МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 18. по Духовима
Уторак 18. по Духовима
13.10.1992
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 1992.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13  ▶ Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 230 (5,20-26)
20. Захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа, 21. покоравајући се један другоме у страху Божијем. 22. Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. 23. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тела. 24. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима. 25. Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, 26. да је освети, очистивши је крштењем у води речју,
Јеванђеље Лука, зачало 11. (3,23-38; 4,1)
23. И сам Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа, сина Илијева, 24. сина Мататова, сина Левијева, сина Мелхијева, сина Јенејева, сина Јосифова, 25. сина Мататијева, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслимова, сина Нагејева, 26. сина Маатова, сина Мататијева, сина Семејева, сина Јосифова, сина Јудина, 27. сина Јоананова, сина Рисајева, сина Зоровавељова, сина Салатиилова, сина Ниријева, 28. сина Мелхијева, сина Адијева, сина Косамова, сина Елмодамова, сина Ирова, 29. сина Јосијина, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијева, 30. сина Симеонова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Еликимова, 31. сина Мелејева, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова, 32. сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова, 33. сина Аминадавова, сина Арамова, сина Јорамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина, 34. сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова, 35. сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина, 36. сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова, 37. сина Матусалова, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова, 38. сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега. 1. Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Григорије Просветитељ еп. Јерменски. Рођен у знаменитој фамилији, која је била сродна царској кући Персијској (цару Артабану) и Јерменској (цару Курсару). Када ове две куће заратише међу собом, Григорије се удаљи у Кесарију Кападокијску, где прво позна веру Христову, крсти се и ожени се. Из тога брака имаше два сина, Ортана и Аростана, и обојицу посвети на службу цркви. По смрти своје жене врати се Григорије у Јерменију и стави се на службу цару Тиридату. И служаше Григорије верно цару своме, и цар вољаше Григорија. Но када цар сазнаде, да је Григорије хришћанин, наљути се веома, и поче га саветовати да се одрекне вере Христове и поклони идолима. Не успевши у томе ништа Тиридат удари на Григорија тешке муке, и после многих мука баци га у једну дубоку јаму, испуњену сваким отровним гадом, да би га тако сасвим уморио. Но Бог свевидећи сачува жива св. Григорија у тој јами пуних 14 година. Тиридат потом настави гоњење хришћана у царству своме, и удари на један женски манастир, где беше 37 сестара са игуманијом Гајанијом. Када их све грозним мукама умори, полуде Тиридат, и беше као дивљи вепар. Сестри царевој пак јави се у сну неки муж пресветао и рече јој, да полудели брат њен неће оздравити докле се Григорије не извади из јаме. Извађен из јаме св. Григорије исцели и крсти Тиридата. По том Григорије, по жељи Тиридатовој, поста епископом Јерменије, и уз помоћ цареву, а најпре Божију, просвети сву Јерменију и околне стране вером Христовом. И сконча св. Григорије свој многотрудни живот у старости, око 335. год. На његово место би посвећен за епископа син му Аростан. који продужи дело свога оца, и телесног и духовног. Аростан беше један од 318 св. Отаца на I Васељенском Сабору.

2. Св. муч. Гајанија, Рипсимија, и осталих 35 монахиња, које погуби Тиридат због вере у Христа. Рипсимија света беше необичне лепоте, због чега је хтеде узети цар Диоклецијан за жену. Отуда и поче страдање свих 37 монахиња. Рипсимија се отказа да пође за цара зато што се беше посветила Христу као Женику своме. Тада је Тиридат савлађиваше да пође за њега, јер беше цар као опијен лепотом њеном. Но Рипсимија света опираше се свом силом цару безбожноме. „И онај који кнежеве Готске победи и Персијанце порази не могаше савладати једну девицу Христову“. Јаростан цар предаде је на љуте муке (језик јој осекли, трбух расекли, и утробу просули), у којима Рипсимија предаде душу своју Богу. По том и остале монахиње бише похватане и мачем посечене. Над моштима ових св. мученица подигнут је знаменити манастир Ечмиадзински, близу Еривана, главни духовни центар Јерменски кроз многе векове.

3. Св. Михаил први митрополит Кијевски. На молбу великог кнеза Владимира послат од патријарха Цариградског у Русију, да крштава незнабожни народ и цркву утврђује и уређује. Св. Михаил крсти народ у Кијеву, Новгороду, Ростову и по многим другим градовима и селима; уреди цркву, постави епископе и презвитере, положи темељ Михаиловском манастиру у Кијеву, посла мисионаре међу Бугаре и Татаре, те многе и од њих придоби за Христа. И то и много другога кориснога учини овај светитељ за циглих 4 године. Упокоји се мирно 992. год. Мошти му почивају у лаври Печерској.

Григорије, велико светило,
Своме роду и своме народу,
Одрече се славе и богатства
Рад скудости Христа Распетога,
Рад богатства на небу вечнога;
Ум свој Богу на небо узнесе,
Те све муке телесне поднесе,
И све муке без муке отрпе,
Снажан силом Божје благодати,
Храњен хлебом од Бога послатим,
Брањен од зла Божијим Промислом.
Од славе се спусти у низину,
Из низине диже на висину,
На висину славе непролазне
Григорије велики и свети
Јерменију Исусом просвети,
Дивљег вепра, лудог Тиридата,
Крстом крсти, у јагње обрати
Славом слави земља Јерменија
Чудотворца свога Григорија.

РАСУЂИВАЊЕ
Чудесне промене дешавају се у судби људи посведневно, и данас као и некада: понижени због правде Божје дижу се на велику висину, и хулитељи вере Божје обраћају се у служитеље те исте вере. Св. Григорија баци цар Тиридат у дубоку јаму. 14 година провео је светитељ у тој јами, заборављен од васцелог света, али не заборављен од Бога. Ко је могао од људи и помислити, да се највеће светило народа Јерменског налази у мраку једне јаме? И од куд је могао и помислити силни и насилни цар Тиридат, да ће му једног дана тај исти Григорије, кога је он на смрт осудио, спасти живот и помоћи му више него што му је цели свет могао помоћи? После 14 година Бог објављује Григорија живим. Григорије чудотворно исцељује полуделог цара. Цар Тиридат, необуздани гонитељ Христа, крштава се и постаје највећи ревнитељ вере Христове. Могло би се рећи, да су Божјом помоћи и Григорије и Тиридат извучени из мрачне јаме: Григорије телом а Тиридат душом. О бесконачне мудрости Божје у управљању судбама људским! Некад дивљи и страстни Тиридат толико се био умекшао покајањем и облагородио вером Христовом, да је по карактеру пре личио на св. Григорија него ли на себе самога пре крштења.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам правду цара Јотама и награду Божју (II Днев. 27), и то:
1. како Јотам чињаше што је право пред Господом и стараше се о Храму Господњем;
2. како му Бог поможе те беше срећан у рату и у миру: у рату победи а у миру обогати и осили народ свој.

БЕСЕДА
о царству не од овог света

Царство моје није од овога свијета. (Јов. 18, 36)

Онај ко има велико благо, има и мало. Нека нико, дакле, и не помисли, да Христос Господ нема царствене власти и над овим светом зато што Он рече Пилату: царство моје није од овога света. Онај ко поседује непролазно, влада и над пролазним. Господ спомиње Своје непролазно царство, независно од времена, независно од трулежи, неправде, обмане и смрти. Као кад би неко рекао: благо моје није у хартији него у злату. Но зар онај ко има злата, нема хартије? Зар не господари злато хартијом? Не каже, дакле, Господ Пилату, да Он није цар, него, напротив, Он хоће да каже, да је Он виши Цар од свих царева, и да је Његово царство веће и силније и постојаније од свих царстава земаљских. Он указује на Своје главно царство, од кога зависе сва царства у времену и у простору. Царство моје није од овога света – ове речи не значе, да Он нема моћи над царством овога света него баш напротив оне потврђују Његову страшну моћ на овим светом. Не показују ли сва дела Његова на земљи Његову недостижну господарску моћ над овим светом? Пред којим се другим царем, реците ми, ветар утишао, море умирило? И зар сте заборавили речи Његове у Гетсиманији, да кад би Он само хтео, дванаест легиона анђела притрчали би Њему у помоћ (Мат. 26, 53)? А један једини ангел има силу већу од васељене. Господар душа, господар је и тела. Господар вечности, господар је и времена. Господар највећих добара, господар је и малих добара. Ништа се, браћо не може измаћи моћи свемоћнога Исуса Христа, Господа нашег, пострадалог за нас по Својој вољи и васкрслог из гроба по Својој сили.
О Господе Исусе Христе, Спаситељу свемоћни, помози нам да иштемо царства Твог небеског, и да вечно будемо с Тобом тамо где нема греха ни смрти, но живот и радост и мир. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024