МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга – Мироносица
Субота седмице друге
02.05.1998
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1998.
1   Петак
2  ▶ Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Дела светих апостола, зачало 15 (5,21-33)
21. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. 22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, 23. Говорећи: „Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо." 24. А кад чуше ове речи свештеник и војвода храма и првосвештеници бејаху у недоумици шта се то догодило с њима. 25. А неко дође и јави им говорећи: „Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ." 26. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. 27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: 28. „Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човека." 29. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: „Богу се треба покоравати више него људима. 30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, кога ви убисте обесивши на дрво. 31. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. 32. И ми смо његови сведоци ових речи, и Дух Свети кога Бог даде онима који се њему покоравају." 33. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.

Јеванђеље Јован, 19. зач. (6,14-27)
14. А људи видевши знамење које учини Исус говораху: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет." 15. А кад разуме Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. 16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, 17. и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ беше пао мрак, а Исус не беше дошао к њима. 18. А море се подизаше од великога ветра. 19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. 20. А он им рече: „Ја сам; не бојте се!" 21. И хтедоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. 22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, виде да онде не беше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; 23. а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога места где једоше хлеб када Господ заблагодари. 24. Када, дакле, виде народ да Исуса не беше онде, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. 25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: „Рави, када си дошао овамо?" 26. Исус им одговори и рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видели, него што сте хлеба јели и наситили се. 27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човечији, јер овога потврди Бог Отац.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преп. Јован Ветхопешчерник. Подвизавао се у т. зв. Ветхој Пешчери или Лаври Харитона Великог у Палестини. Заволевши Христа Господа свим срцем, свом душом и свим умом својим, он је од младости почео путовати по светим местима и слушати поуке и савете светих људи. Најзад се настанио у Харитоновој пећини, где се предао тврдом подвигу проводећи дане и године у посту, молитви и бдењу, непрестано помишљајући на смрт и учећи се смирењу. Као добро узрели плод убран би смрћу и пресељен у Рај. Поживе и упокоји се у VIII столећу.

2. Св. муч. Христофор, Теона и Антонин. Ова тројица беху млади официри у цара Диоклецијана. Када св. Ђорђе великомученик беше мучен, они гледаху муке његове, као и чудеса која се том приликом догодише. Видевши све то они изађоше пред цара, одбацише оружје, скидоше са себе појасеве војничке, и храбро исповедише име Господа Исуса. Зато беху стављени на велике муке, и најзад вргнути у огањ, где им тела сагореше, док им душе одоше ка Господу у вечиту радост. Чесно пострадаше у Никомидији 303. год.

3. Св. Трифун патријарх Цариградски. У цара Романа, а тај цар владаше Византијом почетком Х века, беше син Теофилакт од 16 година када умре патријарх Стефан. Цар хтеде тога свога сина узвести за патријарха, јер га беше заветовао духовном звању још од малена, али због малолетства постиде се то учинити. Престо патријаршиски заузе Трифун, прост али чист и благочестив старац. И оста Трифун на престолу три године. Када син царев уђе у двадесету годину, намисли цар пошто пото уклонити Трифуна и свога сина ставити за патријарха. Светитељ Божји Трифун не хтеде се добровољно уклонити с престола не због чега другог него једино због тога што сматраше за велику саблазан, да се тако млад човек уздиже на тако одговоран и тежак положај као што је патријаршиски. Тада сплетком некога злога епископа измамљен би потпис незлобивог Трифуна на чистој хартији, па после изнад тог потписа би написана у царском двору тобожња оставка патријархова, коју цар објави. Наста због тога велика смутња у цркви, јер народ и свештенство стајаху уз Божјег човека Трифуна. Онда цар силом уклони старог патријарха и посла у манастир; а сина свога Теофилакта уздиже за патријарха. Св. Трифун поживе у манастиру као подвижник 2 године и 5 месеци, и престави се Господу, 933. год.

4. Преп. муч. Агатангел. Из Тракије. Светско му име беше Атанасије. Служећи у Турака, Турци га насилно потурче у Смирни. Као покајник замонашен у Св. Гори, у ман. Есфигмену. Мучен савешћу, он пожели да крвљу својом опере свој грех. Оде у Смирну, где Турцима покаже крст и икону Васкрсења Христова. Посечен 19. априла 1819. год. у 19. години својој. По смрти јавио се жив духовнику своме Герману.

5. Преп. Симеон Боси. Подвизавао се у Св. Гори и био кратко време игуман Филотејског манастира. Утврђивао хришћане у вери у многим странама балканским, и прославио се чудотворством. Ходио је бос, због чега је и прозват Боси. Преставио се у Цариграду.

Незлобиви Трифун, пастир оседели,
Незлобношћу венац стјажа неувели.
Цар хоћаше криво рад сујете празне
Не бојећ’ се Бога ни Божије казне.
Патријархом бити част је пред људима
Но бреме пред Богом и пред ангелима;
Дечко може стадо чуват бесловесно
Ал’ где му је мудрост за стадо словесно?
Незлобиви Трифун правду Божју штити
– То не може, царе, рече, никад бити!
Дај човека зрелог, мудријег од мене,
Кој’ ће Божјом Лађом крманит’ кроз стене,
А не дете једно, ма и син твој био,
Кој’ би Лађу Божју о стене разбио! –
Цар Роман учини како сам пожели,
Те свеца Трифуна и народ уцвели.
А Божије око по свету се шета
Гледајућ’ где треба венац где освета.

РАСУЂИВАЊЕ
Старац духовник рече: „устајући изјутра, говори самоме себи: тело, ради, да би се исхранило; душо, буди трезвена, да би се спасла и Царство наследила!“ – Ово није само гола реч, него је ово био устав многих хиљада монаха кроз векове и векове, свакодневни устав живота. Радом су се хранили, а молитвом трезвили. Зашто само монаха? Зар то не може бити устав свакога следбеника Христова? Није ли нам сам Христос дао јасан пример у томе, т. ј. пример у труду телесном и у трезвењу непрестаном молитвом?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како је Он у прослављеном телу Своме близу Својих ученика; близу оних који Га траже (Марија Магдалена у врту); близу оних који су у страху (ученици у затвореној одаји); близу оних који су гладни (на обали језера);
2. како је Он и сада близу сваког оног од нас ко Га тражи, ко је у страху, и ко је гладан.

БЕСЕДА
о опрезности према свему што није по Христу

Браћо, чувајте се да вас ко не зароби
философијом и празном пријеваром,
по казивању човечијему, по науци
свијета, а не по Христу. (Колош. 2, 8)

Браћо нека нас не зароби философија, која нагађајући говори, да нема живота вечнога нити васкрсења из мртвих. Јер ми не долазимо до Истине нагађањем људским него Божјим откровењем. И оно што знамо о Истини, знамо од саме Истине, која се открила у Господу Исусу Христу и нама саопштила кроз верне и мудре сведоке Истине, апостоле и светитеље. Ако ли, због грехова наших, одбацимо ова сведочанства и примимо нагађања људска, пашћемо у мрачно и љуто ропство природе, тела, греха и смрти. Браћо, нека нас не преваре празна казивања човечја, од човека и по човеку, као тобож да нема онога света, или и ако га има да ми тобож ништа о томе не знамо. Гле, ми знамо поуздано да има онога света. И ово знамо не од нагађача и обмањивача него од самога Господа Исуса, који се на Тавору јавио ученицима са давно отшедшим из овога света Мојсејем и Илијом, и који се сам јавио многим следбеницима Својим после смрти Своје. И још ми ово знамо од апостола, светитеља и многобројних тајновидаца, којима Бог откри, због њихове чистоте и светости, праву истину о ономе свету. Ако ли, због грехова наших, не верујемо овим светим и истинитим сведоцима, ми ћемо онда веровати несветим и лажним људима, и бићемо робови мрака, греха и смрти. Браћо, нека нас не заведе наука светска, која испитује животиње, биље и камење, и вели, да она нигде није нашла Бога међу овим тварима, те отуда дрско тврди, као да Бога и нема. Јер гле, ми знамо, да Творац и не може бити као твар међу тварима, него је Он изнад свих твари, и различит од свих твари. А ми то знамо како по духовном разуму и савести тако и по јасном откровењу самога Господа Исуса, који се показао и у телу човечјем као Господар свих створених твари, а тако и по сведочанству апостола и многих других светих и видовитих људи.
Него прославимо Господа Исуса, васкрслога из мртвих. Господе васкрсли, Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022