МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 30. по Духовима - Светих Богоотаца
Рождество Христово – Божић
07.01.1993
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1993.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7  ▶ Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


Јутрења
Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 2 (1,18-25)
18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а пре него што се беху састали, нађе се да је затруднела од Духа Светога. 19. А Јосиф муж њен, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. 20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. 21. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” 22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: 23. „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: „С нама Бог.” 24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповеди анђео Господњи и доведе кући жену своју. 25. И она, а да се није са њом састао, роди сина свога првенца и надену му име Исус.


Литургија
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 209 (4,4-7)
4. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина свога, који се роди од жене, који би под законом, 5. да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење. 6. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина свога у срца ваша, који виче: „Ава, Оче!” 7. Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и наседник си Божији кроз Христа.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 3 (2,1-12)
1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: 2. „Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видесмо његову звезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.” 3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. 4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их где ће се Христос родити. 5. А они рекоше: „У Витлејему јудејскоме”; јер је тако пророк написао: 6. „И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.” 7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звезда. 8. И пославши их у Витлејем, рече: „Идите и распитајте се добро за дете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним.” 9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звезда, коју су видели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете. 10. А кад видеше звезду, обрадоваше се веома великом радости. 11. И ушавши у кућу, видеше дете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну. 12. И примивши у сну заповест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. А да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и узвишује дух, указујући му на мисли достојне празника: Христос се рађа, славите, и остало. Славите Христа, и славите га тако да се славословљем услади душа и срце, те загуши привлачност сваког небогоугодног дела и посла, које обећава некакву утеху. Славити Христа не значи да треба да му састављамо дуге похвалне песме, него да, помишљајући и слушајући о Његовом Рођењу, једноставно из дубине душе ускликнемо: „Слава Теби Господе што си се родио!“ И то је довољно. То ће бити тиха песма срца која ће проћи небеса и доћи до самога Бога. Разјаснимо сами себи шта је за нас учинио Господ и увидећемо колико ће бити природан такав усклик. Да би нам то било лакше, навешћемо следеће случајеве. Закључаноме у тамници и окованоме цар је обећао слободу. Заточеник чека дан, чека и други, месец, године… и не види да се обећање испуњава. Ипак, он не губи наду, верујући царевој речи. Најзад, појављују се знаци који наговештавају скоро испуњење наде. Његова пажња се напреже. Он чује жагор оних који се приближавају весело разговарајући. Ево, најзад, спадају катанци и улази избавитељ… „Слава Теби Господе!“, лако се из уста заточеника отима узвик. „Дошао је крај моме заточеништву! Ускоро ћу видети светлост Божију!“ Други случај: болесник, покривен ранама и раслабљен целим телом, беше испробао све лекарије и променио многе лекаре. Његово трпљење је на измаку и готово је доспео у очајничку малодушност. Ипак му говоре: „Постоји још један веома искусан лекар који све лечи, чак и твоју болест. Ми смо га замолили и он је обећао да ће доћи“. Болесник поверова, понада се и поче да чека обећаног… Пролази један час, други – неспокојство поново почиње да мучи његову душу… Тек предвече неко је дошао… долази, приближава се… отварају се врата и многоочекивани улази… „Слава Теби Господе!“, кличе болесник. Ево и још једног случаја: подигла се страшна олуја, мрак је покрио лице земље, гром из основе тресе гору и муње цепају небо од краја до краја. Због тога су сви у страху. Једном речју, настао је крај света. Међутим, када претња прође и небо се разведри, свако са олакшањем уздахује: „Слава Теби Господе!“ Доведите ове случајеве у везу са собом и видећете да се у њима састоји читава наша историја. Страшна олуја „гнева“ Божијег надвила се над нама. Међутим, дошао је Господ Помиритељ и разагнао олују. Ми смо били покривени ранама грехова и страсти. Међутим, дошао је Лекар душа и исцелио нас… Били смо у оковима ропства, али је дошао Ослободитељ и раскинуо наше узе. Привијте све то к своме срцу и осетите свим својим бићем. Тада нећете моћи да се уздржите, већ ћете узвикнути: „Слава Теби Господе што си се родио!“ Не трудим се да вам речима објасним такву радост: то није доступно речима. Дело које је извршио рођени Господ тиче се сваког од нас. Они који ступају у општење са Њим, примају слободу, исцељење, мир. Они стичу све то и осећају сладост свега тога. Онима који су све то искусили не треба говорити: „Радујте се“, зато што они не могу а да се не радују. Онима, пак, који то нису искусили, зашто и говорити: „Радујте се“, кад не могу да се радују. Онај ко је везан по рукама и ногама неће се обрадовати, ма колико му говорио: „Радуј се избављењу“. Одакле ће доћи исцељење покривеном ранама грехова? Како ће уздахнути са олакшањем онај који је уплашен страхотом „гнева“ Божијег? Таквима је једино могуће рећи: „Дођите ка повитоме Младенцу који лежи у јаслама и од Њега тражите избављење од свих зала која су вас задесила. Јер, тај Младенац јесте Христос, Спаситељ света“. Желели бисмо да видимо да се сви радују овом радошћу и да не желе да знају за друге радости. Међутим, нису сви који воде порекло од Израиља Израиљци. Отпочеће се сада са пустим увесељавањем, лудовањем које распаљује похоту. Доћи ће до помодарства, игранки, маскарада. Онима који то воле не вреди говорити: „Укротите се“, будући да затварају своје уши и не слушају. Они светле дане празника проводе тако да милостивог Господа доводе дотле да своје очи одвраћа од нас и да каже: Одвратност су мени ваши празници! И заиста, многа наша весеља у друштву су многобожачка одвратност: једна су директно прихваћена из многобожачког света, а друга, премда каснија, обилују многобожачким духом. И као да се она нарочито измишљају у већем броју у дане Божића и Пасхе. Заносећи се њима, ми дајемо кнезу света, своме мучитељу и Божијем противнику, повод да каже Богу: „Шта си ми нашкодио својим Рођењем и Васкрсењем? Ето, сви к мени иду!“ Зато, нека се чешће понављају у дубинама нашег срца речи 50. Псалма: Да се оправдаш у речима својим и победиш када ти суде… Нас заводи просвећена Европа… Да, тамо су прво обновљене многобожачке одвратности које су већ биле изгнане из света. Одатле су оне већ прешле и још прелазе к нама. Удахнувши у себе тај адски задах, ми се заносимо као да смо поремећени и као да нисмо при себи. Међутим, сетимо се дванаесте године. Зашто су нам тада долазили Французи? Бог их је послао да истребе зло које смо од њих преузели. Тада се Русија покајала и Бог је помиловао. Сада смо, чини се, већ почели да заборављамо поуку. Ако се отрезнимо, наравно, неће бити ништа. Али, ако не, може бити да ће Господ поново да пошаље на нас наше учитеље како би нас научили памети и управили на исправан пут. Такав је закон правде Божије: лечити од греха оним чиме смо били заведени на грех. То нису празне речи, него дело које је потврђено гласом Цркве. Знајте православни да се Бог не да обмањивати. Знајући то, веселите се и радујте се са страхом у ове дане. Осветите свет ли празник светлим делима, знањима и весељима како би сви који нас гледају, рекли: „Код њих је светковина, а не некакво лудо игралиште нечастиваца и развратника који не знају за Бога“.

Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт