МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 32. по Духовима - пред Богојављање
Недеља по Рождеству Христовом / Недеља по Божићу
17.01.1988
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1988.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17  ▶ Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 200 (1,11-19)
11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовестио, није од човека; 12. Нити га ја примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. 13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је. 14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања. 15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом, 16. да објави Сина свога у мени, да га благовестим међу незнабошцима, тога часа не питах тела и крви, 17. нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли пре мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск. 18. А потом, након три године, изађох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана. 19. А другога од апостола не видех, осим Јакова брата Господњега.
Јеванђеље Матеј, зачало 4 (2,13-23)
13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: „Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га погуби.” 14. И он уставши, узе дете и матер његову ноћу и отиде у Египат. 15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: „Из Египта дозвах сина свога.” 16. Тада Ирод, видевши да су га мудраци преварили, разгневи се веома и посла те погуби сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: 18. „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује децу своју, и неће да се утеши, јер их нема.” 19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. 20. И рече: „Устани, узми дете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу детета.” 21. А он уставши, узе дете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. 22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји уместо Ирода, оца свога, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске. 23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.
Охридски пролог
1. Сабор светих Седамдесет апостола. Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет других, малих апостола, и послао их на проповед Јеванђеља, „И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи… Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове“ (Лк 10, 1 и 5). Но као што је један од Дванаесторице, Јуда, отпао од Господа, тако су неки од ових Седамдесет одустали од Господа не с намером издајства, него по немоћи људској и маловерности (Јов 6, 66). И као што је Јудино место било попуњено другим апостолом, тако су и места ових била попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу као и дванаест великих апостола, били су помоћници Дванаесторици у ширењу и утврђивању Цркве Божје у свету. Многе муке и пакости претрпели су они од људи и демона, но њихова тврда вера и жарка љубав према васкрслом Господу учинила их је победиоцима света и наследницима царства небескога.

2. Јевстатије, архиепископ српски. Рођен у Будимљанској жупи од родитеља богобојажљивих. Као младић замонашио се у Зети, па је прешао на виши подвиг у Хилендар. Временом постане игуманом хилендарским. И као игуман буде изабран за епископа зетског, а после извесног времена и за архиепископа српског. Био је муж високо добродетељан и управљао је стадом Христовим с ревношћу и љубављу. Упокојио се мирно 1279. године у старости, узвикнувши пред смрт: „У руке твоје Господе предајем дух мој“. Мошти му почивају под спудом у храму Пећке патријаршије.

3. Евнух царице Кандакије. Апостол Филип крстио је овога црнца и евнуха (Дап 8, 26-40). По крштењу, евнух се вратио дома и почео проповедати Христа. Он је био првим апостолом вере међу црнцима у Етиопији. Скончао је мученички и удостојио се царства Божјег.

4. Преподобномученик Онуфрије хилендарац. У младости наљути се на родитеље и пред Турцима изјави да ће се потурчити. Одмах за тим покаја се за те речи, оде у хилендар где се замонаши. Мучен савешћу, он се реши на мучеништво. Зато, с благословом духовника свога, оде у Трново, где се јави Турцима, објави себе хришћанином, наруга се Мухамеду, због чега би посечен 4. јануара 1818. године у тридесет и другој години свога живота. Тело овог духовног витеза није сачувано, јер га Турци бацише у море.

O витези крста, синови светлости,
Ви још нисте прошли, децо будућности,
Јер ви нисте мртви, ка’ што Христос није,
Но живи животом што никад не гније.
Венцедавац Господ, увенча вас красно
Што му име свето објависте гласно,
Пред цари и књази, пред страшни џелати.
Ви служисте Богу – свет вам муком плати.
Ходисте за Христом, o Христове пчеле!
Свет налисте медом, напунисте зделе!
Ублажисте душе, умиристе страсти,
Христовим мирисом земљу окадисте,
Co и светлост свету и тамјан му бисте.
Седамдесет друга, сви c љубављу истом,
Ко гране са стаблом сви сљубљени c Христом;
Седамдесет звезда око Сунца – Христа,
И ангели ту су, и Дева Пречиста,
Ту сласт несказана, радост невиђена,
Победника славних пролазног времена.
Апостоли свети, слава вам и хвала,
Из ваше је крви правда процветала.

РАСУЂИВАЊЕ
Бог слуша молитве праведника. То се јасно види из живота Мојсеја и Илије и осталих старозаветних праведника и пророка. као и из живота апостола и светитеља. Када се св. Геновева као калуђерица подвизавала у Паризу, догоди се да Атила са својим дивљим Хунима опколи Париз. Страх и ужас обузме све житеље Париза који су свакога часа очекивали заузеће града од непријатеља. Тада св. Геновева позове народ да пости и Богу се моли па ће се несрећа отклонити. Мноштво људи и жена одазову се позиву ове светитељке и почну постити и молити се. Сама пак Геновева највише је постила и најусрдније се Богу молила. После кратког времена непријатељ се окрене од Париза, без икаквих видљивих узрока, и оде на другу страну. Оно што не може учинити мач многих грешника, може молитва једног праведника.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам богатство Божје силе, мудрости и љубави и то:
1. богатство те силе, мудрости и љубави, показане у створеној природи,
2. богатство те силе, мудрости и љубави, откривене свету кроз Господа Исуса Христа.

БЕСЕДА
о грађанима онога света

Од свијета нијесу,
као ни ја што нијесам од свијета. (Јов. 17. 16)

Христос Господ није од овога света него само у оделу овога света. То је војвода, преобучен у одело сужња, да спасе сужње, заробљене грехом, материјом и сатаном. Па какав је војвода, такви су и војници његови. И они по духу нису од овога света: нису сужњи но слободни, нису робови но господари, нису трулежни но бесмртни, нису пропали но спасени. Такви су сви они које Христос регрутова и који, окусивши бесмртни живот, драговољно се одрекоше света и присташе уз Њега, и осташе му верни до краја живота на земљи. Рекао је Авва Мојсеј: „Нико не може ступити у војску Христову, ако не буде сав као огањ, и не презре почасти и покој, и ако не одсече све жеље телесне, и не ушчува све заповести Божје.“ Регрутован би и Јуда, но он отпаде и заволе тамницу више него царски двор, и ропство више него слободу, и трулеж више него бесмрће, и пропаст више него спасење. Но остали апостолски регрути велики и мали осташе му верни до краја, и извојеваше победу, која их прослави на земљи међу људима и на небу међу ангелима. Зато се славе и благосиљају и на земљи и на небу. Сви који се светом прославише, са светом и пропадоше, а који се Христом прославише, Христом се и спасоше. Слава света је смрт, а слава Христова је живот, живот вечни и никад умрли.
Господе бесмртни, иако смо и ми од света по телу и греху, регрутуј нас у Твоју војску, која није од света по духу, по сили, по мудрости и љубави. Да и ми кад умремо свету, живимо у бесмртном царству Твоме, с ангелима, апостолима и светитељима. Због љубави и молитава светих апостола Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022