МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 9. по Духовима.
Четвртак 9. по Духовима
13.08.1992
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 1992.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13  ▶ Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 155 (14,6-19)
6. А сад, браћо, ако дођем к вама говорећи језике, шта ћу вам користити ако вам не будем говорио или у откривењу или у познању, или у пророштву, или у поуци? 7. И бездушне ствари које дају глас, било свирала или гусле, ако не дају разговетне гласове, како ће се разумети шта се свира или гуди? 8. Јер, ако труба да нејасан глас, ко ће се припремити за бој? 9. Тако и ви, ако речете језиком неразумљиву реч како ће се знати шта говорите? Јер ћете говорити у ветар. 10. Ма колико да је на свету врста гласова, али ниједан од њих није без значења. 11. Ако, дакле, не знам значење гласа, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори биће мени туђин. 12. Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве. 13. Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи. 14. Јер ако се тим језиком молим Богу, мој дух се моли, а ум је мој без плода. 15. Шта треба, дакле? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом, хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. 16. Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима место обичног верника рећи амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш? 17. Јер ти добро благодариш, али се други не изграђује. 18. Благодарим Богу моме што говорим језике више од свих вас. 19. Али у Цркви волим рећи пет речи умом својим, да и друге поучим, неголи хиљаде речи језиком.
Јеванђеље Матеј, зачало 81. (20,17-28)
17. И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им: 18. „Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт; 19. и предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.” 20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто. 21. А он јој рече: „Шта хоћеш?” Рече му: „Реци да седну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с леве стране теби, у царству твоме.” 22. А Исус одговарајући рече: „Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам?” Рекоше му: „Можемо.” 23. И рече им: „Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сести мени с десне и с леве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.” 24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата. 25. А Исус дозвавши их рече: „Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. 26. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. 27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга; 28. као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и дадне живот свој у откуп за многе.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Св. Евдоким. Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља, Василија и Евдокије. У време цара Теофила (829.-842.) Евдоким беше млад официр у војсци. Но и као војник он улагаше сав труд, да живи по заповестима јеванђелским. Чуваше чистоту своју непорочно, и избегаваше да говорима с којом женом осим мајке своје; беше милосрдан према беднима, брижљив у читању свештених књига, и још брижљивији у молитвама Богу. Избегаваше сујетне забаве и празнословље. „Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња“. Због његових необичних добродетељи цар га постави за војводу Кападокијског. На том високом положају Евдоким се стараше да буде праведан пред Богом, и праведан према људима. Но по Божјем Промислу сконча рано, у 33. години својој. Његове мошти показаше се целебне. Један сумашедши човек дотакну се гроба његова и оздрави; тако и једно узето дете устаде и би здраво. После 18 месеци његова мајка отвори сандук и нађе тело његово као живо, без икаква знака трулења. И диван мирис дизаше се од тела светитељева. Мошти му доцније беху пренете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Св. Богородице, коју постројише родитељи овога праведнога Евдокима.

2. Св. муч. Јулита. Из Кесарије Кападокијске. Имађаше, са својим суседом спор око имања. Овај оде суду и објави да је Јулита хришћанка, што је у то време значило исто што и бити ван законске заштите. Света Јулита радије се отказа свога имања него своје вере. Но злобни незнабошци не оставише је на миру ни после тога, него је мучише и најзад у огњу сагореше, 303. год. И тако ова следбеница Христова жртвова и имање и тело своје ради вечног спасења душе.

3. Св. Јосиф Ариматејски. Благообразни Јосиф, богати човек, члан Синедриона јеврејског и потајни следбеник Христов (Мат. 27, 57; Јов. 19, 38). Он је скинуо тело Христово с крста, заједно с Никодимом, и положио га у своју гробницу. Због овога је био окован од Јевреја и бачен у тамницу. Но васкрсли Господ јави му се и увери га у Своје васкрсење. По том Јевреји га пусте из тамнице и протерају из отаџбине. Он пође по свету да проповеда Јеванђеље Христово, и ту благовест донесе и у Енглеску, где се и упокоји у Господу.

4. Св. Јован егзарх. Знаменити свештеник и богослов бугарски из времена цара Симеона (892.-896.). Превео на словенски језик Шестоднев Василијев и Богословље Дамаскиново. Упокојио се мирно у Господу.

Јосиф муж богати и благообразни,
О Христа распета он се не саблазни,
Но кад сунце мркну и земља се стресе,
Он к Пилату оде и вест му однесе
Да је Господ умро, Господ живодавни, –
Ученик потајни тако поста јавни.
Кад се јавни скрише, тајни поста јаван,
Тако Јосиф мудри за дан поста славан.
Па Христово тело с Никодимом сложи
И у врту своме у гроб нов положи.
Јеврејски шпијуни чуше, доставише,
Јосифа праведног у оков ставише.
У тамници тамној Јосиф тамноваше
Докле Господ његов у Аду светљаше.
Преврташе Јосиф о Христу сећања,
Спомињаше чудна Његова делања,
Чудеса и речи и пророштва многа,
Пред Њим он стајаше у присуству Бога,
А сад – тама свуда, споља и изнутра,
Тамни дани, ноћи, вечера и јутра
После сјајног блеска, од сунца сјајнијег,
О, очајног мрака, од Ада тамнијег!
Но гле изненадно у тамници свану:
Васкрсли се јави робу оковану.
О Јосифе храбри и благообразни
Ни о Васкрслога ти се не саблазни.
О умрлу Христу ти Пилату јави
Па и васкрслога позна и прослави.
Нек те слави чесно земља Британија,
Ти јој први семе спасења посија.

РАСУЂИВАЊЕ
Подвижници у пустињи труде се да одсеку вољу своју и живе по вољи Божјој. Погрешно мисле неки, да пустињак живи сасвим осамљено. Ниједан пустињак тако не мисли. Он живи у друштву Бога, и ангела Божјих, и упокојених светитеља. Где је ум човеков, тамо је и живот човеков. А ум пустињака је у највећем, најчистијем и најмногобројнијем друштву, у каквоме човек један може бити. Једанпут авва Марко пребаци св. Арсенију пустињаку: „из каква узрока ти бегаш од нашега друштва и од разговора с нама?“ Арсеније одговори: „зна Бог, да ја вас волим, али не могу бити заједно и с Богом и с људима. На небу хиљаде, и хиљаде хиљада, имају једну вољу, а код људи су воље многе и разне. Зато не могу да оставим Бога па да будем с људима.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам казну Божју која постиже Авимелеха и Сихемљане (Судиј. 9), и то:
1. како Авимелех помоћу Сихемљана уби седамдесеторицу браће своје;
2. како сам Авимелех по том поби Сихемљане, раскопа им град, и посија со по њему;
3. како Авимелех после многих победа погибе од једне жене, која с куле баци на главу његову комад жрвња.
4. како и Сихемљане и Авимелеха стиже клетва Јотама сина Гедеонова.

БЕСЕДА
о последњем чекању

Зато, љубазни, чекајући ово старајте
се да вас он нађе чисте и праве у миру. (II Пет. 3, 14)

Шта је наше последње чекање, браћо? У ноћ чекамо дан, у дан чекамо ноћ, па опет дан, па опет ноћ. Но та чекања нису наше последње чекање. Шта је наше последње чекање, браћо? У радости стрепимо ишчекујући жалост, у жалости с надом ишчекујемо радост, па опет жалост, па опет радост. Но ни та чекања нису наше последње чекање. Наше последње чекање, браћо, јесте чекање Суда Божјега. Кад дође Суд Божји, страшни Дан који гори као пећ, онда се дочекује свезаслужено: дан за једне без смене са ноћи, и ноћ за друге без смене са даном; радост за једне бeз смене са жалошћу, и жалост за друге без смене за радошћу. То је, браћо, последње чекање људског рода, знао он то или не знао, мислио он о томе или не мислио.
Али ви, верни, треба то да знате, и ви треба о томе да мислите. То знање нека буде врхунац свих ваших знања; и та мисао нека управи све друге мисли ваше. Знању и размишљању о томе приложите још и оно што је најглавније, приложите старање ваше, да будете чисти и прави (или још тачније преведено: нескверни и непорочни) и у миру. Старајте се да будете чисти умом и срцем, прави савешћу, и у миру с Богом. Само тако последње чекање неће вас престравити изненађењем, нити ће вас низвргнути у ноћ без дана, и у жалост без радости. Као што је све у животу Господа Исуса изненађење за људе, тако ће бити изненађење и Његов други долазак у сили и слави. Изненађење је било Његово рођење од Пречисте Деве, изненађење и Његово сиротовање, изненађење и Његово чудотворство, и свако дело, и свака реч, и понижење, и драговољна смрт, и васкрсење, и вазнесење, и црква, и распростирање вере Његове. Изненађење ће бити и Његов други долазак, изненађење страшније од свих изненађења.
О Господе, о Судијо праведни, како ћемо Те срести необучени у чистоту, и у непорочност и у мир? Помози нам, помози нам, да се колико толико припремимо за страшни сусрет с тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022