МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 30. по Духовима - Светих Богоотаца
Бадњи дан
06.01.1993
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1993.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6  ▶ Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


На 1. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 303, 304 (1,1-12)
1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. у ове последње дане говорио је нама преко Сина, кога постави наследником свега, кроз кога је и векове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном речју својом, пошто сам изврши очишћење грехова наших, седе са десне стране Величанства на висинама, 4. и толико се показа већи од анђела колико је славније Име наследио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: „Син мој јеси Ти, ја те данас родих?” И опет: „Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.” 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: „И нека му се поклоне сви анђели Божији.” 7. А за анђеле говори: „Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.” 8. За Сина пак: „Престо је твој, Боже, вавек века; жезал правичности је жезал Царства твога. 9. Заволео си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.” 10. И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, 12. и савићеш их као хаљину, и измениће се, а ти си увек исти, и године твоје неће минути.”

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 2 (1,18-25)
18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а пре него што се беху састали, нађе се да је затруднела од Духа Светога. 19. А Јосиф муж њен, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. 20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. 21. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.” 22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: 23. „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: „С нама Бог.” 24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповеди анђео Господњи и доведе кући жену своју. 25. И она, а да се није са њом састао, роди сина свога првенца и надену му име Исус.


На 3. часу
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 208 (3,23-29)
23. А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали; 25. а када дође вера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 5 (2,1-20)
1. А у дане оне изађе заповест од ћесара Августа да се попише сва васељена. 2. Ово је био први попис за време Киринијеве управе Сиријом. 3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град. 4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидова, 5. да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна. 6. И кад онде беху, испунише се дани да она роди. 7. И роди сина свога Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не беше места у гостионици. 8. И беху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада свога. 9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. 10. И рече им анђео: „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. 11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. 12. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено где лежи у јаслама.” 13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: 14. „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.” 15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: „Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.” 16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. 17. А кад видеше, објавише све што им је казано за то дете. 18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 19. А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу своме. 20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше као што им би казано.


На 6. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 304 (1, 10-14; 2,1-3)
10. И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, 12. и савићеш их као хаљину, и измениће се, а ти си увек исти, и године твоје неће минути.” 13. А коме од анђела икад рече: „Седи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?” 14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наследити спасење?

1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо. 2. Јер ако је реч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. како ћемо је ми избећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповедати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули,

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 3 (2,1-12)
1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: 2. „Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видесмо његову звезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.” 3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. 4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их где ће се Христос родити. 5. А они рекоше: „У Витлејему јудејскоме”; јер је тако пророк написао: 6. „И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.” 7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звезда. 8. И пославши их у Витлејем, рече: „Идите и распитајте се добро за дете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним.” 9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звезда, коју су видели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете. 10. А кад видеше звезду, обрадоваше се веома великом радости. 11. И ушавши у кућу, видеше дете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну. 12. И примивши у сну заповест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.


На 9. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 306 (2, 11-18)
11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. „Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора песмом ћу те величати.” 13. И опет: „Ја ћу се уздати у Њега.” И опет: „Ево ја и деца коју ми даде Бог.” 14. А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини семену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио грехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 4 (2, 13-23)
13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: „Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га погуби.” 14. И он уставши, узе дете и матер његову ноћу и отиде у Египат. 15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: „Из Египта дозвах сина свога.” 16. Тада Ирод, видевши да су га мудраци преварили, разгневи се веома и посла те погуби сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: 18. „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује децу своју, и неће да се утеши, јер их нема.” 19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. 20. И рече: „Устани, узми дете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу детета.” 21. А он уставши, узе дете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. 22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји уместо Ирода, оца свога, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске. 23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.


На Литургији
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 303 (1,1-12)
1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. у ове последње дане говорио је нама преко Сина, кога постави наследником свега, кроз кога је и векове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном речју својом, пошто сам изврши очишћење грехова наших, седе са десне стране Величанства на висинама, 4. и толико се показа већи од анђела колико је славније Име наследио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: „Син мој јеси Ти, ја те данас родих?” И опет: „Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.” 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: „И нека му се поклоне сви анђели Божији.” 7. А за анђеле говори: „Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.” 8. За Сина пак: „Престо је твој, Боже, вавек века; жезал правичности је жезал Царства твога. 9. Заволео си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.” 10. И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, 12. и савићеш их као хаљину, и измениће се, а ти си увек исти, и године твоје неће минути.”
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 5, 6 (2,1-20)
1. А у дане оне изађе заповест од ћесара Августа да се попише сва васељена. 2. Ово је био први попис за време Киринијеве управе Сиријом. 3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град. 4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидова, 5. да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна. 6. И кад онде беху, испунише се дани да она роди. 7. И роди сина свога Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не беше места у гостионици. 8. И беху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада свога. 9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. 10. И рече им анђео: „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. 11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. 12. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено где лежи у јаслама.” 13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: 14. „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.” 15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: „Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.” 16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. 17. А кад видеше, објавише све што им је казано за то дете. 18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 19. А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу своме. 20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше као што им би казано.

Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024