МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Велики понедељак
09.04.2001
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2001.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9  ▶ Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак


Јутрења
Јеванђеље Матеј, зачало 84 (22,18-43)
18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: „Што ме кушате, лицемери? 19. Покажите ми новац порезни.” А они му донесоше динар. 20. И рече им: „Чији је овај лик и натпис?” 21. Рекоше му: „Ћесарев.” Тада им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.” 22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше. 23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га 24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘ 25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме. 26. А тако и други, и трећи, све до седмога. 27. А после свију умре и жена. 28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.” 29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. 30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33. И народ чувши дивљаше се науци његовој. 34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно. 35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: 36. „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?” 37. А Исус му рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.” 38. Ово је прва и највећа заповест. 39. А друга је као и ова: „Љуби ближњега свога као самога себе.” 40. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.” 41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус 42. говорећи: „Шта мислите за Христа? Чији је син?” Рекоше му: „Давидов.” 43. Рече им: „Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:

На 6. часу
Књига пророка Језекиља (1,1-20)
1. Године тридесете, месеца четвртога, петог дана, кад бeјах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. 2. Петога дана тога месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, 3. Дође реч Господња Језекиљу сину Вузеву, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ. 4. И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост; 5. Исред њега још као четири животиње, које на очи бeјаху налик на човека; 6. И у сваке бeјаху четири лица, и четири крила у сваке; 7. И ноге им бeјаху праве, а у стопалу бјеху им ноге као у телета; и севаху као углађена мед. 8. И руке им бeјаху човечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бeјаху на четири стране. 9. Састављена им бeјаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. 10. И лице баше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. 11. И лица им и крила бeјаху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 12. И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. 13. И на очи бeјаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. 14. И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15. И кад гледах животиње, гле, точак један баше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. 16. Обличјем и направом бeјаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. 18. И наплаци им бeјаху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. 19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 20. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.


На вечерњи
Друга књига Мојсијевa (1,1-20)
1. Ово су имена синова Израиљевих, ушавших у Египат заједно са Јаковом, оцем својим, сваки са свим својим домом уђе: 2. Рувим, Симеон, Левиј, Јуда, 3. Исахар, Завулон и Вениамин, 4. Дан и Нефталим, Гад и Асир: Јосиф већ би у Египту. 5. Беше свих душа, произашавших од бедара Јаковљевих, седамдесет пет. 6. И Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај. 7. а синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, и напуни их се зeмља она. 8. Тада наста нов цар у Египту, који не знађаше Јосифа, 9. и рече народу својем: „Гле, народ синова Израиљевих је многобројан, и силнији од нас; 10. да га надмудримо, да се не множе, и кад настане рат да се не прикључе непријатељима нашим и не ударе на нас, и победивши нас, оду из земље (наше).” 11. И поставише над њима настојнике, да их муче тешким пословима; подигоше утврђења фараону: Питом и Рамесес [и Он, који се још зове Илиопољ]. 12. Али коликогод да их изнуриваху, тим су се више множили и још више јачали. И гнушаху се Египћани синова Израиљевих. 13. И жестоко принуђиваху Египћани синове Израиљеве 14. и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко принуђаваху. 15. И још заповеди цар египатски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сепфора, а другој Фуа, 16. и рече (им): „Кад порађате Јеврејке, и видите да је мушко, убијајте га, а кад буде женско, нек остане живо.” 17. Али се бабице бојаху Бога, и не учинише како им рече цар египатски, и остављаху мушку децу у животу. 18. Призва цар египатски бабице и рече им: „Зашто учинисте тако, зашто остављате мушку децу у животу?” 19. Рекоше бабице фараону: „Нису жене јеврејске као жене египатске: јаче су, док им дође бабица оне већ роде.” 20. Добро твораше Бог бабицама, и народ се намножи и укрепи веома.

Књига о Јову (1,1-12)
1. Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше истинољубив, непорочан, праведан, Богопоштовалац, и уклањаше се ода сваког зла. 2. И роди му се седам синова и три кћери. 3. И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку. 4. И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима. 5. И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: „Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом.” Тако чињаше Јов сваки пут. 6. А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 7. И Господ рече Сотони: „Од куда идеш?” А Сотона одговори Господу и рече: „Проходих земљу и обилазих. ” 8. И рече Господ Сотони: „Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, истинољубива, непорочна, праведна, Богопоштоваоца, и уклањајућег се ода сваког зла.” 9. А Сотона одговори Господу и рече: „Еда ли се узалуд Јов боји Бога? 10. Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 11. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има - хоће ли Те благословити?” 12. А Господ рече Сотони: „Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје.” И отиде Сотона од Господа.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Света мученица Матрона. Као сирота девојка би служавка у кући једнога Јеврејина у Солуну. Жена тога Јеврејина непрестано се ругаше Матрони због њене вере у Христа, и нагоњаше је да одбаци Христа и да иде у синагогу. Но кротка Матрона савесно иђаше за својим послом и не одговараше госпођи својој ништа, а у потаји се мољаше Христу Богу. Једном дозна Јеврејка, да је Матрона кришом од ње ишла у цркву, па сва гневна упита је зашто није ишла у синагогу него у цркву? На што Матрона одговори: „Зато што у хришћанској Цркви Бог живи, а од синагоге јеврејске Он одступи“. Бесна због тако мужественог одговора, Јеврејка је истуче и затвори у једну мрачну одају, где је, поврх тога, још и веза. Но сутрадан нађе је одвезану силом Божјом како клечи на молитви и хвали Бога. После је у два маха поново затвараше док је најзад глађу не умори. Тада узе опака жена тело свете девојке и баци са висине своје куће на земљу. Хришћани узму тело мученице и чесно сахране, а Александар епископ, сазнавши за многа догођена чудеса од свете мученице, подиже цркву на гробу њеном. А злу Јеврејку ускоро постиже праведна казна: са оног истог места на кући, са кога је бацила доле тело Матронино, она се омакне, падне на калдрму и разбије се на мртво.

2. Преподобни Јован Прозорљиви. Беше дрводеља до своје двадесет пете године, а онда, гоњен неодољивом жељом за сталном молитвом, удаљи се у пустињу, где проживе до смрти своје, тј. до деведесете године. Телесан, но као бестелесан. Прозираше у срце свакога човека, који му се приближи, и могаше погодити његово име и његову жељу и мисао. Прорицао је цару Теодосију исход његових битака; прорицао војводама, монасима, и свакоме ко се нуждавао у томе да дозна шта се у тами будућих дана скрива за њега. Неки кнез мољаше га да прими његову жену, која нарочито пожели да га види. Не хте светитељ да удовољи празној радозналости, но на сну јави се жени кнежевој онакав какав је. И кад жена описа сновиђење, муж њен потврди да је, заиста, такав лик светитељев. Свакога посетиоца свога поучаваше смерности, као основној врлини, увек наводећи примере из живота, како је гордељивост многе узвишене карактере оборила у прах и навела на тешке грехе. Издржао је велике нападе од злих духова. Једном јави му се сатана са мноштво демона у виду сјајних ангела. И ови га гоњаху, да се поклони сатани, лажући га да је то Христос. А он одговори мудро: „Цару моме Исусу Христу ја се клањам сваки дан; да је то Он, не би потребовао од мене нарочито да му се сада поклоним“. После тих речи сва зла сила ишчезе као дим. Скончао мирно, клечећи на молитви, у деведесетој својој години.

3. Преподобни Пафнутије. Ученик светог Антонија Великог. Светошћу свога живота обратио је многе грешнике на пут покајања (као свету Таису, 8. октобра). Више је личио на бестелесног ангела него на телесног човека. Упокојио се крајем IV века.

Прозорљиви Јован, учитељ смерности.
O смерности рече, сa плачем радости:
– O љубезна чеда, децо правоверна.
Богу сте милија што сте више смерна
Без смерности подвиг ништа не помаже,
Охол душу своју ђаволу предлаже.
Ако душу своју испразниш од себе.
Тад ћe Господ живи испунити Тебе.
Шта смерније има од самога Бога?
Он нигде првенства не истиче Свога.
Потајно, без вике. Он свет сав успреми.
Зато луди мисле да Га чак и нема.
Ваздух да не дува, не цичи, не вије,
Луди би и за њ’га рекли да га није!
Ко смерност имаде, себе укорева,
У свакој врлини тај лако успева.
Смерност ништа није до нишчета духа,
Спасова је она блажена поука:
Немати у себе никаква уздања.
У Бога положит сва своја надања,
To je света смерност. Kо год њу наруши
Taj најцрњу пропаст спрема својој души,
Свих светаца мисли у томе су строге.
Нико се не спасе без смерности многе!
Смеран је радостан, јер Бог њиме влада.
Смеран што и спасен, o љубазна чада!

РАСУЂИВАЊЕ
„Ко помишља о злу, у том нема чистоте“, вели св. Симеон Нови Богослов, па додаје још: „Јер како може бити чисто срце у онога ко се прља нечистим помислима као што се огледало потамњује прашином?“ Видиш ли, на како недостижној висини стоји религија Христова над свима осталим верама и светским мудровањима? Ко о злу само и помишља, макар и не делао никакво зло, крив је пред Богом и пред својом душом. Јер Бога вређа, а душу своју губи. Бити хришћанин у правом смислу значи уложити дивовски напор на очишћењу срца свога, и ума свога, од злих помисли. Какав је то напор, о томе постоји читава наука, која је у наше дане постала готово сасвим закључана, чак и за хришћане, и једно огромно стварно искуство светих људи и жена, које ту науку оправдава. Очистити себе од злих и нечистих помисли, овога корена свију зала, био је циљ великих подвижника, пешчерника и безмолвника.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у смрти и то:
1. како Он, који је васкрсавао мртве, виси на крсту мртав телом,
2. како је Он умро ради нас, да ми имамо више живота, и више истине о бесмртном животу.

БЕСЕДА
о хришћанима као царевима и свештеницима

И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике. (Откр. 5, 10)

Господ Исус хоће да све људе учини сличним Себи. Као Син Божји Он хоће да сви људи буду Богу усиновљени. Као Цар Он хоће и њих да Му буду сацареви. Као свештеник – да му буду сасвештеници. Као Свемоћан – да участвују у моћи Његовој. Као Бесмртан – да участвују у бесмрћу Његовом. Као Свети – да участвују у светости Његовој. Као Васкрсли – да сви буду деца васкрсења. То је Господ хтео, и зато је и сишао на земљу, да нас издвоји од животиња, да нас уздигне над животом животињским, и да нам да достојанство над свом видљивом твари, какво је достојанство Адам имао у Рају пре греха.
Због овог Свог човекољубивог и за људе спасоносног плана Господ је био од јеврејских старешина на крст распет, а и од нас хришћана Он је до данас пожњео небројено пута трње неблагодарности и неразумевања. Ми се показујемо неблагодарни и неразумни кад год подништавамо и газимо заповести Његове. Својим гресима сваки грешник плете нови трнов венац и ставља на свету главу Његову. Кад нас је то Он увредио, да тако чинимо? Кад је Он ма и једном од нас помислио зла, да Му злом враћамо? Он се спустио у нашу смрадну јаму, где смо ми привикли на живот са змијама и акрепима, и повукао нас навише, на висину, на светлост и чистоту, у царство. Он хоће да нас учини царевима и свештеницима, а ми отурамо спасавајућу руку Његову и враћамо се у јаму ка змијама и акрепима.
О браћо, доста и предоста овога понижавања Њега и потирања себе! Ухватимо се крепко за руку свога Спаситеља и хајдмо за Њим. Он нам добро жели. Он нам добро чини. Он је за наше добро пострадао. Он је једини, једини наш пријатељ који се не мења. Господе, Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022