МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица трећа – Раслабљеног
Недеља седмице треће по Васкрсу - О Раслабљеном
14.05.1995
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1995.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14  ▶ Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда


Јутрења
Јеванђеље Лука, зачало 112 (24,1-12)
1. А у први дан недеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, а с њима и неке друге жене; 2. Али нађоше камен одваљен од гроба. 3. И ушавши не нађоше тело Господа Исуса. 4. И док се оне чуђаху томе, гле, два човека стадоше пред њих у блиставим хаљинама; 5. а када се оне уплашише и оборише лица земљи, рекоше им: „Што тражите живога међу мртвима? 6. Није овде, него устаде; сетите се како вам каза док беше још у Галилеји, 7. говорећи како Син Човечији треба да буде предан у руке људи грешника и да буде разапет и трећи дан да васкрсне." 8. И сетише се речи његових. 9. Па вративши се од гроба, јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. 10. А то беху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. 11. И овима се учинише њихове речи као бунцање, и не вероваше им. 12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 23 (9,32-42)
32. И догоди се да Петар обилазећи све, сиђе и светима који живљаху у Лиди. 33. И нађе тамо једнога човека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет. 34. И рече му Петар: „Енеје, исцељује те Исус Христос; устани и простри сам себи!" И одмах устаде. 35. И видеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу. 36. А у Јопи беше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она беше пуна добрих дела и милостиња које чињаше. 37. И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и положише у горњу собу. 38. И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човека молећи га да без оклевања дође до њих. 39. А Петар уставши отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима. 40. А Петар изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се телу рече: „Тавито, устани!" А она отвори очи своје, и видевши Петра придигну се и седе. 41. Он пак давши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу. 42. И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше у Господа.

Јеванђеље Јован, зачало 14 (5,1-15)
1. Потом беше празник јудејски, и изађе Исус у Јерусалим. 2. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тремова. 3. У њима лежаше велико мноштво болесника, слепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса. 4. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао. 5. А онде беше неки човек који тридесет и осам година беше болестан. 6. Кад виде Исус овога где лежи, и разуме да је већ много година болестан, рече му: „Хоћеш ли здрав да будеш?” 7. Одговори му болесник: „Господе, човека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе пре мене.” 8. Рече му Исус: „Устани, узми одар свој и ходи!” 9. И одмах оздрави човек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан беше субота. 10. Тада говораху Јудејци исцељеном: „Субота је, није ти допуштено да носиш одар.” 11. Он им одговори: „Који ме учини здравим он ми рече: „Узми одар свој и ходи.” 12. А они га запиташе: „Ко је тај човек који ти рече: 'Узми одар свој и ходи?'" 13. А излечени не знађаше ко је; јер се Исус беше удаљио због многог народа на ономе месту. 14. Потом га нађе Исус у храму и рече му: „Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди.” 15. Човек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети пророк Јеремија. Рођен на шест стотина година пре Христа у селу Анатоту, недалеко од Јерусалима. Почео пророковати у петнаестој својој години у време цара Јосије. Пророковао покајање цару и великашима и лажним пророцима и свештеницима; и у време тога цара Јосије једва спасе живот свој од убиствене руке огорчених великаша. Цару Јоакиму прорече, да ће његов погреб бити као погреб магарца, тј. избациће се мртав ван Јерусалима, и тело ће му се дуго повлачити по земљи без погреба. Због тога би Јеремија бачен у тамницу. Не могавши писати у тамници, Јеремија призва Варуха, који стаде код прозорчића тамнице, а он му диктираше. Када цару би прочитано ово пророчанство, гневан цар дохвати хартију и баци је у огањ. Промисао Божји спасе Јеремију из тамнице, а на Јоакиму се испуни реч пророчка. Цару Јехонији прорече, да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом својом и да ће тамо умрети, што се све ускоро и зби. Под царем Седекијом метну Јеремија јарам на свој врат и хођаше кроз Јерусалим, проричући пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилоњана. Писао је робљу јеврејском у Вавилон, да се не надају повратку у Јерусалим, јер ће остати у Вавилону седамдесет година, што се и догоди. У долини Тотеф, под Јерусалимом, где су Јевреји приносили идолима децу на жртву, Јеремија узе здрав лонац у руке и разби га пред народом, проричући скоро сокрушење царства Јудејскога. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, цара Седекију убију, град опљачкају и разоре, а огроман број Јевреја посеку у долини Тотеф, на месту где су деца клана на жртву идолима и где је пророк разбио овај ланац. Јеремија са левитима узме кивот из храма и однесе на брдо Нават, где је Мојсеј умро, и ту га скрије у једну пештеру. Огањ пак из храма скрије у један дубок бунар. Приморан буде од неких Јевреја да иде с њима у Мисир, где проживи четири године и тада буде од својих сaнародника камењем убијен. Мисирцима прорекао сокрушење њихових идола и долазак у Мисир Дјеве са Младенцем. Постоји предање, да је сам цар Александар Велики посетио гроб пророка Јеремије. По наредби цара Александра тело Јеремијино пренето и сахрањено у Александрији.

2. Преподобни мученик Акакије Папучар. Из села Неохора код Солуна. Бијен много од свог мајстора у Серезу, он се потурчи. Потом као покајник и монах живео у Хиландару. Његова сиромашна, но христољубива мајка посаветује му: „Као што си се добровољно одрекао Господа, тако сад мораш добровољно и храбро примити мучеништво за слаткога Исуса“. Син послуша мајку и, с благословом Светогорских отаца, оде у Цариград, где буде посечен од Турака 1. маја 1816. године. Глава му се чува у манастиру Пантелејмону.

3. Преподобни Пафнутије Боровски. Син татарског великаша, који доцније прими веру хришћанску. У својој двадесетој години замонаши се Пафнутије и проживи у манастиру до своје деведесет четврте године, када се упокоји у Господу. Био је девственик и подвижник, због чега и велики чудотворац и прозорљивац. Скончао 1478. године.

Јеремија девственик и пророк. –
Божју вољу он људима јавља
Кад у греху људи угнилише
И законе Божје погазише.
Виче пророк, и плаче, и прети,
Речи су му као пламен живи,
Грешне пали, праведнима светли;
Сузе су му као сузе мајке
Над породом својим умирућим.
Казна једна, пророк је провиђа,
Казна једна сто пут заслужена.
Милост Божја у правду сe мења.
Виче пророк, и плаче, и прети,
Народ грешни зове покајању.
Народ слуша што главари кажу,
A главари пророку се смеју,
И речи му за лаж проглашују!
Но пророк се не да заморити:
Своје речи мукама печати;
Злобни људи пророка убише,
Те га гласним навек учинише.
Реч пророка свака испуни се –
Царство паде, пророк прослави се.

РАСУЂИВАЊЕ
Преп. Пафнутије Боровски говорио је својим ученицима, да се човекова душа и дела његова скривена могу познати по погледу очију. Ученицима је то изгледало невероватно, све док овај Божји човек није то потврдио у ствари, и то y више махова. Прозирући у туђе судбе Пафнутије је прозрео и у своју. На недељу дана, будући још здрав, он je прорекао, да ћe y идући четвртак разлучити се од овога света. A када је овај четвртак освануо, он је радосно узвикнуо: „Ево дана Господњега, веселите се људи; ево дође дан очекивани!“ – Ето тако дочекује смрт човек који је целога века мислио o растанку са овим светом и o сусрету c Богом.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:
1. како се два ангела јављају ученицима док ови још гледају за вазнесеним Господом,
2. како ангели објављују, да ће Господ доћи онако као што Га ученици видеше да одлази у небо.

БЕСЕДА
о сили речи Господње

Није ли ријеч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен? (Јерем. 23, 29)

Јесте, Господе, реч је Твоја заиста као огањ који загрева праведника, а жеже неправедника. И реч је Твоја заиста као маљ који мекша камениту тврдину срца покајника, а разбија у прашину срца непокајаних грешника.
Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше (Лк. 24, 32)? питаху се апостоли после разговора са васкрслим Господом. Кад је срце у човеку право, оно гори од речи Господње, и топи се од милине, и шири се од љубави. А кад је срце у човеку неправо и од греха окамењено, онда се оно од речи Господње пече и још више отврдњава. И отврдну срце фараоново. (II Мојс. 7, 13)
Залуд се грешници утврђују у тврђаве своје од камена, у тврђаве своје од железа, у тврђаве своје од сребра и злата, и одбацују оклоп правде Божје. Као силан и неодољив маљ каква је реч Господња, кад Он изрекне осуду тих камених утврђења, у која се грешници утврђују.
Залуд неверник утврђује дом свој тврдим каменом, и државник државу окамењеном мудрошћу земаљском, не уздајући се у Бога живога. Реч Господња пада као маљ на све што је сазидано мимо Бога, или против Бога, као силан и неодољив маљ.
О браћо, не уздајмо се у творевине своје од камења, ни од мермерног нити од златног нити од сребрног камења, нити од безбожног камења сопствених мисли својих. Све је то слабије пред силом Божјом, неголи прах пред силом ветра.
О Господе свесилни, помози нам да примимо реч Твоју и да на њој зидамо сав живот свој и у овом и у оном свету. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022