус узнегодова и рече им: „Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.” 15. Заиста вам кажем: „Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.” 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.

Охридски пролог
1. Преподобни Антоније Велики. Мисирац, рођен око 250. године у неком селу Коми близу Хераклеје. По смрти својих племенитих и богатих родитеља он подели наслеђено имање са својом малолетном сестром, збрину ову код неких рођака, свој део имања раздаде сиромасима, а он се у двадесетој својој години посвети животу подвижничком, коме је тежио од детињства. Најпре се подвизавао у близини свога села, но да би избегао беспокојства од људи, удаљи се у пустињу, на обале Црвенога мора, где као затвореник проведе двадесет година не дружећи се ни с ким осим с Богом кроз непрестану молитву, размишљање и созерцање, подносећи трпељиво неисказана демонска искушења. Слава његова пронесе се по целоме свету, и око њега се сабере мноштво ученика, које је он упућивао примером и речима на пут спасења. За осамдесет пет година свога подвижничког живота само је два пута отишао у Александрију, и то први пут тражећи мучеништва у време гоњења цркве, а други пут на позив светог Атанасија, да би оповргао клевету аријеваца као тобож да је и он присталица Аријеве јереси. Скончао је у сто петој години свога живота, оставив иза себе читаву војску ученика и подражатеља. Иако је Антоније био некњижан, он је бивао саветником и наставником најученијих људи тога времена, као што је био свети Атанасије Велики. Кад су га кушали неки јелински философи књижном мудрошћу, застиде их Антоније питањем: – „Шта је старије: разум или књига? и шта (од овог двога) би узрок другоме?“ Постиђени философи разиђоше се, јер видеше, да они имају само књижно памћење без разума, а Антоније разум. Ево човека који је достигао савршенство, какво човек може уопште достићи на земљи. Ево васпитача васпитачима и учитеља учитељима, који је пуних осамдест пет година поправљао себе, те је само тако могао поправити и многе друге. Испуњен многим годинама и великим делима Антоније се упокојио у Господу 335. године.

2. Свети Цар Теодосије Велики. Овај славни и у вери ревносни цар владао је од 379-395. године. Константин Велики забранио је гоњење хришћана, Теодосије Велики пак отишао још један корак даље: он је забранио у својој држави идолска жртвоприношења. Помагао је много да се вера хришћанска утврди и рашири у свету.

3. Свети мученик Георгије Нови, јањински. Албанац, рођен у селу Чуркли у Албанији од врло сиромашних родитеља, земљорадника. Присиљаван од Турака да се потурчи он остане непоколебљив у вери хришћанској, због чега буде обешен у Јањини 17. јануара 1838. године. Велики чудотворац и исцелитељ до дана данашњега.

Над свим поделама, над свим класама,
Бог бестрасни стоји, Господ над војскама.
Богатог не мрзи, бедног се не стиди,
Силног се не боји, грешног зове: приди!
Светитеље себи одасвуд врбује;
Овога што проси, оног што царује
Ко трешњар што бира само трешње слатке
Без мара да л’ c гране храпаве ил’ глатке.
Све Господ у један красан венац плете,
Само кад су душе покајне и свете.
Антоније дивни целог века пости,
Тодосије Христом цели свет угости,
A Јањински Ђорђе крв за Христа проли –
Сву тројицу Господ бесмртно заволи.
Господ нема мржње спрам усева свога
Нит слабости других света створенога.
Он је к свима Једнак, но сви нису к Њему.
Услужан је сваком, милостиван свему,
Увек изнад свега и над свим класама,
Увек Бог бестрасни – Господ над војскама.

РАСУЂИВАЊЕ
Свети Антоније учи: „Заволи смирење, оно ће покрити све грехе твоје. Сви греси су мрски пред Богом, но најмрскији од свију јесте гордост срца… Не сматрај себе ученим и мудрим, иначе ће пропасти труд твој, и лађа твоја допловиће празна до обале… Ако имаш велику власт, не прети никоме смрћу: знај, да по природи и ти си подложан смрти, и да свака душа скида као последњу хаљину са себе – тело своје.“
У Византији је постојао чудан и поучан обичај при крунисању царева у Св. Софији. Наиме, када би патријарх стављао круну на главу цареву, истовремено му је предавао у руке једну свилену торбу, испуњену земљом из гроба. Да би се и цареви сећали смрти, избегавали сваку гордост, и били смирени.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам прогоњење Господа Исуса правде ради и то:
1. прогоњење Њега као детета од стране Ирода,
2. као човека и Месије од стране јеврејских књижевника и старешина,
3. као Бога од многих савремених нам књижевника и старешина и јеврејских и хришћанских.

БЕСЕДА
о две различите мудрости

Премудрост овога свијета лудост је пред Богом. (I Кор. 3, 19)

И ово је једна велика новост коју Хришћанство јавља свету. Једно је мудрост по Богу и од Бога, а друго је мудрост по свету и од света. Мудрост по Богу је од Духа Светога; таквом мудрошћу били су апостоли испуњени, када је на њих сишао Дух Свети. Мудрост по свету је од чула и од материје, и она представља праву лудост пред Богом, ако није посољена и надахнута Духом Божјим Светим.
Сва мудрост о свету, која се руководи само чулима телесним без обзира на Дух Божји, лудост је пред Богом и ангелима Божјим, јер таква мудрост не види ни дух, ни смисао овога света, него зна овај свет само као пепео споља и као пепео изнутра, као пепео који ветар случајности згомилава и разгомилава час овако час онако.
Сва мудрост о човеку, која се руководи само чулима и телесним домишљањима и маштањима, лудост је пред Богом и ангелима и светитељима Божјим, јер она не познаје човека као човека, тј. као биће духовно, сродно Богу, него га зна само као тело споља и као тело изнутра, као тело по облику и као тело по суштини. Исто као кад би мајмун гледајући објашњавао железничку локомотиву, па рекао: то је гвожђе споља, и гвожђе изнутра, гвожђе што греје, гвожђе што тера, гвожђе што даје правац, гвожђе што зауставља!
Ко се може, браћо, напунити мудрошћу Божјом осим онога ко се најпре испразни од лудости света? А с Божјом помоћи ово свак од нас може. Нашем пак хотењу и труду иде неизоставно Божја помоћ у сусрет. Јер Бог је сама благост, мудрост и светост.
Господе благи, мудри и свети, испуни нас мудрошћу Твојом животворном. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024