МК
Православни подсетник

Свето писмо Нови завет
од Матеја | од Марка | од Луке | од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

Поглавље 13.

(Зачало 49). 1. А онога дана, изишавши Исус из куће, сеђаше крај мора. 2. И сабра се око њега народ многи, тако да је морао ући у лађу и сести; а народ сав стајаше на обали.

(Зачало 50). 3. И он им казива много у причама говорећи: „Гле, изађе сејач да сеје. 4. И кад сејаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их. 5. А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше, јер не беше земља дубока. 6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше. 7. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их. 8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет. 9. Ко има уши да чује, нека чује!”

(Зачало 51). 10. И приступивши ученици рекоше му: „Зашто им говориш у причама?” 11. А он одговарајући рече им: „Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.” 12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има. 13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју. 14. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: „Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети!” 15. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. 16. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују. 17. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници желели видети што ви видите, а не видеше; и чути што ви чујете, и не чуше. 18. Ви пак чујте причу о сејачу! 19. Свакоме који слуша реч о Царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом; то је оно поред пута посејано. 20. А на каменитом месту посијано, то је који слуша реч и одмах је с радошћу прима, 21. али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају због речи, одмах се саблазни. 22. А посејано у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч и без рода остане. 23. А посејано на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.

(Зачало 52). 24. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као човек што посеја добро семе на њиви својој. 25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. 26. А када ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. 27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: „Господару, ниси ли ти добро семе сејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?” 28. А он им рече: „Непријатељ човек то учини.” А слуге му рекоше: „Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо?” 29. А он рече: „Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. 30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у време жетве рећи ћу жетеоцима: „Саберите најпре кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.”

(Зачало 53). 31. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој. 32. Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.” 33. Другу причу каза им: „Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.” 34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше. 35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: „Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања света.” 36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу.

(Зачало 54). 36. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.” 37. А он одговарајући рече им: „Који сеје добро семе, то је Син Човечији; 38. а њива је свет; а добро семе синови су Царства, а кукољ синови су зла. 39. А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је свршетак века, а жетеоци су анђели. 40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на послетку овога века. 41. Послаће Син Човечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. 42. И бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!”

(Зачало 55). 44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно. 45. Још је Царство небеско као човек трговац који тражи добра бисера. 46. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. 47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. 48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље. 49. Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних, 50. бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 51. Рече им Исус: "Разумете ли све ово?" Рекоше му: "Да, Господе!" 52. А он им рече: "Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо."

(Зачало 56). 53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде. 54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: „Откуд овоме премудрост ова и моћи? 55. Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда? 56. И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово?” 57. И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: „Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.” 58. И не учини онде чудеса многа због неверја њихова.


Поглавље: 12 | Поглавље: 14
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024