МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица о митару и фарисеју
Среда седмице о митару и фарисеју
31.01.2001
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2001.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31  ▶ Среда

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 61 (4,1-11)
1. Када, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада телом, престао је да греши, 2. да остало време живота у телу не живи више по жељама човечијим, него по вољи Божијој. 3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству. 4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас. 5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. 6. Зато је и мртвима проповедано јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а да живе по Богу духом. 7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, целомудрени и трезвени у молитвама. 8. А пре свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво грехова. 9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања; 10. сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије. 11. Ако неко говори, нека говори као речи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у векове векова. Амин.
Јеванђеље Марко, зачало 56. (12,28-37)
28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видевши како им добро одговори, запита га: „Која је заповест прва од свију?” 29. А Исус му одговори: „Прва је заповест од свију: 'Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини; 30. и љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.' Ово је прва заповест. 31. И друга је као и ова: 'Љуби ближњега свог као самога себе.' Друге заповести веће од ових нема.” 32. И рече му књижевник: „Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега. 33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава." 34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: „Ниси далеко од Царства Божијега." И нико се више не усуди да га запита. 35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36. Јер сам Давид каза Духом Светим: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.' 37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син?" И многи народ слушаше га радо.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски. Рођен у Александрији 296. године, и од самог детињства имао наклоност к духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I васељенском сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео да се Аријева јерес сузбије, а Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа александријског. У звању арихиепископском остане преко четрдесет година, премда не цело то време на престолу архиепископском. Безмало, кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим другим; а од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као свети Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свога духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину, имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог „раба вјернаго“, 373. године (в. 2. мај).

2. Свети Максим, архиепископ влахозапланински. Син деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он побегне у Румунију где буде посвећен на упражњени престо архиепископа влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и Богдана и спречио рат међу њима. У старијим годинама вратио се у Крушедол где је подигао манастир и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546. године. Његове нетрулежне и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру.

Мудрост се засија кроз Атанасија,
И људе осветли истина Божија.
Познадоше људи: мудрост ниje трка,
Но сваком је слатка, ко је до дна срка,
Свакоме је драга, ко за њу пострада,
Коме прво у свет сва утрну нада.
Ко по свету ходи ко по старом гробљу,
O људима мисли ко o слабом робљу,
O пет земних копна каo пет игумана,
Ka o пет локава у пет океана –
Том је Христос мера, ким се вечност мери.
Те се мере држи утврђен у вери,
Ко ту меру позна, одустат је неће,
Јер за тајне света другу наћи неће;
Свака друга мера, поред све напреге
He стиже до Алфе нити до Омеге,
Но вара ко месец што по води гмиже.
A личи да до дна, до дна воде стиже.
Христос премашује оба краја света,
Где се драма кончи и где је почета.
Од свију је тајни Он тајна највећа.
Од Свога Рождества до крсног Распећа
Од Крсног Распећа па до Васкрсења –
Он је права мера свих Божјих створења,
Њима мерећ муке усред светске хуке
Светитељи Божји страдаше – без муке.

РАСУЂИВАЊЕ
На питање, зашто се Бог Син јавио свету у телу човечијем а не у облику друге неке твари, умни светитељ Атанасије овако одговара: „Ако питају, зашто се Он није јавио у виду неке боље твари, нпр: као сунце, или месец, или звезде, или огањ, или етар, него баш као човек? То нека знају, да Господ није дошао да покаже Себе него да излечи и научи страдалнике. Јер јавити се само и зачудити гледаоце, значило би доћи на показ. Исцелитељу и учитељу нужно је било не само доћи но послужити на корист невољника, и јавити се тако како би то (јављање) било подношљиво за невољнике… Ниједна твар није била у заблуди у погледу Бога осим једног човека: ни сунце, ни месец, ни небо, ни звезде, ни вода, ни етар нису изневерили свој чин, него, напротив, знајући Творца свога и цара-Слово, они сви пребивају каквим су и створени; само су се људи удаљили од добра, и истину заменили обманом, и част, припадајућу Богу, као и знање о Њему, пренели на ђаволе и људе, извајане од камена… Шта има, дакле, невероватно у томе што се Слово (Син Божји) јавило као човек да спасе човечанство?“ Заиста и ми питамо невернике наших дана: у каквом бисте облику ви желели да се Бог јавио ако не као човек?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса под клеветом и срамотом ради нашег спасења и то:
1. под клеветом и срамотом од стране књижевника и старешина јудејских,
2. под клеветом и срамотом од многих данашњих књижевника и старешина,
3. под клеветом и срамотом свакога од нас, који се у Његово име крстисмо а Његов закон не испунисмо.

БЕСЕДА
о опасности

Нека буду бедра ваша запрегнута, и свијеће запаљене. (Лк. 12, 35)

То је заповест Онога који зна слабости бића нашег, и који нам жели добра више од оца и мајке. То је заповест нашег човекољубивог Господа. Кад је човек распасан, не опусти ли се цело тело наниже? Опаше ли се и запрегне, не усправи ли се цело тело као свећа? Као свећа, тако душа наша треба да стоји усправно пред Богом. Како ће душа стајати усправно пред Богом, ако је неуздржљива телесина отежа земаљским страстима и похотама? Гле, међу бедрима је гнездо главних страсти телесних. Запрегнути бедра значи стегнути се уздржљивошћу и не давати страстима на вољу. Но запрегнути телесна бедра није циљ него средство, којим се служимо да бисмо лакше запрегли ум свој и срце своје и вољу своју. Уздржљивост телесна прва је школа нашег хришћанског карактера; после ње долази виша школа, у којој се учимо уздржљивости ума и уздржљивости срца и уздржљивости воље. Запрегнемо ли ум наш, онда у његовој тескоби не могу наћи места похотне мисли. Запрегнемо ли срце наше, онда у њему не могу наћи места похотне жеље. Запрегнемо ли вољу нашу, онда у њој не могу наћи места зла хотења зверска и демонска.
Тесним путем, браћо, улази се у Царство Божије. У тескоби ума и срца и воље једино могу планути свеће свих врлина, чији пламен уздиже се ка Богу. Под запаљеним свећама и треба разумети хришћанске врлине.
О Господе чисти и безгрешни, огњиште свих врлина, помози нам запрегнути се уздржљивошћу, и по тесном путу ходити к Теби са запаљеним свећама, које си Ти донео у свет. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига