МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 10. по Духовима.
Петак 10. по Духовима
10.08.2001
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 2001.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10  ▶ Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 169 (1,12-20)
12. Јер је ово наша хвала, сведочанство савести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости телесној, него по благодати Божијој живесмо у свету, а особито према вама. 13. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумете, а надам се да ћете и до краја разумети, 14. као што нас унеколико и разуместе, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса. 15. И у овом поуздању хтедох доћи прво вама, да другу благодат имате; 16. и после вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју. 17. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем, по телу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не? 18. Али је Бог веран, да реч наша вама не постаде да и не. 19. Јер Син Божији Исус Христос, кога ми вама проповедасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да. 20. Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.
Јеванђеље Матеј, зачало 91. (22,23-33)
23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га 24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘ 25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме. 26. А тако и други, и трећи, све до седмога. 27. А после свију умре и жена. 28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.” 29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. 30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33. И народ чувши дивљаше се науци његовој.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Св. апостоли: Прохор, Никанор, Тимон и Пармен. Ова четворица беху из броја седам ђакона и из седамдесет апостола. Остала тројица ђакона беху: Стефан, Филип и Николај. Стефан првомученик празнује се засебно 27. децембра, а Филип 11. октобра. Николај није ушао у ред светитеља због своје јереси. А она прва четворица немају посебних дана празновања, него се сви спомињу у овај један дан, 28. јула. Прохор је био рукоположен од апостола Петра за епископа Никомидијског. Био је неко време на служби код св. Јована Јеванђелиста, и на острву Патмосу забележио је откровења, која је чуо са уста св. Јована. По том се вратио у Никомидију, где уложи велики труд око обраћања народа у веру. Сконча мученички у Антиохији где би убијен од неверних. – Никанор свети пострада у Јерусалиму истог дана кад и св. Стефан архиђакон, а ускоро за њим и 2000 других хришћана, које побише злобни Јевреји. – Тимон беше епископ у Арабији, и пострада за Христа на крсту. – Пармен умре на очи апостола, и од ових би оплакан и погребен.

2. Св. муч. Јулијан. У време цара Антонина св. Јулијан пређе из Далмације у Кампанију Италијанску. Беше млад и красан младић, душом сав предан Господу. На путу срете војнике царске, који иђаху да хватају хришћане. „Мир вам, браћо!“ ослови их Јулијан. По таквом поздраву и по кротости лица младићева војници закључише, да је он хришћанин. На њихово питање одговори им Јулијан: „хришћанин сам, родом из Далмације.“ Још им Јулијан отворено призна, да путује с циљем обраћања идолопоклоника к јединоме живоме Богу. Војници га бездушно тукоше и најзад бацише у неки ров, где 7 дана проведе без икакве људске хране. Но јави му се ангел Божји, који му даваше небесну храну. Изведен на суд Јулијан оста тврд у вери као дијамант. Видећи његово мужевство и непоколебљивост у вери, 30 људи обратише се Христу Господу. Осуђен на смрт св. Јулијан клече и уздиже молитву Богу, благодарећи Богу за свој мученички подвиг и молећи Га, да се смилује свима онима који буду поштовали спомен његов. Би посечен секиром, и предаде дух Богу.

3. Преп. Павле Ксиропотамски. Син цара Михаила Куропалата. Са сјајним образовањем, са ретком мудрошћу и уједно кротошћу Прокопије (тако се најпре зваше) беше у својим младићским годинама предмет дивљења целог Цариграда. У једној повељи цар Роман Старији назива га „највећим од свих философа.“ Но бојећи се да му се душа не погорди и не пропадне од људске славе, овај сјајни младић обуче се једнога дана у рите просјачке и дође у Свету Гору, где прими монашки чин од знаменитог светитеља Козме. После дугих усамљеничких подвига он обнови Ксиропотамски манастир, а мало за тим сазида нови манастир Свето-Павловски, где у старости и сконча. Када се тај манастир освештавао цар Роман пошље на дар велики део Часног Крста, који се и до данас тамо чува. Каже се за овога светитеља, да је проповедао Јеванђеље у Македонији и Србији. Претрпео је многе муке од злог цара Лава Јерменина иконоборца, и упокојио се 820. год. Пред смрт своју св. Павле рекне братији: „ево стиже час, који је душа моја увек желела и од кога се тело моје увек страшило.“

4. Св. муч. Јевстатије. Овај мученик Христов беше војник у Анкири. Потргнут на суд он се не убоја никаквих мука но слободно хваљаше име Господа Христа. Војвода Корнилије нареди, те му провртеше стопала, провукоше конопац и вукоше човека Божјег до неке реке, па га бацише у реку. Силом Божјом спасен и од рана исцељен, он се јави војводи потпуно здрав. Када га војвода виде жива, толико се устраши, да извади мач и самог себе прободе. Јевстатије поживе још неко време и сконча у Господа, 316. год.

Свет младога Павла високо прослави,
Зато млад царевић царственост остави
И царствени блесак, богатство и силу.
И варошке сплетке, и раскошност гнилу.
Побеже од света, побеже од свију,
У пустињу где се светитељи крију
И подвигом тешким душе спасавају,
Даноноћном хвалом Бога прослављају,
На Атонској Гори Павле нађе место
Да од своје душе прави ново тесто,
Да му душа буде као у детета,
И да центар нађе и себе и света.
Што желео Павле, то и постигао.
На трудноме путу Бог му помогао
Избавио тело од пагубних страсти,
Избавио душу од демонске власти:
Све крстио крстом Христова Распећа
И тело и душу. Па ка’ чиста свећа
Од љубави Божје красно запаљена,
Од анђела Божјих к небу узнесена.
Бог младога Павла, што царство остави,
У небеском царству високо прослави.

РАСУЂИВАЊЕ
О незлобивости пише св. Нил Синајски: „потруди се, сине, да свагда будеш прост и незлобив. Немој да имаш једно у срцу а друго на језику, јер је ово лукавство и лаж. Буди истинит а не лажан, јер је лаж од лукавог. Не враћај зло за зло; но ако ти неко учини зло, опрости му, да би и теби опростио Бог. Ако те мучи злопамћење, помоли се Богу од све душе за онога брата (злотвора), и побећи ће злопамћење од тебе.“ – Прича се, како се један младић решио био да служи једнога врло ћудљивог старца, само да би му Бог грехе опростио. У најмучнијој служби издржао 12 година, и представио се Богу. Неки велики духовник видео душу младићеву у Рају, где се моли Богу за онога злога старца: „Господе, као што си се смиловао на мене због њега, смилуј се и на њега по великој доброти Твојој због мене, слуге твога!“ После 40 дана, издахну онај ћудљиви старац, и опет онај духовник виде душу тога старца упокојену у Царству небесном. Каква прекрасна и чудесна незлобивост онога трпељивог младића – у истини чудесна!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно паљење жртве на камену (Судиј. 6), и то:
1. како се ангел јави Гедеону, а Гедеон отрча па донесе хлеба и меса да угости ангела;
2. како ангел додирну врхом од штапа хлеб и месо, и подиже се огањ, и спали жртву.

БЕСЕДА
о неразумном питању неразумних

Где је обећање доласка његова? (II Пет. 3, 4)

Тако питају ругачи светиње Божје. Они који се ругају речима и делима Божјим, ругају се и обећањима Божјим. Ми верни кажемо: Господ ће доћи, а они се ругају и говоре: када ће доћи, кад већ није дошао? Ми кажемо: Господ је обећао доћи, а они се ругају и говоре: гдје је обећање доласка његова? Оци наши, веле, бише и помреше чекајући долазак Његов, а Он не дође. Зар ћемо Га, веле, још чекати? Да, браћо, ми Га чекамо, и чекаћемо Га. Он је обећао доћи, и доћи ће. И апостол свети потврђује обећање Господње; гле, он га је чуо из уста самога Господа, из уста из којих само истина излази. Пред Господом је хиљада година као један дан. Овим речима апостол затвара уста ругачима а нас учи стрпљењу. Скоро ће две хиљаде година откако је Син Божји дао обећање, да ће поново доћи у сили и слави, да спасе верне и казни неверне, а Он још не долази, – говоре ругачи. О ругачи неразумни, зар су две хиљаде година за Бога тако дуги као и за вас? Зар не помишљате, да су за Њега две хиљаде година као два дана? Мора ли Он испунити сва Своја обећања у току два дана? Не жури се Њему, бесмртноме, као што се жури вама смртнима. Вама се жури, јер ћете ускоро умрети, а Он је бесмртан, и не боји се смрти. Наћи ће Он вас и у гробовима вашим, кад буде дошао. Пробудиће вас труба ангелска, и ви ћете устати колико да видите, да је Он истинит, па ћете онда бити низринути у мрачно царство клеветника, јер сте клеветали Господа истине, и угонили Га у лаж. Господ не жели, браћо, да ми будемо љубопитљиви односно дана и часа, кад ће Он доћи; Он само жели, да ми верујемо, да ће Он доћи. Били ми живи или мртви кад Он дође, ми ћемо видети долазак Његов. Није ли то доста?
О Господе Боже, Спаситељу наш, научи нас стрпљењу и утврди нас у вери. Ти ћеш доћи, ми знамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022