МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 9. по Духовима.
Петак 9. по Духовима
18.08.2000
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 2000.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18  ▶ Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 157 (14,26-40)
26. Шта, дакле, браћо? Када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку, има језик, има откривење, има тумачење. Све нека буде за изграђивање. 27. Ако неко говори језик, онда нека их по двојица, или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28. Ако ли не буде тумача, нека ћути у Цркви, а нека говори самоме себи и Богу. 29. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују. 30. Ако ли се открије другоме који седи, први нека ућути. 31. Јер можете пророковати сви, један по један, да сви уче и сви да се теше. 32. И духови пророчки покоравају се пророцима. 33. Јер Бог није Бог нереда, него мира. 34. Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да ћуте, јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон говори. 35. Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве, јер је неприлично жени да говори у Цркви. 36. Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или само до вас дође? 37. Ако ко сматра да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су ово Господње заповести. 38. Ако ли ко неће да зна, нека не зна. 39. Тако, браћо моја, ревнујте да пророкујете, и језике говорити не забрањујте. 40. А све нека бива благообразно и уредно.
Јеванђеље Матеј, зачало 83. (21,12-14;21,17-20)
12. И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. 13. И рече им: „Написано је: 'Дом мој — дом молитве нека се зове'; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.” 14. И приступише му хроми и слепи у храму, и исцели их. 17. И оставивши их, изађе напоље из града, у Витанију, и заноћи онде. 18. А ујутру враћајући се у град огладне; 19. и угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: „Да никад више не буде од тебе рода до века!” И одмах усахну смоква. 20. И видевши то ученици дивише се говорећи: „Како одмах усахну смоква!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Св. муч. Евсигније. Био војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао мучењу св. муч. Василиска (22. маја), видео мноштво ангела и самог Господа Исуса, како од ангела прима душу овог светог мученика. Војевао при цару Константину и видео крст, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних 60 година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме, због чега се криви наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362 год. и пресели се у царство небеско.

2. Свешт. муч. Фавије (Фавијан) папа Римски. Родом Римљанин. Најпре беше Фавијан сеоски свештеник, а по том, када при избору папе сиђе бео голуб на њега, изабран за папу. Кротак и незлобив. С великим приљежањем сабираше тела св. мученика, чесно их сахрањиваше, и на гробовима њиховим храмове подизаше. Исто тако подизаше молитвенице и параклисе по пештерама, где се мученици кријаху у време љутог гоњења. Крсти цара Филипа и сина му царевића Филипа, и, уз помоћ крштеног сенатора Понтија, сруши многе идоле и идолске храмове. Но кад се зацари опаки Декије, наста страшно гоњење хришћана, у коме пострада и св. Фавије, мачем обезглављен 250. год. Овај Фавије свети установи, да се миро освештава на Велики Четвртак.

3. Св. муч. Понтије сенатор. Син сенатора Марка и жене му Јулије. Нероткиња Јулија заче тек после 22 године брачног живота и роди Понтија. Крштен од папе Понтијана са својим другом Валеријем (писцем житија његовог) он успе да приведе вери Христовој и свога оца Марка, и цара Филипа са сином, и многе друге угледне Римљане. Много штићаше и помагаше цркву као сенатор, и би велики пријатељ папе Фавија. Када наста гоњење Декијево, Понтије избеже из Рима и сакри се под Алпијским планинама. Но у време Валеријана и Галијена би ухваћен и истјазаван страшним мукама, при којима се пројавише многа чудеса Божја и многи обратише Христу. Ту се десише и многи Чивути који викаху судији: „уби, уби одмах тога мађионичара!“ На то св. Понтије уздиже руке к небу и рече: „благодарим Ти, Боже мој, што и Чивути вичу против мене као и негда оци њихови против Христа „распни га, распни!“ Посечен мачем 257. год. и погребан од свог пријатеља Валерија.

4. Св. Нона. Мајка св. Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако молитвом својом к Богу обратила је мужа свога из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу. Молитвом је св. Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Представила се мирно као ђакониса 374. год.

Понтије шеташе с Валеријем другом
Но срце му беше обузето тугом.
Сенатор му отац, мајка сенаторка,
Ал му душу мучи загонетка горка.
Сва му мудрост светска бајком се чињаше –
О где је истина? истину искаше
Замишљена тако корачаху оба
Крај хришћанског храма у вечерње доба;
У храм униђоше, видеше сијање,
Видеше сијање и чуше појање:
– Богови народа сребро су и злато
И очи имају – слепи су к’о блато
И уши имају – глухи су к’о стена
И уста имају – али уста нeма.
Нејаче од себе створише нејаки,
Зато ће и творци њихови бити таки
И сви они редом што им се клањају
И у мртве ствари безумно надају –
Два младића тужна, два идолска роба,
Чувши ове речи уздрхташе оба,
Па приђоше ближе Христовоме лику,
Поверише срца чесном свештенику,
Свештеник им каза, шта је вера права,
Шта идолска служба, тупа и крвава.
У цркву уђоше два племића млада,
Знани и штовани широм римског града,
У цркву уђоше тужни и жалосни,
Из цркве одоше светли и радосни.

РАСУЂИВАЊЕ
Овако почиње Валерије житије свога друга св. Понтија: „ко може веровати, ако Бог не да? ко може на подвиг поћи ако Господ не помогне? ко може венац (мучеништва) примити, ако Христос не дарује?“ Све Бог може и све Бог хоће што је за људе спасоносно, само ако Му се људи моле. Молитвом св. Нона обрати у хришћанство свога мужа Григорија, и свога сина Григорија Богослова. Молитвом Моника поврати Августина од беспутна живота на пут добродетељи и вере. Молитвом св. Василије обрати ка Христу свога учитеља Евула. Молитвом цар Језекије продужи себи живот за 15 година. Молитвом св. Симеон Столпник одврати Персијанце и Ските, да са већ спремљеном војском не ударе на грчку земљу. Уосталом пре ће се избројати звезде на небу него сва чудеса у свету сотворена молитвом.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну снагу Сампсонову (Судиј. 14), и то:
1. како дух Господњи би на њему, те растрже лава рукама, и искида конопе којима би везан, и поби многе Филистеје;
2. како дух Господњи одступи од њега када повери тајну снаге своје жени незнабошки, те би убијен.

БЕСЕДА
о томе како Бог убељује покајане грешнике

Ако гријеси ваши буду као скерлет,
постаће бијели као снијег, ако буду
црвени као црвац, постаће као вуна. (Иса. 1, 18)

О безгранична милости Божја! У највећем гњеву Своме на народ неверни и неблагодарни, на народ огрезли у безакоњу, семе зликовачко, синове покварене, на кнезове који су постали као кнезови Содомски и на народ који је постао као народ Гоморски, – у таквом гњеву Господ ипак не напушта милост, него призива на покајање. Као кад после страшних громова удари блага киша. Такав је Господ – дуготрпељив и много милостив и не до конца прогнјевается. Само ако грешници престану зло чинити и науче се добро чинити и приђу Господу, са смиреношћу и покајањем, постаће бијели као снијег. Господ је моћан и вољан. Нико изван Њега не може грешну душу људску од греха очистити и чистотом убелити. Ма колико се платно прало у води, са пепелом и сапуном, ма колико се прало и препирало, оно не може добити белину, док се не простре под светлост сунца. Тако и душа наша не може се убелити, ма колико је чистили ми сами својим трудом и напором, уз припомоћ свих средстава законских, докле год је не изнесемо под ноге Божје, раширену и отворену, да је светлост Божја обасја и убели. Господ и одобрава и препоручује сав труд и напор наш; наиме Он хоће, да ми душу своју сузама окупамо, покајањем стеснимо, грижом савести притиснемо, добрим делима оденемо, но на крају крајева Он нас призива, да приђемо к Њему: тада дођите, говори Господ, па ћемо се судити. То јест: Ја ћу погледати у вас и видећу, да ли има Мене у вама, и ви ћете погледати у Мене као у огледало, и видећете, какви сте.
О Господе, спори на гњев, смилуј се на нас пре последњег гњева у страшни Дан Онај. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022