U ovom delu

Poglavlje 1: Uvod u Visual Studio 6

Poglavlje 2: Uvod u Visual Basic 6.0

U ovom poglavlju
• Upoznavanje s Visual Studijom

• Privikavanje na razvojna okruzenja

• Razumevanje modela aplikacije za poslovnu primenu

Dobro dosli u Visual Basic 6 Bibliju. Zanimljivo je da ovu knjigu necemo zapoceti uvodom u Visual Basic, vec uvodom u Visual Studio. Tokom poslednje dve godine razvojno okruzenje veoma mnogo se izmenilo danasnjim programerima za izvrsavanje zadataka potrebna je vreca raznih alatki. Iako je ova knjiga gotovo iskljucivo posvecena Visual Basicu, vazno je da razumete ceo programski okvir, tj. Visual Studio.

Predstavljen gotovo u isto vreme kad i Visual Basic 5.0, Visual Studio je u pocetku bio samo nevezan skup programerskih alatki i usluznih programa zapravo, tek nesto vise od vezbe u pakovanju raznorodnih programa. U Visual Studiju 6.0 sada se pojavljuju znaci cvrsce povezanosti izmedju tih alatki i usluznih programa, a mi predvidjamo da ce ta integracija s vremenom postajati sve jaca.

Sta je zapravo Visual Studio? Visual Studio je zbirka Microsoftovih vizuelnih razvojnih aplikacija i alatki koje su povezane s njima. Njena uloga je da obezbedi jedan izvor i okvir za sve programerske potrebe jednog tima koji razvija aplikaciju za poslovnu primenu. U njoj ima i preklapanja, ali su alatke vecim delom napravljene tako da dopunjuju jedna drugu i da istovremeno obezbede potpuno projektno, razvojno i programsko okruzenje.

Na slici 1-1 prikazane su neke alatke i usluzni programi koji se nalaze u verziji Visual Studio Enterprise Edition. Glavne vizuelne alatke su Visual Basic, Visual C++, Visual J++ i Visual InterDev. Za vatrene obozavaoce FoxProa, tu je i Visual FoxPro. Osim pojedinacnih razvojnih aplikacija, u paketu se nalaze brojne komponente i alatke koje (potencijalno) mogu zajednicki da koriste sve aplikacije. Nepotpun spisak zajednickih komponenata prikazan je u tabeli 1-1. Konacno, paket zaokruzuju alatke poput Visual SourceSafea i standardnog izdanja SQL Servera.

Tabela 1-1	Neke zajednicke komponente
Ime komponente	Opis
DAO	Objekti za pristup podacima.
Designers	Mnogi projekti u Visual Basicu zapravo su zajednicke komponente koje koriste svi programi u Visual Studiju.
Repository	Repozitorijum (ostavu) za smestanje i ucitavanje informacija koriste mnoge alatke Visual Studija.
VBA	Visual Basic for Applications ne koriste samo komponente Visual Studija, vec i ostale Microsoftove aplikacije poput Excela i Worda.

Alatke ovog paketa projektovane su tako da zadovolje mnogobrojne potrebe razlicitih vrsta programera, ukljucujuci programere za Web, programere aplikacija, kompanijske programere i programere multimedijskih aplikacija.

Web programer (engl. Web developer) pise i razvija aplikacije na Webu. Takva osoba mogla bi da koristi Microsoftov Internet Information Server (IIS) i Microsoftov SQL Server zajedno sa Active Server Pages (ASP) u pozadini, kao i Web strane koje sadrze VBScript, ActiveX kontrole i Java aplete u prednjem planu.

Programer aplikacija (engl. application developer) pise i razvija samostalne aplikacije i alatke za Windows. Za razvijanje takvih programa on bi mogao da koristi kombinaciju Visual Basica i jezika Visual C++, pri cemu bi kao bazu podataka mogao da koristi Microsoftov Access.

Kompanijski programer (engl. enterprise developer) razvija strateske poslovne aplikacije za upravljanje resursima neke kompanije. Kompanijski programeri zainteresovani su za rad u timovima radi pravljenja poslovnih komponenata sirokog raspona koje mogu da se koriste u celoj kompaniji. Takvim programerima odgovarale bi alatke poput Microsoftovog Visual Modelera, Visual SourceSafea i Visual Component Managera. Osim toga bile bi korisne Application Performance Explorer i ostale alatke za modeliranje. Kako aplikacija postaje slozenija i rasprostranjenija, trebalo bi uzeti u obzir standardni model objekata (ActiveX/objektni model komponenata) i standardni model baza podataka (OLEDB).

I najzad, alatke poput Microsoftovog Image Composea, Music Producera, Media Managera i Visual InterDeva pomazu programerima multimedijskih sadrzaja (engl. content developers) da naprave multimedijski sadrzaj koji mogu da koriste drugi programeri.

U ovom izdanju Visual Studija velika paznja posvecena je programiranju baza podataka. Zajedno s Microsoftom napredujemo sa ranijih modela za povezivanje s bazama podataka, npr. DAO (engl. Data Access Objects objekti za pristup podacima), RDO (engl. Remote Data Object objekti za pristup udaljenim podacima), ADO (engl. Active Data Objects aktivni objekti za pristup podacima) itd. na OLE DB. Na slici 1-2 prikazano je nekoliko komponenata za OLE DB, od kojih je najuocljiviji Oracle. U daljem toku knjige detaljno cemo razmatrati tehnologiju OLE DB.

Na slici 1-3 prikazane su neke alatke Visual Studija za programiranje kompanijskih aplikacija. Programi Microsoft Visual Modeler, Repository i Visual Component Manager vazni su programerima koji razvijaju poslovne aplikacije. Te alatke su nepodesne za programiranje jednostavnih aplikacija, ali im znacaj raste kako se povecava slozenost i opseg projekta. U poglavlju 15 pricacemo o alatkama Repository i Visual Component Manager.

Na slici 1-4 prikazana je struktura direktorijuma nakon instaliranja. Obratite paznju na to da se struktura direktorijuma razlikuje od one u Visual Studiju 5. Datoteke se vise ne nalaze u DevStudiju, vec u Microsoft Visual Studiju. Uocite i da u korenu Visual Studija postoji veliki broj datoteka Readme u formatu HTML. To je jos jedna dobra osobina Visual Studija 6.0 integracija sistema za pomoc (engl. Help system) s mrezom Microsoft Developer Network (MSDN).

Dok je prvo izdanje Visual Studija vise licilo na vezbu pakovanja raznorodnih programa, u izdanju 6.0 pocinje da se nazire integracija razvojnih okruzenja. Nazalost, ova verzija nudi samo delimicnu integraciju jer neki elementi integrisanog razvojnog okruzenja (engl. Integrated Development Environment, IDE) nisu dostupni u svim proizvodima. Primer je nova lista zadataka (slika 1-5). Mi smatramo da je to korisna mogucnost, ali ona nije dostupna u Visual Basicu.

Lista zadataka (engl. task list) omogucava da direktno u radni projekat ugradjujete beleske tipa "Sta treba uraditi". To je narocito korisno za tim programera koji zele da odrede zadatke sebi ili drugim clanovima tima. Kada se zadatak definise u prozoru Task List, moze da mu se pristupa i da se razmatra koriscenjem stavki menija View >> Show Tasks (slika 1-6).

Sto se tice integracije razvojnih okruzenja, postoji cvrsta veza izmedju jezika Visual J++ i Visual InterDeva. Ta dva okruzenja zapravo predstavljaju jedinstveno okruzenje; kada pokrenete bilo koju od te dve aplikacije, pojavljuje se isto integrisano razvojno okruzenje (IDE). Prethodno prikazana lista zadataka dostupna je samo u tim okruzenjima. Jedna od lepih osobina ovog razvojnog okruzenja je padajuca lista Window UI koja se pojavljuje s desne strane palete sa alatkama (slika 1-7). Ona obezbedjuje brzo preuredjivanje prozora koji se pojavljuju u razvojnom okruzenju.

Visual C++ i Visual Basic i dalje imaju stara razvojna okruzenja, iako se pojavljuje i odredjeni stepen integracije najuocljivija je integracija Visual Component Managera. Visual Component Manager (VCM) je datoteka sa objektima koja je smestena na vrhu Microsoft Repositoryja. Ona obezbedjuje nacine za cuvanje, uredjivanje i pronalazenje resursa koje koriste razlicite Visual alatke (slika 1-8). U ovom izdanju Visual Studija, VCM je glavna integraciona tacka svih alatki. Imajuci u vidu tu cinjenicu, kao i snagu programa VCM i Repository, trebalo bi odvojiti vreme za pazljivo proucavanje ove alatke. Drugo integraciono srediste, zajednicko za sve alatke, jeste biblioteka Microsoft Developer Network (MSDN).

Jedan od novih izraza koji su uvedeni u Visual Studio 6.0 jeste resenje. Resenje (engl. solution) je metanivo koji se nalazi iznad samostalne aplikacije to je sistem aplikacija. Ovaj izraz nastao je kao rezultat rastuce slozenosti razvoja sistema, kao i povecane mogucnosti povezivanja sistema preko zajednickog medija za komunikaciju Interneta.

Model aplikacije za poslovne primene (engl. enterprize application model) jos je jedan pojam koji je uveden u Visual Studio 6.0. Taj model je Microsoftov odgovor na izradu kompanijskih sistema ili resenja. Evo nekih osobenosti aplikacije za poslovne primene:

1. Sirok opseg primene sistem ce se sastojati od vise komponenata koje ce fizicki biti smestene na vise razlicitih masina. Projektovanje sistema zahtevace vise timova programera. Ovaj model ima mogucnost da upravlja velikim kolicinama podataka i da koristi veliki broj mreznih resursa koji se nalaze na razlicitim mestima. Takav sistem obicno ima dug zivotni vek.
2.  Orijentisanost na poslovne primene sistem ce biti namenjen odredjenoj oblasti posla ili nekom posebnom problemu. Obuhvatace sve aspekte problema, ukljucujuci korisnicki interfejs, obradu poslovnih dogadjaja i upravljanje bazama podataka.
3. Prilagodljivost aplikacija za poslovne primene projektuje se tako da zadovolji promenljive potrebe kompanije. Da bi bila u stanju da to uradi, ona mora da bude prilagodljiva, da zadovoljava sirok opseg zahteva i da se lako odrzava. Osim toga, mora da postoji mogucnost da se prate njena dostupnost i performanse, ali treba da se obezbedi i jednostavno administriranje.

Razvijanje takve aplikacije za poslovne primene ranije je bilo iskljucivo u domenu velikih sistema opremljenih serverima i velikim centralnim racunarima. U danasnjem svetu neverovatno snaznih i umrezivih mikroracunara, aplikacija za poslovne primene moze uspesno da se pravi i na mikroracunarima, ili mozda na kombinaciji mikroracunara i drugih umrezenih uredjaja. Model aplikacije za poslovne primene je programski model koji se koristi za izradu takvih sistema.

Model aplikacije za poslovne primene zapravo predstavlja skup modela koji se zajednicki koriste za izradu kompanijskog sistema. Aplikacija za poslovne primene je toliko velikog opsega i slozenosti da samo jedan covek ne moze da sagleda sve elemente sistema. Stoga se ceo sistem deli na manje podmodele namenjene razlicitim clanovima razvojnog tima poslovne aplikacije. Ti podmodeli nabrojani su u tabeli 1-2 koja sledi.

Tabela 1-2	Podmodeli aplikacije za poslovne primene
Podmodel	Opis
Razvojni model (engl. Development model)	Ovaj model koriste razvojni timovi za razvijanje i testiranje aplikacija. Moraju da se definisu razvojna pravila i postupci, strategije implementacije i kontrole programskog koda.
Poslovni model (engl. Business model)	Ovaj model opisuje poslovne procese, pravila, politiku i ogranicenja projekta. Moraju da se definisu ciljevi poslovnih aktivnosti i vremenski rokovi. Razmatraju se problemi bezbednosti, ugradnje u postojecu infrastrukturu i odrzavanje aplikacije.
Korisnicki model (engl. User model)	Bavi se saradnjom korisnika sa sistemom. Mora se razmotriti usaglasenost i integracija sa ostalim aplikacijama. Ovde spadaju i instaliranje, obuka, dokumentacija i konfigurisanje aplikacije.
Logicki model (engl. Logical model)	Opisuje logicku strukturu programa. Ovde spadaju definicije objekata, usluzni programi i interfejsi.
Tehnoloski model (engl. Technology model)	Odnosi se na tehnologije koje ce se koristiti u razvojnom procesu i pri upotrebi aplikacije. Moraju da se odaberu razvojne metode i alatke, kao i opcije za postavljanje aplikacije. Moraju se doneti odluke o projektovanju, kupovini ili ponovnom koriscenju.
Fizicki model (engl. Physical model)	Obuhvata fizicki sastav i interakciju delova sistema. Definisu se stvarne masine koje ce se koristiti, kao i mrezne veze izmedju komponenata.

Model aplikacije za poslovne primene je slozen i temeljan nacin za osmisljavanje slozenog sistema koji moze da zadovolji razlicite potrebe. On olaksava sagledavanje potreba takvog sistema iz vise razlicitih uglova. Ovaj model daje i sablon koji vam pomaze u postupku projektovanja i razvijanja takvih sistema.

S obzirom da sistemi postaju slozeniji i rasprostranjeniji, nijedna alatka ne moze samostalno da zadovolji sve njihove potrebe. Visual Studio obezbedjuje programerskom okruzenju osnovne alatke potrebne za projektovanje malih sistema, ali i komponente vecih sistema. U ovaj paket pocinju da se uvode i alatke i metode za poslovne primene, npr. model za poslovne aplikacije.

Kada se osmotre svi novi elementi i funkcije koji su dodati u verziju 6.0 Visual Studija, isticu se dve oblasti: Internet i baze podataka. Ove dve oblasti od presudnog su znacaja kako za Microsoft, tako i za poslovni svet. U sledecim izdanjima Visual Studija moze se ocekivati dalji razvoj ovih oblasti, kao i povecanje stepena integracije alatki.

Slika 1-1: Ekran za instaliranje potpune verzije (Enterprise Edition) Visual Studija 6.0, na kome su prikazane sve raspolozive komponente ovog programskog paketa.

Slika 1-2: Instalacioni ekran Visual Studija na kome se vidi sirok opseg komponenata za OLE DB koje su dostupne u tom programskom paketu.

Slika 1-3: Alatke Visual Studija namenjene za slozenije poslovne aplikacije.

Slika 1-4: Instalacija Visual Studija.

Slika 1-5: Lista zadataka.

Slika 1-6: Meni Show Tasks (prikaz zadataka) u jeziku Visual J++.

Slika 1-7: Lista Window UI.

Slika 1-8: Visual Component Manager.