МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица Педесетнице
Четвртак седмице седме
16.06.1994
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1994.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16  ▶ Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак

Дела светих апостола, зачало 48 (25,13-19)
13. А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Кесарију да поздраве Феста. 14. И будући да онде боравише много дана, изложи Фест цару Павлову ствар говорећи: Једнога човека оставио је Феликс као сужња, 15. Поводом којега, кад ја бијах у Јерусалиму, појавише се првосвештеници и старешине јудејске захтевајући да се он осуди. 16. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се преда неки човек на смрт пре него се оптужени суочи са онима који га туже и не добије прилику за одбрану од оптужбе. 17. А када се они овде састадоше, никаква одлагања не учиних, но сутрадан седох на судијску столицу и заповедих да доведу човека. 18. Око њега стадоше тужиоци и ниједне кривице које ја претпостављах не изнесоше. 19. Него имаху против њега некаква питања о својем вероисповедању, и о некоме Исусу који је умро, за којега Павле тврђаше да је жив.
Јеванђеље Јован, 55. зач. (16,23-33)
23. И у онај дан нећете ме питати ништа." Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам. 24. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. 25. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. 26. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас: 27. Јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и веровали да ја од Бога изађох. 28. Изађох од Оца, и дошао сам на свет; опет остављам свет, и идем Оцу. 29. Рекоше му ученици његови: „Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш. 30. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе верујемо да ти од Бога изађе." 31. Исус им одговори: „Сада ли верујете? 32. Ево долази час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном. 33. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Лукилијан и с њим: Клавдије, Ипатије, Павле, Дионисије, и девица Паула. Остарео као незнабожац и жрец идолски Лукилијан, као сед старац, позна истину хришћанску и крсти се. Његово обраћање у Хришћанство изазове велико узбуђење међу незнабошцима у Никомидији, и он буде изведен на суд, па пошто се не хте одрећи своје нове вере, љуто бијен и сав испребијан бачен у тамницу. У тамници затече четири младића: Клавдија, Ипатија, Павла и Дионисија, због вере у Христа заточених. Обрадова се старац младићима и младићи старцу, и сви скупа провођаху време у побожним разговорима, молитвама и псалмопјенију. Када их изведоше из тамнице, мучише их разним мукама, и најзад послаше у Византију, где младићи беху мачем посечени од војника, а Лукилијан на крст распет од Јевреја. Злобни Јевреји цело му тело избоду ексерима. Нека девица Паула узе тела мученика јавно и сахрани их часно. За то би оптужена, и после мука посечена, примивши од Господа два венца: венац девства и венац мучеништва. Мучеништво њихово догодило се у време цара Аврелијана, између 270-275. године.

2. Свештеномученик Лукијан. Римљанин, знаменит због племићког порекла, богатства и учености. Неко време био ученик апостола Петра. Доцније пошaље га папа Климент с Дионисијем Ареопагитом у Галију на проповед Јеванђеља, рукоположивши га претходно за епископа. С великом ревношћу Лукијан сејаше науку Христову најпре по Галији а потом по Белгији. Када зли цар Доментијан отпоче гоњење хришћана, послати буду из Рима нарочити људи у Галију, да потраже и похватају хришћанске мисионаре. Они прво ухвате и убију светог Дионисија, а потом пођу у потеру за Лукијаном. Нашавши овога у Белгији, заједно са његовим помоћницима: презвитером Максијаном и ђаконом Јулијаном, они на једном месту убију ову двојицу а на другом месту посеку Лукијана. Кад Лукијан би посечен, његово мртво тело диже се са земље, узе главу своју у руке (слично светом Дионисију и светом Јовану Владимиру) и оде тако до онога места, на које жељаше да буде сахрањен. Ту паде, и ту би сахрањен. Над његовим моштима би доцније саграђена црква.

3. Свети мученик Димитрије, царевић руски. Би мучки убијен од властољубивог Бориса Годунова у осмој години свога живота 1591. године у граду Угличу. Јавио се после смрти некоме монаху и прорекао, да ће се појавити лажни Димитрије, који ће убици Борису Годунову проузроковати смрт, што се после и догодило. Безбројна чудеса дешавала су се на гробу убијеног царевића. Његове мошти после петнаест година буду откривене целе и нетљене, пренете свечано у Москву, и сахрањен у цркви Светог Архангела Михаила.

Димитрије дечко мален светац велик поста,
A Годунов крвник велик навек проклет оста,
Властољубљем властољубац никад се не хасни.
To jе огањ у два света, огањ неугасни.
Из пехара Борисова троваше се људи.
Но сам Борис пехар испи, и сам себи суди.
До престола Борис плови низ реку од крви.
Ал’, та река улива се у море од црви.
На злочинцу круна дрхти ка’ од земљотреса,
Све се плаши, све се страши погледа небеса.
Ко невину крв пролије, нека своју спрема,
Од овога’ изузетка не било и – нема.
Властољубље – крилат коњиц, од воска му крила
Док долети до врх власти – крила истајила!
Тад са врха на дно пада, ниже од босјака.
И сатана својим збори: гле, стотог лудака!
Димитрије млад царевић невино пострада,
Он царевић би и онда, царевић и сада.

РАСУЂИВАЊЕ
O кад бисмо ми могли да уђемо у тајну Божјег Промисла у животу људском! Страхом и трепетом испунили бисмо се пред сваким злим делом и пред сваким грехом људским. Разумјехъ дјела твоя, Господи, и ужасохся! У неким великим догађајима тајна Божјег Промисла, јасна је и људима мање духовним, као у судби царевића Димитрија и крволочног властољупца Бориса Годунова. Да би дошао до првог места међу властелом на двору цара Теодора, Годунов је потровао многе великаше. Када је постао први до цара, намисли отровати и брата царевог, осмогодишњег Димитрија. Преко најмљених људи он је неколико пута давао најљући отров малом царевићу, но овај се није отровао. Промисао је попустио, да злочинац умртви своју жртву, али не тајно и нечујно него јавно: Годунов пошаље убице, који јавно усред дана закољу царевића. Тако је и Димитрије постао јавни мученик a Годунов јавни злочинац за целу Русију. Потом се дигне неки Димитрије и огласи се царевићем (као да је тобож он прави царевић Димитрије a неко други да је био заклан) и пође c војском против Годунова. Победи Годунова и доведе га у такав шкрипац, да је морао сам себи зготовити отров и отровати се. Онај који је тровао друге, сам себе је отровао! И онај који је убио невиног Димитрија, био је поражен од човека са именом Димитрије! Ко има духовне очи да види, нека види тајну Божјег Промисла.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно утишање буре на језеру (Мат. 8, 24) и то:
1. како ученици завапише: Господе, избави нас, изгибосмо! и како Господ једном речју утиша буру и наста тишина велика,
2. како Господ чека да Га викнем са страхом, да утиша буру од страсти, од људи и од демона на мору мога живота.

БЕСЕДА
о миру лудих и срећи безумних

Луде ће убити мир њихов, а безумне ће погубити срећа њихова. (Приче Сол. 1, 32)

Зар мир убија? Да, мир безбожан убија. Зар срећа може погубити? Да, срећа мимо Бога и насупрот закона Божјег може погубити. Луди су они који траже такав мир, и безумни они који трче за таквом срећом. Јер у ствари не траже мир, него мач, и не трче за срећом, него за пропашћу. Шта је то мир лудих? И шта је то срећа безумних? Мир лудих је мир телесни, а срећа безумних је пировање телесно. Такав мир је хтео цар Ирод, па су га црви изели; и такву срећу хтела је Језавеља, па су је пси изели.
Како би назвали онога човека који, решен да зида кућу, смишља, како ће најпре кров да намести у ваздуху, а после да зида зидове и поставља темеље куће? Лудим и безумним. Такви су и сви они. који покушавају, да створе спољашни мир у свету без мира унутрашњег, и да створе спољашњу срећу људи без среће унутрашње. Хришћанска вера једина све што зида, зида с темеља, а темељ је Христос, тврда и неразорива стена. Тако и мир и срећу људи хришћанска вера заснива на Христу. На Христу Господу заснива се унутрашњи, благи и радосни мир, а на овоме миру заснива се спољашњи мир. Исто тако права и трајна срећа. Још боље је рећи, да је прави мир и права срећа као добро озидана кућа, а спољашњи мир и срећа јесу као спољашњи украси на кући. Пропадну ли украси, кућа ће ипак да стоји; но разори ли се кућа, зар ће украси висити у ваздуху?
О браћо моја, хришћанска наука је једина разумна наука о миру и срећи. Све друго је лудост и безумље. Јер како би могле слуге зидати дворац на имању свога господара без одобрења господаревог и без његове помоћи?
О Господе, изворе вечни правог мира и праве среће, спаси нас од мира лудих и среће безумних. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022