МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга – Мироносица
Свети апостол и јеванђелист Марко – Марковдан
08.05.2000
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2000.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8  ▶ Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда


Вечерња:
Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50 (1,1-12)
1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. знајући да кушање ваше вере гради трпљење: 4. а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла. 7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни. 11. Јер огреја сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њена пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе.

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50,51 (1,13-27)
13. Ниједан кад је кушан да не говори: „Бог ме куша;” јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене. 18. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења. 19. Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор гневити се; 20. јер гнев човеков не твори правду Божију. 21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасити душе ваше. 22. Будите пак творци речи, а не само слушаоци, варајући сами себе. 23. Јер ако ко слуша реч а не твори, он је сличан човеку који гледа лице тела свог у огледалу; 24. јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав беше. 25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дела, тај ће бити блажен у делању свом. 26. Ако ко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика свог, него вара срце своје, његова је побожност узалуд. 27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од света.

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 52 (2,1-13)
1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте веру у нашега Господа славе Исуса Христа. 2. Јер ако дође на сабрање ваше човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у бедној хаљини, 3. и погледате на онога у светлој хаљини, и речете му: „Ти седи овде лепо”, а сиромаху: „Ти стани онде, или седи овде ниже подножја мог”; 4. зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима? 5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога света да буду богати вером, и наследници Царства које обећа онима који Њега љубе? 6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове? 7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи? 8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: „Љуби ближњега својега као самог себе”, добро чините; 9. ако ли гледате ко је ко, грех чините, и закон вас кара као преступнике. 10. Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све. 11. Јер Онај који је рекао: „Не чини прељубе!” рекао је и: „Не убиј!” Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона. 12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; 13. јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом.


Јутрења
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 50 (10,1-5)
1. А потом изабра Господ и друге, седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи. 2. И рече им: „Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју. 3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу. 5. У коју год кућу уђете најпре кажите: „Мир дому овоме!"


Литургија
Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 63 (5,6-14)
6. Понизите се, дакле, под моћну руку Божију, да вас узвиси кад дође време. 7. Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас. 8. Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. 9. Њему се противите утврђени вјером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свету. 10. А Бог сваке благодати, који вас позва у вјечну своју славу у Христу Исусу, нека вас Он, пошто мало пострадате, усаврши, утврди, укрепи, утемељи; 11. Њему слава и сила у векове векова. Амин. 12. По Силуану, вјерном брату, као што мислим, написах вам ово мало, да посавјетујем и посвједочим да је то истинита благодат Божија, у којој ви стојите. 13. Поздравља вас Црква у Вавилону, изабрана као и ви, и Марко син мој. 14. Поздравите једни друге цјеливом љубави. Мир вам свима који сте у Христу Исусу. Амин.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 23 (6,7-13)
7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим. 8. И заповеди им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу; 9. Него обувени у сандале, и не облачити две хаљине. 10. И рече им: „Где уђете у дом, онде останите док не изиђете оданде. 11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.” 12. И отишавши проповедаху да се покају. 13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху.

Охридски пролог
1. Св. апостол и јеванђелист Марко. Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује Цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а потом јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!“ на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!“ – Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.

2. Св. Аниан, други епископ Александријски. Кад је св. Марко ступио из лађе на суву земљу у Александрији, расцепи му се обућа на једној нози. Тада виде он једног обућара, коме даде обућу на поправку. Шијући обућар прободе шилом себи леву руку, и поче крв тећи, и јаукаше обућар од бола. Тада апостол Божји замеси прашину с пљувачком својом и помаза рањаву руку, и одједном поста рука здрава. Удиви се обућар овоме чуду, и позва Марка у свој дом. Чувши Маркову проповед Аниан – тако му беше име – крсти се и он и сав његов дом. Толико благочешће и толику ревност показа Аниан на делу Божјем, да га св. Марко рукоположи за епископа. И би овај свети човек другим епископом у цркви Александријској.

Јеванђелист Марко у Мисир долети
Као пчела с медом. И Мисир осети
Сласт Христовог меда, сласт науке живе,
И почеше људи Христу да се диве:
Како се ваплоти у божанској бризи
За спасење људи, како се понизи,
И васкрсе како у слави и сили.
– По густом смо мраку ми досад ходили!
Рекоше Мисирци: сад нам сунце грану,
Радујмо се, људи, овом светлом дану! –
Но свој усев дивни Марко крвљу зали,
Идоли због тога сви су попадали.
И Мисир се крсти, земља фараонска
Поста њива Божја, црква апостолска.

РАСУЂИВАЊЕ
Лењиве руке брзо запосли ђаво, а вредне ангел. У овоме свету непрестаног покрета и непрестаних промена, човек хтео нехтео мора бити запослен, било добрим било злим деловањем. Лењив човек уствари није незапослен: он је вредни посленик ђавола. Лењо тело и лења душа најподеснија је њива за ђаволско орање и сејање. Антоније Велики вели: „тело треба укроћавати и утомљавати дугим трудом.“ А Јефрем Сирин учи: „учи се радити, да се не би учио просити!“ И сви други Свети Оци, без изузетка, говоре о неопходности труда за спасење душе човекове. А пример непрестаног и напрегнутог труда, духовног и телесног, дају нам и апостоли и сви светитељи. Да лењивац лењошћу не продужује живот на земљи него га скраћује, јасно је доказано дуговечношћу многих светитеља, највећих трудбеника међу трудбеницима у свету.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како Његово васкрсење подстиче нас и снажи за сваки добар труд, телесни и духовни;
2. како Његово васкрсење озарава сваки наш добар труд светлом надом на живога Бога, који трудове наше броји, мери и чува за Дан Суда.

БЕСЕДА
о апостолском трудољубљу

Нити за бадава хљеб једосмо у кога,
него у труду и у послу, дан и ноћ радећи,
да не будемо на досаду никоме од вас. (II Сол. 3, 8)

Прво испунити, па онда поучити. Овога правила држали су се сви апостоли Божји и сви светитељи. Тако и апостол Павле пре него што изриче заповест: ако ко неће да ради, да и не једе, он изјављује за себе и за своје помоћнике у проповеди, да ничији хлеб не једоше за бадава, него да трудом и послом заслуживаху хлеб свој. Дан и ноћ радећи! Ево истинских трудбеника! Ево медоносних пчела Христових! Даноноћни труд – где је ту време за грех? Даноноћни труд – где је ту места за порок? Даноноћни труд – где ту може ђаво савити гнездо страсти? Даноноћни труд – где је ту повод за саблазан?
У неким Мисирским и Палестинским манастирима живело је по десет хиљада монаха. И сви су они живели од труда руку својих: од плетења кошница, котарица, асура, и од других ручних радова. Даноноћни труд, и даноноћна молитва. Кад је један монах продао кошнице у граду скупље од оне цене коју му је игуман назначио, он је зато искусио казну. Јер подвижницима није било до обогаћења него само до најнужније исхране и најпростије одеће. У томе су подвижници били и јесу прави следбеници великих апостола.
О браћо, бежимо од лењости као од пећине зверова. И ако смо неким случајем упали у пећину зверску, бежимо брзо из ње, док нам зверови нису сасвим заградили излаз. Пећина је дом у коме лењивац пландује; а зверови су зли духови, који се у таквом дому осећају боље него крај свога цара у Аду. О Господе, дивни у труду Своме око свих створења Својих, пробуди нас од лењости и ободри нас на даноноћни труд бодрим Духом Твојим Светим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022