МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 22. по Духовима
Субота 22. по Духовима
30.10.1999
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 1999.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30  ▶ Субота
31   Недеља

Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 174 (5,1-10)
1. Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, телесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. 2. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан, 3. тако да се и обучени, не нађемо наги. 4. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно. 5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог Духа. 6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у телу, удаљени смо од Господа; 7. јер вером ходимо а не гледањем; 8. и постајемо смели и више волимо отићи из тела и настанити се код Господа. 9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овде, било да одлазимо, да будемо Њему угодни. 10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Јеванђеље Лука, зачало 29. (7,1-10)
1. А када заврши све речи своје пред народом, уђе у Капернаум. 2. У капетана пак једнога беше слуга болестан на умору који му беше мио. 3. А кад чу за Исуса, посла му старешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу. 4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: „Достојан је да му то учиниш, 5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.” 6. А Исус иђаше с њима. И кад већ беше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш; 7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. 8. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: 'Иди", и иде; и другоме: 'Дођи', и дође; и слуги својему: 'Учини то', и учини.” 9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: „Кажем вам: ни у Израиљу толику веру не нађох.” 10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Каква је само светла личност капетан! Како је он дошао до вере којом је превазишао све Израиљце, који су васпитани на Откривењу, пророштвима и чудесима (Лк.7,2-10)? Јеванђеље не каже како, већ само описује његову веру и наводи Господњу похвалу. Пут вере је тајни, сакривени пут. Ко себи самоме може да објасни како се у срцу слажу убеђења вере? Боље од свих објашњава свети апостол, називајући веру даром Божијим. Вера заиста јесте Божији дар. Међутим, неверујући нису без одговорности за своје неверовање. Ако нису без одговорности, значи да су сами криви што им се тај дар не даје. Нема пријемника за њега, па се и не даје. Он нема чиме да се прими. У таквом случају давати било би исто што и трошити у празно. Није лако одредити како душа постаје способна да прими дар вере. Код капетана је видно крајње смирење, без обзира што је био човек на власти, са врлинама и разуман. Зар није, уопште узев, смирење врлина која привлачи велику милост пружања вере? Томе се не треба чудити. Уосталом, сви знамо да су они који не верују гордог духа, и да вера изнад свега захтева да се ум покори под њено иго.

Повратак на Свето писмо
Охридски пролог
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024