Bazu podataka (engl. database) sacinjava skup zapisa i datoteka. Da biste napravili bazu podataka, potreban vam je sistem koji ce vam omoguciti da skladistite, ucitavate i sortirate svoje podatke, kao i da ih analizirate i pretvarate u korisne informacije. Ako je baza podataka opsezna ili je njena struktura slozena, verovatno cete zeleti da koristite aplikaciju baze podataka poput Microsoftovog Accessa, koju mozete nabaviti na trzistu.

Jedan od nacina da napravite novu bazu podataka u Accessovom formatu jeste da pocnete od samog pocetka. U Access je ugradjena zbirka veoma korisnih alatki koje ce vam znatno olaksati pravljenje pojedinih komponenti baze podataka, a to su: tabele (engl. tables), za smestanje podataka; upiti (engl. queries) koji omogucavaju ucitavanje podataka i manipulisanje njima; obrasci (engl. forms), za unosenje i pregledanje podataka; izvestaji (engl. reports) koji prikazuju podatke u stampanom obliku. Medjutim, ukoliko se na tome zaustavite, iskoristicete samo deo mogucnosti koje vam Access pruza, tj. samo cetiri od ukupno sest kontejnerskih objekata baze podataka, cime biste sasvim prevideli makroe (engl. macros) i module (engl. modules).

Bez makroa i modula, baza podataka je interaktivna (engl. interactive). U takvoj bazi podataka korisnik pokrece izvrsavanje pojedinih akcija tako sto bira opcije iz menija ili pritiska dugmad na paletama sa alatkama. To znaci da kada korisnik zeli da obavi odredjeni posao, on mora da zna koje komande menija treba da izabere i po kom redosledu. Posto je u interaktivnoj bazi podataka korisnik taj koji zadaje redosled otvaranja obrazaca i izvestaja, on mora unapred da zna kakve veze postoje izmedju njih. Interaktivnom bazom podataka korisnik upravlja u potpunosti: radeci s njom, iskusan korisnik moze biti veoma produktivan, ali korisnik sa manje znanja biranjem pogresne komande u pogresnom trenutku moze cak i ostetiti sadrzaj baze podataka.

Iz ove knjige cete saznati kako mozete koristiti makroe i module da biste svoju interaktivnu bazu podataka pretvorili u automatizovanu aplikaciju baze podataka. Automatizovanje baze podataka podrazumeva da vi najpre napisete makroe i module koji sadrze liste naredbi, i da zatim ucinite da te liste racunar izvrsava kad god korisnik izabere odredjenu opciju menija ili pritisne namensko komandno dugme. Dobro osmisljenu i potpuno automatizovanu aplikaciju baze podataka moze da koristi bilo koji korisnik, cak i onaj koji ne zna nista o Accessu. Nije neophodno da korisnik zna pojedine operacije odredjenog posla, niti da poznaje naredbe Accessa. Da bi pokrenuo izvrsavanje jednog slozenog posla, sve sto korisnik treba da ucini jeste da pritisne odgovarajuce dugme.

Access sadrzi veliki skup carobnjaka (engl. wizards) i pomocnika (engl. helpers) koji ce vam olaksati deo posla u vezi sa automatizacijom. U ovom poglavlju objasnjeno je kako se koriste pomocnici za pravljenje jedne delimicno autamatizovane aplikacije baze podataka. Carobnjaci i pomocnici koriste module, ali ne i makroe, a njihovo funkcionisanje ce vam pruziti sliku onog sto je moguce uraditi u cilju automatizacije baze podataka. (Dalje u ovoj knjizi saznacete kako vecinu procedura za automatizaciju baze podataka mozete zameniti makroima.) U ovom poglavlju bice predstavljeni sledeci pomocnici: Database Wizard, pomocu kojeg cete napraviti prvu skicu jedne zaokruzene aplikacije; dva upravljacka carobnjaka, pomocu kojih cete praviti komandnu dugmad i padajuce liste; Switchboard Manager, koji omogucava sastavljanje navigacionih puteva za pristup obrascima i izvestajima aplikacije.

Bez obzira na to da li za izradu pojedinih komponenti automatizacije koristite (ili ne koristite) carobnjake i pomocnike, potpuno automatizovana aplikacija uvek podrazumeva i pravljenje namenskog korisnickog interfejsa. U korisnicki interfejs (engl. user interface) spada sve ono sto vidite na ekranu, kao i nacin koriscenja tastature i misa radi komunikacije sa masinom. U namenskom korisnickom interfejsu aplikacije korisnik pritiskanjem odgovarajucih komandnih dugmadi bira poslove koje zeli da budu obavljeni, pokrece operacije unosenja podataka, pretrazuje zapise i stampa izvestaje. Namenski korisnicki interfejs je mesto gde korisnik "boravi" u vasoj aplikaciji. Sa korisnikove tacke gledista, namenski korisnicki interfejs jeste vasa aplikacija baze podataka.

Kada pravite nov interfejs, treba da obezbedite alate koji omogucavaju otvaranje obrazaca, unosenje podataka, pronalazenje zadatog zapisa ili grupe zapisa, uvoz podataka, arhiviranje starih zapisa i stampanje izvestaja. Trebalo bi takodje da obezbedite i vise navigacionih puteva kroz bazu podataka, kako bi korisnici uvek znali gde se trenutno nalaze i kako se istim putem mogu vratiti na polaznu tacku.

U ovom poglavlju cete saznati kako se koriste nove tehnike hiperveza, koje poticu od tehnologije Interneta, za navigaciju izmedju objekata unutar baze podataka. Saznacete i kako pomocu hiperveza mozete da prelazite neposredno sa obrasca vase aplikacije na bilo koji dokument unutar sistema datoteka vaseg racunara ili bilo kog drugog racunara koji je povezan sa vasim pomocu Internetove TCP/IP mreze. U svakoj fazi izgradnje korisnickog interfejsa vasi ciljevi ce biti jednostavnost upotrebe, intuitivno razumevanje i zastita aplikacije. U ovom poglavlju bice objasnjeno kako se prave namenski meniji i palete sa alatkama kako bi vasa aplikacija obezbedjivala samo one alatke i komande koje su u trenutnom kontekstu potrebne korisniku. Naucicete kako da aplikaciju zastitite pomocu lozinke. Naucicete i kako treba zadati pocetne uslove tako da korisnik koji prodje proveru lozinke nikada ne vidi prozor Database, vec bude docekan vasim uvodnim ekranom i namenskim menijima/paletama sa alatkama. Poglavlje se zavrsava pregledom makro jezika i jezika VBA, programskim jezicima koji se koriste u Accessu, sto ce vam dati sliku dodatne snage s kojom cete raspolagati kada budete savladali njihovu upotrebu.

Database Wizard je carobnjak koji vam olaksava izradu aplikacija baze podataka za poslovnu i licnu upotrebu pomocu sledecih sablona:

Address Book (adresar)	Music Collection (muzicka zbirka)
Asset Tracking (pracenje osnovnih sredstava)	Order Entry (unosenje porudzbina)
Book Collection (zbirka knjiga)	Picture Library (zbirka fotografija i filmova)
Contact Management (evidencija poslovnih kontakata)	Recipes (kuhinjski recepti)
Donations (evidencija donacija)	Resource Scheduling (upravljanje resursima)
Event Management (evidencija manifestacija)	Service Call Management (evidencija obavljenih usluga)
Expenses (evidencija troskova)	Students and Classes (ucenici/studenti i razredi)
Household Inventory (evidencija kucnog inventara)	Time and Billing (evidencija utroska vremena sa fakturisanjem)
Inventory Control (upravljanje zalihama)	Video Collection (video zbirka)
Ledger (knjigovodstvo)	Wine List (zbirka vina)
Membership (evidencija clanova kluba)	Workout (plan fizickih vezbi)

Posto pronadjete sablon koji je najblizi aplikaciji koju zelite da napravite, carobnjak ce vam, na nacin koji je uobicajen za rad sa carobnjacima, ponuditi niz ekrana sa informacijama o aplikaciji i traziti od vas da unesete odgovarajuce podatke. Uzimajuci u obzir vase izbore, carobnjak ce na osnovu sablona koji ste izabrali, napraviti i podesiti odgovarajuce tabele, upite, obrasce, izvestaje i module.

Database Wizard moze da pravi jednostavne i slozene baze podataka. U zavisnosti od sablona koji izaberete, carobnjak moze da napravi i vise grupa tabela. Ukoliko izmedju nekih parova tabela postoje veze tipa "vise prema vise", carobnjak ih automatski pretvara u veze tipa "jedan prema vise" tako sto stvara dodatnu veznu tabelu. Carobnjak za svaku tabelu pravi po jedan jednostavan obrazac za unosenje podataka, a moze cak i da napravi kombinaciju obrazac/podobrazac za prikazivanje veze tipa "jedan prema vise". Carobnjak pavi i zbirne izvestaje koji odgovaraju izabranom sablonu.

Kada zavrsi izradu pojedinacnih obrazaca za unosenje podataka i zbirnih izvestaja, Access automatski pravi i obrasce zvane komandne table (engl. switchboards) koji obezbedjuju pristupne puteve do pojedinih grupa obrazaca i izvestaja. Carobnjak pravi glavnu komandnu tablu (engl. main switchboard), koja igra ulogu centra za upravljanje aplikacijom. Glavna komandna tabla sadrzi dugmad koja pokrecu osnovne operacije za rad sa bazom podataka. Pritisak na jedno od dugmadi automatski otvara obrazac pomocu kojeg obavljate jednu od mogucih operacija nad bazom podataka, poput unosenja podataka u jednu od tabela. Pritisak na dugme glavne table moze vas odvesti u drugu komandnu tablu sa dugmadima koja otvaraju druge obrasce, izvestaje, pa cak i druge komandne table.

Dugmad reaguju na pritisak misem zato sto je carobnjak koji ih je stvorio napravio i odgovarajuci skup programskih naredbi za svako dugme. Carobnjak formira programske naredbe i upisuje ih na jedno od sledecih mesta: u standardne module, cija imena su prikazana kao posebni objekti u oknu Modules prozora Database, ili u module obrazaca (engl. form modules), odnosno module izvestaja (engl. report modules), koji su ugradjeni u obrasce, odnosno izvestaje. Modul obrasca ili izvestaja je sastavni deo definicije obrasca ili izvestaja i smesten je kao deo obrasca cije je ime prikazano u oknu Forms, odnosno kao deo izvestaja cije je ime prikazano u oknu Reports prozora Database.

Da bismo videli kako funkcionise Database Wizard, napravicemo aplikaciju koja evidentira troskove po zaposlenom.

• Pokrenite Acces 97, zatim izaberite Database Wizard u uvodnom dijalogu (slika 1.1a). U dijalogu New izaberite jezicak Databases, zatim izaberite Expenses.mdz (slika 1.1b). Uputstva za svaki sablon smestena su u datoteku sa nastavkom .mdz.
• U sledecem dijalogu upisite Expenses u polje File name, zatim smestite bazu podataka u omotnicu MacroVBAHandbook. (Ukoliko jos niste napravili tu omotnicu, pogledajte u uvodu kako to treba uraditi.) Pritisnite dugme Create kako biste pokrenuli Database Wizard. Njegov prvi ekran objasnjava koje ce vrste informacija biti skladistene u bazu podataka (slika 1.2).
• U sledecem ekranu (slika 1.3) mozete napraviti manje izmene strukture baze podataka. Lista na levoj strani sadrzi tabele koje ce biti napravljene; kada izaberete jednu od njih, okno na desnoj strani prikazuje polja izabrane tabele. Listi ne mozete dodati nove tabele niti izbrisati neku od postojecih, ali mozete dodati polja cija su imena napisana kurzivom. Izaberite za svaku tabelu polja koja zelite da dodate. Potvrdite polje u dnu ekrana kako bi carobnjak napravio i uzorke podataka.
• U sledeca dva dijaloga zadajte stil obrasca i izvestaja (slika 1.4).
• Pomocu sledeceg dijaloga (slika 1.5a) zadajte naslov aplikacije i odgovarajucu bitmapiranu sliku. Ukoliko ste dodali sliku, ona ce se pojavljivati na izvestajima koje ce carobnjak napraviti. U zavrsnom ekranu (1.5b) mozete se opredeliti da pokrenete bazu podataka odmah posle njenog formiranja i da prikazete pomocne informacije. Pritisak na dugme Finish predaje kontrolu carobnjaku. Dok on odradjuje svoj posao, otvoren je poseban prozor sa dva trakasta pokazivaca: jedan pokazuje ukupan deo uradjenog posla, dok drugi pokazuje kako napreduje pravljenje specificnog objekta (slika 1.5c).

Ako pazljivo posmatrate, videcete da carobnjak nakratko otvara prozor koji mozda ranije niste videli; to je prozor modula u koji se upisuju neke naredbe. Carobnjak zatim pravi tabele i uspostavlja veze izmedju njih, obrazac sa imenom Switchboard (komandna tabla), a potom i ostale obrasce i izvestaje. Poslednji tekst koji se ispisuje iznad donjeg pokazivaca kaze da carobnjak podesava svojstva baze podataka. Kada carobnjak odradi svoj deo posla, prikazuje se prozor Main Switchboard (slika 1.6) i minimizira se prozor Database.

Prozor Main Switchboard je polazna tacka za kretanje kroz aplikaciju; dalje u ovom poglavlju saznacete kako ovaj obrazac mozete otvoriti kao pocetni obrazac. Prozor Main Switchboard vam jasno pokazuje koji su osnovni poslovi koje aplikacija omogucava. Komandna dugmad otvaraju obrasce za izvrsavanje raznih operacija nad bazom podataka ili otvaraju druge komandne table koje vode ka drugim obrascima i komandnim tablama. Dva poslednja dugmeta nalaze se na svim obrascima koje pravi Database Wizard. Dalje u ovom poglavlju videcemo cemu sluzi dugme Change Switchboard Items. Pritisak na dugme Exit this database zatvara bazu podataka, ali Access ostaje i dalje aktivan.

Odvojite nekoliko minuta i pogledajte i druge obrasce otvarajuci ih pritiskom na odgovarajucu dugmad. Pretrazujuci aplikaciju Expenses zapazicete da se na nekim obrascima nalaze dugmad koje vas vode u druge obrasce. Dugmad na komandnim tablama i obrascima obezbedjuju pristupne puteve do raznih funkcija aplikacije. Osnovni raspored je napravljen prema dijagramu toka funkcija (engl. task flow diagram) sa slike 1.7. Dijagram toka funkcija prikazuje redosled izvrsavanja, ili tok, funkcija aplikacije. Strelice na dijagramu pokazuju da li se na odredjenom obrascu nalazi komandno dugme koje vas vraca u prethodni obrazac.

Prvo dugme u prozoru Main Switchboard (glavna komandna tabla) vodi vas u obrazac Expense Reports by Employee (izvestaji o troskovima po zaposlenom), na kojem se nalazi dugme koje otvara obrazac Expense Reports (izvestaji o troskovima). Pritisak na dugme Preview Report na obrascu Expense Reports prikazuje izvestaj Expense Report. Pritiskanjem dugmadi po ovom redosledu krecete se jednosmernim putem od glavne komandne table do izvestaja Expense Report (slika 1.8). Put je jednosmeran zato sto nema posebne komandne dugmadi koja bi vas vracala u glavnu komandnu tablu; razume se, da biste se vratili u prethodni obrazac, mozete koristiti standardno dugme za zatvaranje tekuceg obrasca u gornjem desnom uglu, ili izabrati opciju Close u meniju File. Kasnije cemo olaksati put do prethodnog obrasca tako sto cemo dodati posebnu komandnu dugmad za tu svrhu.

Obratite paznju na to da kada na obrascu Expense Reports by Employee izaberete jednog zaposlenog, a zatim pritisnete neko od dugmadi, otvara se obrazac Expense Reports sa podacima o istoj osobi, tj. otvoreni obrazac je sinhronizovan sa obrascem koji ga je otvorio. Ako misem pritisnete prvi obrazac i predjete na drugog zaposlenog, a zatim ponovo izaberete drugi obrazac, videcete da obrasci ostaju sinhronizovani. Slicno tome, kada na obrascu Expense Reports pritisnete dugme Preview Report, izvestaj koji se otvara sinhronizovan je sa obrascem koji ga je otvorio.

Drugo dugme na glavnoj komandnoj tabli (Main Switchboard) vodi vas u drugu komandnu tablu, Forms Switchboard (tabla obrazaca), u kojoj mozete otvoriti obrazac za unosenje podataka o kategoriji troskova Expense Categories ili vratiti se u glavnu komandnu tablu (slika 1.9).

Trece dugme vas vodi do sledece komandne table, nazvane Reports Switchboard (tabla izvestaja), u kojoj mozete pokrenuti jedan od dva zbirna izvestaja ili se vratiti u glavnu komandnu tablu. Pokretanjem jednog od zbirnih izvestaja otvoricete namenski prozor za dijalog u koji treba da upisete pocetni i zavrsni datum perioda za koji zelite izvestaj. Kada upisete te datume, pritiskom na dugme Preview napravicete zbirni izvestaj za dati vremenski period (slika 1.10).

Osim pristupnih puteva izmedju obrazaca i izvestaja, Database Wizard je napravio i namenski obrazac za unosenje podataka. U ovom primeru period izmedju dva datuma je kriterijum parametarskog upita koji izdvaja odgovarajuce zapise za izradu zbirnog izvestaja (parametarski upit, koji preuzima podatke od obrasca, primenjuje tehniku Query By Form [upit po obrascu], o kojoj cete vise saznati u poglavljima 9 i 18).

Pogledajmo "iza zavese" kako carobnjak obavlja neke od svojih zadataka. Database Wizard koristi veci broj razlicitih tehnika, od veoma jednostavnih do veoma slozenih. Zasad cemo pogledati samo ono sto je carobnjak uradio, sto ce vam omoguciti uvid u neke od tehnika koje cete nauciti da koristite pri radu sa bazama podataka.

Vratite se u prozor Database i obratite paznju na sledece:

• Postoji samo jedan obrazac sa imenom Switchboard (komandna tabla), a videli ste da aplikacija Expenses sadrzi cak tri komandne table: Main Switchboard, Forms Switchboard i Reports Switchboard. Ukoliko obrazac Switchboard otvorite u prikazu Design (oblikovanje), videcete obrazac sa osam komandnih dugmadi i osam praznih mesta za natpis (slika 1.11a). Database Wizard koristi taj obrazac za sve komandne table. To nije ocigledno, ali svaka komandna tabla nastaje kao razlicita verzija jednog te istog obrasca kada u toku izvrsavanja aplikacije pritisnete neko komandno dugme. Pritisak na drugo dugme na tabli Main Switchboard od nje pravi tablu Forms Switchboard, a pritiskom na trece dugme dobijate tablu Reports Switchboard. Carobnjak je napravio programske naredbe za prepravljanje obrasca koje menjaju njegov naslov i prikazuju odgovarajuci broj dugmadi i natpise pored njih. Carobnjak je takodje obezbedio da dugmad na pojedinim verzijama obrasca pokrecu odgovarajuce poslove.
• Osim cetiri tabele sa podacima, postoji i tabela Switchboard Items. Jedno od polja na toj tabeli, Item Text, sadrzi tekstove natpisa koji se ispisuju pored dugmadi na komandnim tablama (slika 1.11b). Ostala polja sadrze informacije koje su neophodne za pravljenje komadnih tabli i funkcionisanje komandne dugmadi. Obratite paznju na to da je ova tabela izvor podataka za obrazac Switchboard.
• Iako je carobnjak koristio tehniku upita po obrascu da bi na osnovu podataka koje ste uneli na obrascu izdvojio trazene zapise, kartica Queries ne sadrzi nijedno ime upita. U stvari, u aplikaciji Expenses nema upita u obliku uskladistenih upita (engl. saved queries). Ako pazljivo proucite nacin na koji carobnjaci Form i Report Wizard prave svoje objekte, videcete da oni koriste naredbe SQL jezika kao izvore podataka za obrasce i izvestaje, a ne uskladistene upite. Vecina aplikacija koje Database Wizard zna da napravi ne sadrzi uskladistene upite i koristi SQL naredbe kao vrednosti svojstava RecordSource i RowSource.
• Postoji samo jedan obrazac za unosenje opsega datuma, koji se koristi u oba namenska obrasca. Carobnjak je napravio naredbe koje menjaju tekst naslova obrasca u zavisnosti od toga koje ste dugme pritisnuli na tabli Reports Switchboard.
• Kartica Modules prozora Database sadrzi samo jedan standardni modul, Global Code. Kartica Macros je prazna.

Pogledajmo detaljnije standardni modul. Izaberite na kartici Modules modul Global Code, a zatim pritisnite dugme Design kako biste otvorili prozor Module. Sta ce biti prikazano u njemu zavisi od toga kako je podesen taj prozor. Najverovatnije ce u njemu biti prikazan prvi odeljak modula (slika 1.12), nazvan Declarations, u kojem zadajete uputstva Accessu i "deklarisete" imena konstanti, promenljivih i funkcija koje nameravate da koristite unutar modula. Odeljak Declarations sadrzi dve naredbe za zadavanje opcija. Ukoliko vidite i drugaciji tekst, to znaci da je aktivan prikaz celog modula (Full Module View); pritisnite dugme u donjem levom uglu prozora kako biste presli u prikaz procedure (Procedure View). Grupe naredbi cete upisivati u ostale odeljke modula.

Modul sadrzi naredbe napisane na programskom jeziku Visual Basic for Applications (VBA). Da biste videli procedure koje se nalaze u modulu Global Code, otvorite desnu padajucu listu. Iz nje je vidljivo da modul sadrzi samo jednu proceduru nazvanu IsLoaded (slika 1.13).

Iako jos nismo govorili o jeziku VBA, ocigledno je da ova procedura nista ne cini u vezi sa otvaranjem obrazaca ili izvestaja, a jos manje sto se njihove sinhronizacije tice. Kao sto ce dalje u knjizi biti reci, aplikacija Expenses koristi proceduru IsLoaded da bi proverila da li je zadati obrazac otvoren.

Posto znamo da dugmadima moraju biti pridruzene procedure, pogledacemo jedno od njih.

• Otvorite obrazac Expense Reports by Employee i predjite u prikaz Design.
• Izaberite dugme Expense Report Form... i, po potrebi, otvorite njegov prozor sa svojstvima tako sto cete pritisnuti dugme Properties na paleti sa alatkama.

Prozor sa svojstvima sadrzi sva svojstva cije vrednosti mozete zadavati za vreme oblikovanja objekta. (Rezim oblikovanja uspostavlja se kad god je aktivan prozor u kome je u prikazu Design otvoren jedan od sest objekata baze podataka.) Osim toga, vecina objekata ima i dodatna svojstva koja se ne prikazuju u prozoru sa svojstvima. (Kasnije cete saznati vise o svojstvima koja nisu vidljiva u tom prozoru.) Skup svih svojstava jednog objekta u datom trenutku potpuno opisuje taj objekat i zove se stanje (engl. state) objekta. Kad god promenite jedno od svojstava, vi menjate stanje objekta. Na primer, kad god pritisnete neko komandno dugme, vi menjate njegovo stanje iz "otpustenog" u "pritisnuto". U Accessu mnogim promenama stanja posvecuje se posebna paznja; takve promene stanja zovu se dogadjaji (engl. events). Kada pritisnete komandno dugme, nastaje dogadjaj Click ("pritisnuto misem"). Za svaki od ovih dogadjaja objekat ima odgovarajuce svojstvo dogadjaja (engl. event property) cije se ime nalazi u grupi Event prozora sa svojstvima. U vecini slucajeva ime svojstva dogadjaja sastoji se od prefiksa "On" i imena dogadjaja; na primer, svojstvo OnClick odnosi se na dogadjaj Click.

• Izaberite jezicak Event. Slika 1.14 prikazuje 12 svojstava dogadjaja komandnog dugmeta.

Ime svojstva dogadjaja ukazuje na akciju koja je uzrok promene stanja objekta; na primer, OnMouseDown ukazuje na to da kada pritisnete taster misa dok je pokazivac na dugmetu, ono prepoznaje dogadjaj nazvan MouseDown. Iako na slican nacin mozete razmisljati i kod drugih svojstava dogadjaja i u vecini slucajeva doci do tacnih zakljucaka, ipak je najbolje da odvojite malo vremena i u sistemu za neposrednu pomoc (Help) procitate precizne definicije svakog pojedinog svojstva dogadjaja (slika 1.15). Vise o dogadjajima i o njihovom redosledu nastajanja saznacete u poglavlju 2.

Dogadjaji su izuzetno vazni zato sto se mogu obradjivati pomocu programskih naredbi. Mozete napraviti skup naredbi, tj. program, i zahtevati da ga Access izvrsi kad god objekat prepozna jedan od svojih dogadjaja. Ta tehnika programiranja naziva se programiranje vodjeno dogadjajima (engl. event-driven programming).

U primeru na slici 1.14 vrednost svojstva OnClick je [Event Procedure]. To znaci da je dogadjaju Click tog komandnog dugmeta pridruzena VBA procedura. Access ce izvrsiti tu proceduru kad god pritisnete to dugme. VBA procedura koja se izvrsava kada objekat prepozna odredjeni dogadjaj zove se procedura dogadjaja (engl. event procedure). Kada pritisnete dugme Build (oznaceno sa tri tacke) sa desne strane polja za vrednost svojstva, otvorice se prozor modula u kome ce biti prikazana procedura za obradu odgovarajuceg dogadjaja (slika 1.16).

U trecem delu knjige saznacete kako se prave VBA procedure za obradu dogadjaja. Zasad obratite paznju na to da naslovni red prozora modula sadrzi tekst "Form_Expense Reports by Employee", sto znaci da je prikazan modul obrasca Expense Reports by Employee. Access automatski sastavlja imena modula obrazaca tako sto ispred imena obrasca stavlja prefiks Form i znak "podvuceno" (_); opsti model, ili sintaksa je Form_imeobrasca. (Slicno tome, Access automatski sastavlja imena modula izvestaja pomocu sintakse Report_imeizvestaja.)

Database Wizard pravi procedure za obradu dogadjaja za svako pojedino komandno dugme; neke procedure samo otvaraju druge obrasce ili izvestaje, dok druge i sinhronizuju otvoren obrazac ili izvestaj kako bi prikazale sadrzaj odgovarajuceg zapisa. Database Wizard pravi aplikaciju koja je automatizovana u tolikoj meri da poznavalac Accessa lako moze pokretati njene funkcije. Ipak, ima jos dosta toga sto bi trebalo da uradimo za potpunu automatizaciju aplikacije Expenses, kako bismo omogucili da je bez detaljne obuke koristi cak i neko ko ne zna nista o Accessu. Database Wizard obezbedjuje kvalitetnu prvu skicu aplikacije. Pogledajmo jos neke od Accessovih pomocnika koje mozete pozvati kako biste aplikaciji dodali nove mogucnosti koje olaksavaju njenu upotrebu.

Na dijagramu toka funkcija sa slike 1.7 vidimo da je Database Wizard napravio jednosmerni pristupni put od komandne table Main Switchboard do obrasca Expense Reports by Employees. Sada cemo pozvati carobnjaka za komandnu dugmad (Command Button Wizard) kako bismo napravili dvosmerni put. Command Button Wizard automatski pravi komandno dugme i VBA proceduru za obradu dogadjaja Click tog dugmeta.

• Otvorite obrazac Expense Reports by Employee u prikazu Design. Ukoliko na paleti sa alatkama Toolbox dugme Control Wizards nije pritisnuto, pritisnite ga sada kako biste aktivirali carobnjake za izradu kontrolnih objekata.
• Izaberite alatku Command Button (komandno dugme), a zatim misem pritisnite prazan deo obrasca blizu dugmeta Expense Report Form. Carobnjakov prvi prozor prikazuje sest kategorija poslova i listu akcija za svaku kategoriju (slika 1.17). Ovaj mocni carobnjak moze da napravi procedure za obavljanje mnogih uobicajenih operacija nad bazom podataka. Tabela 1.1 prikazuje 32 akcije koje mozete automatizovati pomocu carobnjaka Command Button.

Da bismo obezbedili dvosmerni put izmedju glavne komandne table i obrasca, napravicemo komandno dugme koje ce zatvarati obrazac Expense Reports by Employee i vracati nas u glavnu komandnu tablu.

• Izaberite kategoriju Form Operations, zatim akciju Close Form. Pritisnite dugme Next.
• U sledecem prozoru zadajte izgled dugmeta. Da bismo ocuvali dosledan izgled, izborom opcije Text zadajte da na dugmetu bude samo tekst Return, bez slicice (slika 1.18a). Pritisnite dugme Next.

TABELA 1.1:  Operacije koje automatizuje Command Button Wizard   

Kategorija	Operacije
Record Navigation(kretanje kroz zapise)	Go to First Record (skok na prvi zapis), Go To Last Record (skok na poslednji zapis), Go To Next Record (skok na sleeci zapis), Go To Previous Record (skok na prethodni zapis), Find Record (trazenje zapisa), Find Next (trazenje sledeceg zapisa)
Record Operations (operacije sa zapisima)	Add New Record (dodavanje novog), Delete Record (brisanje), Duplicate Record (dupliranje), Print Record (stampanje), Save (snimanje na disk), Undo Record (ponistavanje izmena)
Form Operations(operacije sa obrascima)	Apply Form Filter (ukljucivanje filtra), Edit Form Filter (izmena parametara filtra), Close Form (zatvaranje), Open Form (otvaranje), Print a Form (stampanje), Print Current Form (stampanje tekuceg), Refresh Form Data (osvezavanje podataka)
Report Operations (operacije sa izvestajima)	Print Report (stampanje), Preview Report (pregled), Mail Report (slanje elektronskom postom), Send Report to File (snimanje u datoteku)
Application (operacije sa aplikacijom)	Run Notepad (pokretanje Notepada), Run MS Word (pokretanje MS Worda), Run MS Excel (pokretanje MS Excela), Quit Application (zaustavljanje aplikacije), Run Application (pokretanje aplikacije)
Miscellaneous (razno)	Print Table (stampanje tabele), Run Macro (pokretanje makroa), Run Query (pokretanje upita), AutoDialer (automatsko biranje zadatog telefonskog broja)

• U poslednjem prozoru (slika 1.18b) dugmetu mozete dati ime; upisite cmdReturn.
• U poslednjem prozoru carobnjaka pritisnite dugme Finish. Carobnjak ce napraviti komandno dugme i pridruziti mu VBA proceduru za izvrsavanje operacije koju ste zadali. Pogledajmo tu proceduru.
• Izaberite svojstvo OnClick iz grupe Event, zatim pritisnite dugme sa tri tacke na desnoj strani polja za vrednost svojstva. Na slici 1.19 prikazana je procedura za obradu dogadjaja Click. Padajuca lista na levoj strani sadrzi ime komandnog dugmeta, a padajuca lista na desnoj strani prikazuje ime dogadjaja. U trecem delu knjige saznacete svrhu pojedinih naredbi u proceduri, ali zasad zapamtite samo to da naredba DoCmd.Close zatvara obrazac.
• Snimite obrazac na disk, predjite u prikaz Form, a zatim pritisnite novo dugme Return. Time cete obrazac zatvoriti i vratiti se na glavnu komandnu tablu.

Kretanje pomocu hiperveza
Hiperveze su nova mogucnost Accessa 97 koju mozete koristiti za kretanje po dokumentima. Hiperveza (engl. hiperlink) je tekst, slika ili komandno dugme koji, kada ga pritisnete misem, vodi vas na drugo mesto. Pomocu hiperveza u Accesu mozete otvoriti i preci na ili u jedan od sledecih objekata:
• Drugi objekat u vasoj bazi podataka.
• Bilo koju drugu raspolozivu datoteku u vasem sistemu (na vasem racunaru ili u lokalnoj mrezi).
• Zadato mesto unutar bilo koje datoteke Microsoft Officea; na primer, na obelezivac (bookmark) Wordovog dokumenta, grupu celija u Excelu, slajd PowerPointove prezentacije ili objekat u drugoj Accessovoj bazi podataka.
• Bilo koju raspolozivu datoteku unutar privatnog intraneta vase organizacije ili unutar javnog Interneta ukoliko je datoteka HTML dokument, mozete preci na zadato mesto unutar tog dokumenta.
Da bi hiperveza funkcionisala, neophodno je da pravilno zadate mesto na koje zelite da predjete. Na primer, da biste identifikovali datoteku na intranetu ili Internetu, zadajte adresu u formatu Interneta, zvanom Uniform Resource Locator (URL). http://www.microsoft.com/ identifikuje maticnu stranicu Microsoftove lokacije na World Wide Webu, dok ftp://ftp.microsoft.com identifikuje Microsoftov FTP server. Da biste identifikovali datoteku koja se nalazi na vasem racunaru, koristite standardni format putanje do datoteke (universal naming convention ili unc). Na primer, C:\\Program Files\\Microsoft Office\\Access\\Samples\\Cajun.htm identifikuje HTML dokument koji ste mozda isntalirali kao deo Accessa, dok C:\\Program Files\\Microsoft Office\\Access\\Samples\\NWind.mdb identifikuje primer Accessove baze podataka Northwind. Adresa u Internetovom formatu ili format putanje do datoteke zove se adresa hiperveze (engl. hyperlink address). Mesto unutar Microsoft Officeove datoteke ili HTML dokumenta, sto se naziva podadresa hiperveze (engl. hyperlink subaddress), mozete zadati pomocu sintakse prikazane u tabeli 1.2.
Kada je odredisni deo hiperveze drugi objekat u istoj Accessovoj bazi podataka, nije neophodno da zadajete celu adresu hiperveze; dovoljno je da zadate samo deo sa podadresom. Na primer, ako radite u bazi podataka aplikacije Expenses i zelite da obrazac Expense Categories bude ciljni deo hiperveze, dovoljno je da podadresu zadate kao Expense Categories ili kao Form Expense Categories.
Ukoliko je odrediste hiperveze drugi objekat u Accessovoj bazi podataka u kojoj trenutno radite, pritisak misem na hipervezu otvara taj objekat. Tabela ili upit bice otvoreni u prikazu Datasheet (tabela), obrazac se otvara u prikazu Form (obrazac), izvestaj u prikazu Print Preview (pregled pre stampanja), a makro i modul se otvaraju u prikazu Design (programiranje).

TABELA 1.2:  Sintaksa podadrese hiperveze

Format datoteke	Sintaksa za pristup mestu unutar datoteke
Microsoft Access	Ime objekta unutar prozora Database. Ukoliko ima vise objekata sa istim imenom, Access pretrazuje objekte po sledecem redosledu: obrasci, izvestaji, tabele i upiti, makroi, moduli. Mozete koristiti i sintaksu tip objekta ime objekta. Na primer, da biste zadali izvestaj sa imenom Dobavljaci, koristite sintaksu Report Dobavljaci.
Microsoft Word	Ime obelezivaca (bookmark). Da biste presli na njega, morate ga prethodno definisati u Wordovom dokumentu.
Microsoft Excel	Ime grupe celija. Koristite sintaksu radni list!grupa celija; na primer da biste zadali odrediste kao celiju L8 radnog lista Izvor, koristite sintaksu Izvor!L8.
Microsoft PowerPoint	Redni broj slajda. Na primer, da biste zadali deseti slajd, koristite sintaksu 10.
HTML dokument	Oznaka (tag) Name.

Ako je odrediste objekat u drugoj Accessovoj bazi podataka, prozor tekuce baze bice minimizovan i pokrenuce se druga instanca Accessa u kojoj ce odredisni objekat biti otvoren. Ako je odrediste datoteka jedne od aplikacija Microsoft Officea, Accessov prozor bice minimizovan, a ciljna datoteka bice otvorena u odgovarajucoj aplikaciji. Ukoliko je odrediste datoteka ili dokument na intranetu ili Internetu, Accessov prozor bice minimizovan i bice pokrenut citac koji otvara taj dokument (kada misem pritisnete hipervezu, TCP/IP veza sa mrezm mora prethodno biti uspostavljena).
Access 97 omogucava kretanje pomocu hiperveza na dva nacina: adrese hiperveza mozete smestiti u tabele i prikazivati hiperveze u tabelarnom obliku ili kao kontrolne objekte na obrascu vezane za polja sa hipervezom; hipervezu mozete napraviti i u obliku slobodnog (nezavisnog) kontrolnog objekta na obrascu; na primer, kao natpis, komandno dugme ili slicicu.

Smestanje hiperveza kao podataka u tabelu
Access 97 podrzava nov tip podataka, nazvan Hiperlink, koji sluzi za cuvanje adresa hiperveza. Na primer, u aplikaciji za unosenje porudzbina, mozete evidentirati adrese vasih dobavljaca na Internetu, na isti nacin kao sto biste evidentirali i ostale informacije o njima, i zatim prikazivati te adrese na obrascu sa ostalim podacima o dobavljacu. Kada pokazivac misa postavite na polje koje sadrzi adresu hiperveze, oblik pokazivaca se menja u saku sa ispruzenim kaziprstom, a adresa hiperveze ispisuje se na statusnoj liniji. Pritisak misem na hipervezu vodi vas na njeno odrediste.
Kao primer, tabeli Employees dodacemo jedno polje tipa Hiperlink, u koje cemo smestati URL adrese maticne stranice svakog zaposlenog.
• Otvorite tabelu Employees u prikazu Design. Izaberite praznu celiju u koloni FieldName, a zatim upisite HomePage. Sa padajuce liste Datatype izaberite Hyperlink. Podatak koji se upisuje u polje tipa Hiperlink moze se podeliti na tri sastavna dela: prvi deo, tekst, je tekst koji zelite da bude prikazan u polju; drugi deo, adresa, je adresa hiperveze; treci deo, podadresa, je podadresa hiperveze. Prvi deo nije obavezan. Komponente podatka razdvojene su znakom # ("taraba"), po sledecem modelu: tekst#adresa#podadresa.
• Snimite tabelu na disk, zatim predjite u prikaz Datasheet. Odrediste hiperveze cete najlakse upisati pomocu dugmeta Hyperlink sa palete alatki.
• Izaberite celiju HomePage prvog zaposlenog, zatim upisite tekst koji zelite da bude prikazan u polju. Na primer, upisite Nancy\xd5 s Page, zatim pritisnite dugme Insert Hiperlink na paleti sa alatkama. Upisite adresu hiperveze u polje Link to File or URL, a podadresu hiperveze upisite u polje Named Location in File (slika 1.20). Ukoliko ste zadali tekst za prikazivanje, u polje Link to File or URL Access ce sam upisati protokol http:// i vas tekst; izbrisite sadrzaj polja pre nego sto upisete adresu hiperveze.
• Izbrisite sadrzaj polja Link to File or URL, a zatim upisite http://www.microsoft.com/employees/davolio.htm kao primer URL adrese maticne stranice prvog zaposlenog. Pritisnite dugme OK. Access prikazuje tekst hiperveze na standardni nacin: tekst je ispisan plavim slovima i podvucen. Tekstualna komponenta podatka o hipervezi nije obavezna. Ako u polje tipa Hiperlink upisete tekstualni deo podatka, Access ce prikazati samo taj deo, ali ne i ostale dve komponente; ukoliko izostavite tekstualni deo, Access ce prikazati samo adresu hiperveze.
• Predjite na neki drugi zapis kako biste tekuci upisali na disk, zatim pomerite pokazivac misa sa polja za hipervezu. Kada postavite pokazivac misa ponovo na to polje, oblik pokazivaca se menja u saku sa ispruzenim kaziprstom. Da smo upisali pravu URL adresu, pritisak misem na to polje otvorio bi citac i prikazao dokument.
• Da biste azurirali hipervezu, pritisnite polje desnim tasterom misa, a zatim iz prirucnog menija izaberite Hyperlink. Da biste izmenili adresu ili podadresu, izaberite opciju Edit Hyperlink, sto ce otvoriti istoimeni dijalog, izmenite sadrzaj adrese i podadrese, a zatim pritisnite dugme OK. Tekstualni deo hiperveze mozete azurirati u polju Display Text pridruzenog menija.
• Izaberite polje Display Text u pridruzenom meniju, izaberite tekst Nancy\xd5 s Page, pritisnite taster Delete kako biste tekst izbrisali, a zatim pritisnite taster Enter. Polje sada sadrzi samo adresu hiperveze.
• Otvorite obrazac Expense Reports by Employee u prikazu Design. Otvorite listu polja tabele pritiskom na dugme Field List, zatim sa liste odvucite polje HomePage na obrazac odmah ispod polja Work Phone. Predjite u prikaz Form. Hiperveza ka maticnoj stranici ce biti pridruzena kontrolnom objektu polju za tekst HomePage (slika 1.21).

Hiperveza kao nezavisan kontrolni objekat na obrascu
Ukoliko ne zelite da hiperveza bude razlicita za svaki zapis, mozete koristiti natpis, komandno dugme ili slicicu da biste hipervezu pridruzili obrascu. Na primer, ako zelite da koristite hipervezu da biste sa jednog obrasca presli na drugi obrazac ili izvestaj, ugradite hipervezu neposredno u obrazac.
Da biste napravili nezavisnu hipervezu, postavite na obrazac natpis, komandno dugme ili slicicu. Tekst opisa hiperveze mozete zadati u svojstvu Caption natpisa ili komandnog dugmeta. Adresu, odnosno podadresu hiperveze upisite u svojstvo HyperlinkAddress, odnosno HyperLinkSubAddress kontrolnog objekta. Da biste napravili hipervezu ka drugom objektu u istoj bazi podataka, nemojte nista upisivati u svojstvo HyperlinkAddress.
Napravite novi nezavisan obrazac, koji cete nazvati frmHyperlinks; kao vrednost njegovog svojstva Caption upisite Hyperlinks. Ovaj obrazac ce nam sluziti za istrazivanje nezavisnih hiperveza. U njega cemo ugraditi hiperveze u obliku tri kontrolna objekta: natpisa, koji otvara i prikazuje objekat iz iste baze podataka; slicice, koje prikazuje objekat iz druge Accessove baze podataka; komandnog dugmeta, koje pokrece citac i prikazuje stranicu iz World Wide Weba;

Hiperveza pridruzena objektu tipa natpis
Da biste hipervezu pridruzili objektu tipa natpis, uradite sledece:
• Postavite na obrazac kontrolni objekat tipa natpis (label), a zatim kao vrednost njegovog svojstva Caption upisite Categories. U prozoru svojstava izaberite svojstvo HyperlinkSubAddress. Pritisnite dugme Build na desnoj strani polja za vrednost svojstva kako biste otvorili prozor Insert Hyperlink.
• Pritisnite dugme Browse na desnoj strani padajuce liste Named location in file. Ukoliko ostavite prazno polje Link to File or URL, Access pretpostavlja da pravite hipervezu ka jednom od objekata u istoj bazi podataka i prikazuje prozor Select Location sa karticama koje sadrze liste objekata iz tekuce baze podataka, grupisane po tipu objekta (slika 1.22).
• Izaberite obrazac Expense Categories, zatim pritisnite dugme OK. Pritisnite jos jednom dugme OK kako biste zatvorili prozor Insert Hyperlink. Access upisuje Form Expense Categories kao vrednost svojstva HyperlinkSubAddress, stvara hipervezu i ispisuje tekst svojstva Caption plavim podvucenim slovima.
• Snimite obrazac na disk, predjite u prikaz Form, zatim misem pritisnite natpis; otvorice se obrazac Expense Categories.

Slicica koja se odaziva na pritisak misem
Da biste ugradili slicicu koja se odaziva na pritisak misem, uradite sledece:
• Predjite u prikaz Design, zatim izaberite opciju Picture iz menija Insert. U prozoru Insert Picture izaberite slicicu. Mi cemo koristiti sliku goluba koja se nalazi u datoteci dove.wmf u omotnici Microsoft Office\\Clip Art\\Popular. Da biste podesili dimenzije slicice, promenite vrednost svojstva SizeMode u Stretch, misem pritisnite ugao okvira slicice i podesite ga na odgovarajucu velicinu. Ovoj slicici cemo pridruziti hipervezu ka obrascu u drugoj Accessovoj bazi podataka.
• Dok je slicica izabrana, pritisnite dugme Insert Hyperlink na paleti alatki kako biste otvorili istoimeni dijalog (slika 1.23a). Pritisnite dugme Browse na desnoj strani padajuce liste Link to File or URL, zatim pronadjite bazu podataka Northwind.mdb u omotnici Samples. Pritisnite dugme Browse na desnoj strani padajuce liste Named location in file, zatim izaberite obrazac Product List u prozoru Select Location (slika 1.23b). Zatvorite prozor Select Location, zatim zatvorite i prozor Insert Hyperlink. Access upisuje putanju do baze podataka Northwind.mdb kao vrednost svojstva HyperlinkAddress, i Form Product List kao vrednost svojstva HyperlinkSubAddress.
• Snimite obrazac na disk, predjite u prikaz Form, zatim misem pritisnite slicicu. Tekuca instanca Accessa bice minimizovana i pokrenuce se druga instanca u kojoj ce biti otvoren obrazac Product List iz baze podataka Northwind.
• Zatvorite drugu instancu Accessa, zatim se vratite u prethodnu.

Hiperveza pridruzena komandnom dugmetu
Da biste hipervezu pridruzili komandnom dugmetu, uradite sledece:
• Predjite u prikaz Design. Ukoliko je to potrebno, pritisnite dugme Control Wizards kako biste iskljucili pokretanje carobnjaka za izradu kontrolnih objekata. Izaberite alatku Command Button, zatim postavite komandno dugme na obrazac. Tom dugmetu cemo pridruziti hipervezu ka stranici na World Wide Webu.
• Kao vrednost svojstva Caption upisite Microsoft Home Page.
• U prozoru svojstava komandnog dugmeta izaberite svojstvo HyperlinkAddress, zatim upisite URL Microsoftove maticne stranice: http://www.microsoft.com/ Pritiskom na Enter Access ce ugraditi hipervezu i ispisati tekst natpisa dugmeta plavim podvucenim slovima kako bi ukazao na hipervezu.
• Snimite obrazac na disk, zatim predjite u prikaz Form (slika 1.24). Pritisnite komandno dugme. Ukoliko je vasa veza sa Internetom aktivna i na vasem racunaru je instaliran Internet Explorer, pokrenuce se nova instanca Internet Explorera, koja ce posle izvesnog vremena prikazati Microsoftovu maticnu stranicu.

Izmena tipa kontrolnog objekta kome je pridruzena hiperveza
Tip kontrolnog objekta kome je pridruzena hiperveza mozete naknadno izmeniti. Posto napravite kontrolni objekat jednog od tri prethodna tipa i pridruzite mu hipervezu, otvorite obrazac u prikazu Design; izaberite kontrolni objekat, zatim izaberite opciju Change To u meniju Format. U meniju koji ce se otvoriti bice raspolozive opcije za ostale tipove kontrolnih objekata. Izaberite nov tip objekta. Ukoliko zelite da natpis ili komandno dugme zamenite slikom, sadrzaj svojstva Picture objekta slika bice "none", zato sto jos niste izabrali sliku. Da biste ugradili sliku, pritisnite dugme Build na desnoj strani svojstva Picture, zatim izaberite bitmapiranu sliku koju zelite da prikazete. Ako zamenjujete sliku natpisom ili komandnim dugmetom, kao vrednost svojstva Caption novog objekta Access ce upisati vrednost svojstva HyperlinkAddress, a ako je ono prazno, vrednost svojstva HyperlinkSubAddress.

Koriscenje palete alatki Web
Kada misem pritiskate hiperveze radi prelazenja sa jednog objekta na drugi, Access 97 odrzava internu listu odredista hiperveza koje ste vec obisli. U Access je ugradjena paleta alatki Web koja omogucava navigaciju (slika 1.25). Dugme Back vas vraca na prethodno odrediste, a dugme Forward vas vodi na sledece odrediste koje je zabelezeno na listi hiperveza (dugme Forward vas moze odvesti samo na odrediste na kome ste vec jednom bili). Ukoliko se posle aktiviranja hiperveze predomislite, dugme Stop ce zaustaviti pretrazivanje hiperveze.
Pridruzivanje hiperveza slicicama, natpisima i komandnoj dugmadi omogucava otvaranje i prikazivanje drugih objekata na veoma jednostavan nacin. Ako hipervezu uspostavite tako sto podesite vrednosti svojstava HyperlinkAddress i HyperlinkSubAddress, ograniceni ste na otvaranje objekta i prelazak na zadatu lokaciju jer ne mozete zadati nikakve dodatne akcije. Medjutim, kada hipervezu aktivirate tako sto misem pritisnete neki kontrolni objekat, on ce prepoznati dogadjaj Click. Ako zelite da bude izvrsena neka druga akcija, na primer, sakrivanje obrasca u koji je ugradjena hiperveza ili sinhronizacija otvorenog obrasca ili izvestaja, mozete napisati odgovarajuci program i zahtevati da ga Access izvrsi kada kontrolni objekat bude pritisnut misem.

Carobnjak za padajuce liste
Obrazac Expense Reports by Employee iz baze podataka Expenses prikazuje po jedan zapis za svakog zaposlenog. U nasem primeru Database Wizard je popunio bazu podacima za samo tri osobe. Sa tako malim brojem zapisa pronalazenje podataka o nekom zaposlenom svodi se na prelistavanje sadrzaja tabele pomocu navigacione dugmadi u dnu obrasca. Kada broj zaposlenih bude mnogo veci, bice vam potreban efikasniji nacin pronalazenja zadate osobe. Carobnjak za padajuce liste Combo Box Wizard pruza resenje tog problema. Pomocu ovog carobnjaka mozete napraviti listu vrednosti za trazenje; kada sa te liste izaberete neku vrednost, Access je automatski pronalazi i prikazuje sadrzaj odgovarajuceg zapisa.
U nasem primeru cemo pomocu carobnjaka napraviti padajucu listu svih zaposlenih po abecednom redosledu i napisati proceduru koja ce se izvrsavati kada izaberemo neko ime sa liste. Procedura pronalazi i prikazuje sadrzaj zapisa o izabranoj osobi.
• Otvorite obrazac Expense Reports by Employee u prikazu Design. Ukoliko je to potrebno, pritisnite dugme Control Wizards kako biste aktivirali carobnjake za izradu kontrolnih objekata (oni su aktivni kada je dugme u pritisnutom stanju). Izaberite alatku Combo Box, zatim misem pritisnite prazno mesto na obrascu u blizini dugmeta Return. U prvom ekranu carobnjaka treba da navedete izvor podataka za padajucu listu (slika 1.26).
• Izaberite trecu opciju kako biste napravili padajucu listu vrednosti za trazenje.
• U sledecem ekranu prikazana je lista polja izvora podataka za obrazac (slika 1.27). Izaberite polja EmployeeID, LastName i FirstName. Na listi cemo prikazati samo imena i prezimena zaposlenih, ali cemo izabrati i identifikacionu sifru zaposlenog (EmployeeID) zato sto je to primarni kljuc tabele Employee. Carobnjak pravi VBA proceduru koja pomocu sadrzaja polja EmployeeID pronalazi zapis koji odgovara imenu izabranog zaposlenog.
• U sledecem ekranu mozete izmeniti izgled liste (slika 1.28a). Obavezno potvrdite polje Hide key column (sakriti kolonu sa kljucem). Pritisnite dugme Next. U zavrsnom ekranu mozete izmeniti naslov liste (1.28b); u polje za tekst upisite Lookup employee (trazenje zaposlenog).
• Pritisnite dugme Finish. Carobnjak ce napraviti padajucu listu vrednosti za trazenje i pridruziti joj VBA proceduru koja ce obavljati pretrazivanje.
Da biste videli programski kôd procedure, obratite paznju na to da je sada u prozoru svojstava vidljivo da postoji procedura za obradu dogadjaja AfterUpdate (slika 1.29a). Vidimo i to da je carobnjak dodelio padajucoj listi podrazumevano ime, u mom slucaju Combo29, koje nista ne govori o njenoj nameni. (Bilo bi mnogo korisnije da vam je Combo Box Wizard omogucio da sami zadate ime liste, npr. cboEmployee.) Dogadjaji BeforeUpdate i AfterUpdate su nesto tezi za razumevanje nego obican dogadjaj Click. O njima cemo detaljnije govoriti u poglavlju 2, ali zasad cemo samo zapamtiti da lista prepoznaje dogadjaj AfterUpdate onog trenutka kada izaberete ime i prezime nekog zaposlenog. Pritisnite dugme Build na desnoj strani polja za vrednost svojstva AfterUpdate da biste otvorili VBA proceduru (1.29b). Ova procedura sinhronizuje obrazac sa vrednoscu koju izaberete sa padajuce liste, tako sto je pronalazi u tabeli i prikazuje sadrzaj odgovarajuceg zapisa. Da biste proverili rezultat rada carobnjaka, snimite obrazac na disk, predjite u prikaz Form, zatim izaberite nekog zaposlenog sa liste (slika 1.30). Obrazac automatski prikazuje odgovarajuci zapis.

Upravljanje komandnom tablom
Skicu aplikacije koju je napravio Database Wizard mozete dograditi dodavanjem obrazaca i izvestaja. Kada dodate nov obrazac, odnosno izvestaj, pristupni put do njega mozete obezbediti na dva nacina: pomocu komandnog dugmeta koje pokrece odgovarajuci program, ili pomocu hiperveze ka obrascu ili komandnoj tabli. Da biste komandnoj tabli dodali dugme, pritisnite dugme Change Switchboard Items na komandnoj tabli. Time cete pokrenuti jos jednog od Accessovih pomocnika, upravljaca komandnom tablom zvanog Switchboard Manager (slika 1.31).
Njegova namena je da vam olaksa izmene pocetne komandne table koju je napravio Database Wizard, a pomocu njega mozete praviti i nove komandne table, ukoliko bazu podataka ne pravite pomocu Database Wizarda. U primeru Switchboard Managera sa slike 1.31 prikazane su tri stranice komandnih tabli aplikacije Expenses. Stranica glavne komandne table Main Switchboard ima status podrazumevane stranice; to je stranica koja ce biti prikazana prilikom prvog otvaranja obrasca komandne table. Dugmad Switchboard Managera omogucavaju sledece poslove:
New: pravi novu stranicu komandne table. Pritisnite ovo dugme kako biste novoj stranici nadenuli ime (slika 1.32a).
Edit: omogucava menjanje dugmadi na izabranoj stranici komandne table. Pritisnite dugme Edit kako biste otvorili okvir za dijalog Edit Switchboard Page (slika 1.32b). Ovaj prozor prikazuje natpise pored dugmadi koja se nalaze na izabranoj stranici. Mozete dodati novo dugme, izmeniti natpis pored postojeceg, izbrisati dugme ili promeniti njegovo mesto na listi dugmadi.
Delete: brise izabranu stranicu komandne table.
Make Default: oznacava stranicu kao podrazumevanu.

Menjanje postojece table
U komandnoj tabli Main Switchboard izmenicemo natpis pored drugog dugmeta u nesto informativniji Enter/View Expense Information (unosenje/pregledanje podataka o troskovima).
• Posto u dijalogu Switchboard Manager izaberete komandnu tablu Main Switchboard, pritisnite dugme Edit, zatim izaberite drugu stavku sa liste. Pritisnite dugme Edit u dijalogu Edit Switchboard Page kako biste otvorili dijalog Edit Switchboard Item (slika 1.33a). U prvom polju izmenite tekst natpisa u Enter / View Expense Information. Akciju koju dugme pokrece mozete izmeniti tako sto cete izabrati jednu od akcija sa padajuce liste Command (slika 1.33b). Posto izaberete akciju, sadrzaj treceg polja se menja kako bi ono ponudilo odgovarajuce izbore. U nasem primeru komanda Go to Switchboard vodi nas na stranicu druge komandne table, stoga treca padajuca lista sadrzi ime stranice te komandne table, Forms Switchboard.
• Pritisnite dugme OK da biste zatvorili dijalog Edit Switchboard Item, pritisnite dugme Close da biste zatvorili dijalog Edit Switchboard Page, a zatim pritisnite dugme Close da biste zatvorili Switchboard Manager. Sada je komandnoj tabli Main Switchboard izmenjen natpis pored drugog dugmeta.

Upravljanje korisnickim interfejsom
Posto carobnjaci za izradu kontrolnih objekata i Switchboard Manager odrade svoj deo posla, trebalo bi da rad sa tako doradjenom aplikacijom bude laksi; medjutim, jos je ne mozete dati u ruke potpunom pocetniku. U ovoj fazi aplikacija sadrzi pristupne puteve, ali ne i ogranicenja pristupa. Komandno okruzenje je u potpunosti otkriveno i nezasticeno: sve opcije menija, prirucni meniji, dugmad paleta sa alatkama i precice sa tastature koji su ugradjene u Access na raspolaganju su za prelazak u prikaz Design, cime je omoguceno menjanje dizajna same aplikacije. Prozor Database je takodje otvoren, mada u minimizovanom stanju. Korisnik pocetnik ima slobodan pristup svim objektima koji sacinjavaju vasu aplikaciju.
Pre nego sto aplikaciju predate takvom korisniku, trebalo bi da je zastitite tako sto cete onemoguciti pristup svim komandama koje mogu da budu upotrebljene za izmenu strukture vase aplikacije. Osim toga, trebalo bi da sakrijete i prozor Database. U Access su ugradjene alatke za upravljanje korisnickim interfejsom i zastitu vase aplikacije; u ovom odeljku cete saznati o tri takve alatke za koje programiranje nije potrebno:
• Mnogim mogucnostima Accessovog okruzenja mozete upravljati tako sto cete podesiti pokretacka svojstva svojstva koja upravljaju ponasanjem aplikacije prilikom njenog pokretanja; na primer, mozete zadati da li ce prozor Database biti vidljiv ili ne, a mozete iskljuciti i precice sa tastature za otvaranje tog prozora (taster F11 ili kombinacija Alt+F1). Medjutim, bez programiranja ne mozete spreciti korisnika da pritiskom na taster Shift zaobidje pokretacka svojstva aplikacije prilikom otvaranja baze podataka.
• Nedozvoljen pristup bazi podataka mozete spreciti pomocu lozinke. Obicna lozinka kao bezbednosna mera ogranicava pristup vasoj bazi podataka, ali ne pruza vise nikakvu zastitu kada korisnik koji zna lozinku otvori bazu podataka.
• Ugradjene horizontalne i padajuce menije i palete alatki mozete zameniti namenskim verzijama koje sadrze samo one komande koje su neophodne za rad sa vasom aplikacijom. Bez programiranja mozete koristiti standardne ugradjene komande i komande za otvaranje objekata baze podataka. Medjutim, moracete da koristite makroe kako biste obezbedili namenske komande za izvrsavanje odredjenih skupova programskih naredbi, kao i za programiranje tastature.

Podesavanje pokretackih svojstava
Pokretacka svojstva odredjuju kako se aplikacija baze podataka ponasa prilikom pokretanja. U meniju Tools izaberite opciju Startup kako biste otvorili istoimeni dijalog, a zatim pritisnite dugme Advanced da biste prikazali moguce opcije (slika 1.34).
U dijalogu Startup mozete zadati vrednosti svojstava koja su prikazana u tabeli 1.3. (Tabela 1.3 se nalazi na pratecem CD disku, pod Tables\\Chapter1.pdf.) Vrednosti koje zadate za naslov aplikacije i njenu ikonu pocinju da vaze odmah posto zatvorite dijalog Startup, a vrednosti ostalih svojstava tek pri sledecem otvaranju baze podataka. Tabela 1.4 (takodje na CD disku pod Tables\\Chapter1.pdf) prikazuje kombinacije tastera koje u dijalogu Startup mozete iskljuciti pri pokretanju aplikacije.

Zastita aplikacije
Najjednostavniji i najlaksi nacin upravljanja komandama koje ce biti dostupne korisniku jeste sledeci: pokretacka svojstva aplikacije podesite tako da prozor Database bude sakriven pri pokretanju, a korisniku onemogucite da ga otvara posle pokretanja; sakrijete sve palete sa alatkama i prirucne menije; standardne ugradjene menije izmenite tako sto cete iz njih ukloniti odredjene opcije. U tim menijima treba da budu iskljucivo one opcije koje su potrebne samo kada korisnik radi sa bazom podataka u prikazu koji nije Design, a iz njih treba ukloniti sve opcije koje menjaju strukturu bilo kog objekta baze podataka, kao i vise drugih opcija. Na slici 1.35 prikazan je tako prepravljen osnovni meni za prikaz Form. Iz tog menija su potpuno uklonjeni podmeniji View i Tools, a iz ostalih podmenija uklonjeno je vise stavki.
Pomocu dijaloga Startup izmenicemo naslov aplikacije i zastititi je od nedozvoljenog pristupa.
• Izaberite opciju Startup iz menija Tools, a zatim pritisnite dugme Advanced.
• Kao vrednost svojstva Application Title (naslov aplikacije) upisite Expenses.
• Uklonite znak potvrde sa svih polja, osim polja Display Status Bar (slika 1.36).
• Pritisnite dugme OK. Obratite paznju na to da se u naslovnom redu prozora aplikacije odmah ispisuje Expenses. Prilikom formiranja baze podataka Expenses, Database Wizard pravi proceduru koja se izvrsava prilikom prvog otvaranja obrasca Switchboard. Ta procedura sadrzi naredbe koje ponovo otvaraju i minimizuju prozor Database. Buduci da se ona izvrsava tek posto Access zavrsi pokretanje baze podataka na nacin koji je zadat u dijalogu Startup, zahtev da prozor Database bude sakriven nece biti ispunjen. U sledecih nekoliko koraka izmenicemo tu proceduru tako sto cemo ukloniti odgovarajuce naredbe kako bi prozor Database ostao sakriven i posle pokretanja baze podataka.
• Otvorite obrazac Switchboard u prikazu Design. Izaberite svojstvo OnOpen u prozoru svojstava, a zatim pritisnite dugme Build na desnoj strani polja za vrednost svojstva. Otvorice se prozor Module u kome ce biti prikazana procedura za obradu dogadjaja koji nastaje pri otvaranju obrasca. Tri reda koji pocinju sa \xd4 Minimize the database window sadrze komentar i naredbe za otvaranje i minimiziranje prozora Database.
• Misem pritisnite prazan prostor s leve strane reda \xd4 Minimize the database window (slika 1.37). Povucite misa kako biste izabrali sva tri reda, zatim pritisnite taster Delete.
• Snimite izmenjenu proceduru na disk, a zatim zatvorite obrazac Switchboard.
• Pritisnite dugme za zatvaranje prozora Database. Otvorite ponovo bazu podataka tako sto cete u meniju File izabrati Expenses sa liste datoteka koje su poslednje bile otvorene. Aplikacija Expenses ce se pokrenuti sa nepotpunim standardnim menijem, bez paleta sa alatkama i bez prirucnih menija.
U ovako podesenoj aplikaciji ne mozete otvoriti prozor Database pritiskom na F11 ili Alt+F1 posle pokretanja baze podataka. Medjutim, imajte na umu da jos uvek mozete zaobici pokretacka svojstva tako sto cete pritisnuti taster Shift kada prvi put otvorite bazu podataka. (U poglavlju 19 saznacete kako mozete iskljuciti i taster Shift.)

Zastita aplikacije pomocu lozinke
Nezeljene korisnike mozete spreciti da pokrenu aplikaciju tako sto cete je zastititi pomocu lozinke. Pre nego sto zadate lozinku, bazu podataka morate otvoriti u iskljucivom rezimu koriscenja. Baza podataka mora biti zatvorena pre nego sto je otvorite u iskljucivom rezimu. Kada bazu otvorite u ovom rezimu, niko drugi je vise ne moze otvoriti.
• Zatvorite bazu podataka tako sto cete na komandnoj tabli Main Switchboard pritisnuti dugme Exit the database.
• Izaberite komandu Open Database iz menija File; izaberite Expenses, a zatim potvrdite opciju Exclusive (slika 1.38).
• Pritisnite taster Shift, zatim dugme Open. Pritiskom na taster Shift zaobilazite pokretacka svojstva.
• Izaberite opciju Security iz menija Tools, a zatim iz pridruzenog menija izaberite opciju Set Database Password. U istoimenom dijalogu zadajte lozinku (slika 1.39a).
• U polje Password upisite expenses. Access pravi razliku izmedju malih i velikih slova u lozinkama.
• U polje Verify upisite takodje expenses, a zatim pritisnite dugme OK. Zatvorite prozor Database.
• U meniju File izaberite Expenses sa liste datoteka koje su bile poslednje otvarane. U polje dijaloga Password Required upisite expenses (slika 1.39b). Aplikacija ce biti otvorena sa izmenjenim standardnim menijima. Posto nam je u sledecem odeljku potreban pun pristup svim menijima, bazu podataka cemo ponovo pokrenuti.
• Pritisnite dugme Exit this database. Drzeci pritisnut taster Shift, u meniju File izaberite Expenses sa liste datoteka koje su poslednje bile otvarane. Upisite lozinku, a zatim pritisnite dugme OK. Aplikacija ce biti otvorena sa standardnim menijima.
Kada je neka baza podataka zasticena lozinkom, moracete da navedete lozinku pre nego sto uvezete njene objekte ili je sazmete u kompaktniji oblik.
Mada je ugradnja lozinke jednostavan nacin ogranicavanja pristupa podacima, zastita pomocu lozinke je veoma neefikasna:
• Svako ko raspolaze editorom sektora diska ili slicnim usluznim programom, moze bez otvaranja baze podataka da procita njen sadrzaj. To mozete spreciti tako sto cete bazu podataka kriptovati. Da biste to uradili, zatvorite bazu podataka, a zatim iz menija Tools izaberite opciju Security. Izaberite bazu podataka u dijalogu Encrypt/Decrypt Database, a zatim pritisnite dugme OK.
• Svako ko zna lozinku i ima pristup komandi Unset Database Password, moze da izmeni ili izbrise lozinku.
Bolji nacin zastite vase baze podataka su bezbednosne mere na nivou korisnika koje Access takodje omogucava. Primenom tih mera mozete definisati korisnike i grupe korisnika, a svakom od njih dodeliti razlicita prava pristupa podacima i objektima baze podataka. Vise informacija o bezbednosnim merama na nivou korisnika naci cete u knjizi Access 97 Developer\xd5 s Handbook, autori Paul Litwin, Ken Getz i Mike Gilbert, izdavac Sybex, 1997.

Pravljenje sopstvenih menija i paleta sa alatkama
Dijalog Startup nam je omogucio da koristimo redukovan skup standardnih menija i da sakrijemo sve palete sa alatkama i prirucne menije. Iako smo time u izvesnoj meri zastitili nasu bazu podataka, komandno okruzenje jos uvek nismo ucinili korisnim koliko bi ono moglo da bude. Linijski meniji ne prikazuju komande svojih podmenija: korisnik pocetnik mora da pretrazuje podmenije da bi saznao koje su sve komande na raspolaganju i da zatim zapamti gde se one nalaze. Osim toga, standardni meniji koje smo zadrzali mozda ne sadrze sve one komande koje bi korisnik zeleo. Palete sa alatkama obezbedjuju bolji nacin prikazivanja raspolozivih komandi: dugmad na paletama koja su stalno vidljiva, kao i kratki opisi njihovih funkcija koji se pojavljuju kada korisnik postavi pokazivac misa na jedno od dugmadi, cine vasu aplikaciju jednostavnijom za ucenje i upotrebu. Vecina korisnika je naviknuta i da pomocu desnog tastera misa otvara prirucne menije.
U prethodnim verzijama Accessa mogli ste da pravite nove palete sa alatkama ili da menjate sadrzaj postojecih tako sto ste u dijalogu Customize misem povlacili alatke na paletu ili sa palete; medjutim, pravljenje sopstvenih linijskih menija i prirucnih menija zahtevalo je programiranje makroa pridruzenih menijima. U prethodnoj verziji alatka Menu Builder vam je pomagla da pravite makroe za sopstvene linijske menije i prirucne menije. U Accessu 97 to se radi na drugaciji nacin. (Iako zbog kompatibilnosti sa prethodnim verzijama Access 97 moze da izvrsava makroe pridruzene menijima, Menu Builder vise ne postoji.)
Dijalog Customize Accessa 97 omogucava vam da menjate ugradjene linijske menije, prirucne menije i palete sa alatkama, kao i da pravite sopstvene verzije. U Accessu 97 primenjuje se jednoobrazan pristup za ove tri vrste objekata: zajednicki naziv im je komandne palete (engl. command bar), a njihove izmene i prilagodjavanja obavljaju se pomocu istih alatki. Na primer linijski meniji sada mogu da sadrze komandnu dugmad i padajuce liste, a na palete sa alatkama mozete postavljati padajuce menije. Iako Access 97 pruza neverovatnu fleksibilnost u pogledu pravljenja linijskih menija, prirucnih menija i paleta sa alatkama, ipak bi trebalo da se drzite standarda koji trenutno vaze u Windowsu kako ne biste zbunjivali vase korisnike.
Da biste prikazali dijalog Customize, pritisnite desnim tasterom misa paletu sa alatkama, a zatim iz prirucnog menija izaberite stavku Customize (slika 1.40).
Kartica Toolbars prikazuje listu standardnih paleta sa alatkama i novih paleta koje ste vi napravili. Znak za potvrdu u polju s leve strane imena palete znaci da je ta paleta trenutno vidljiva. Potvrdjivanjem tog polja mozete uciniti vidljivom bilo koju od paleta sa alatkama. Osim toga, na listi je potvrdjeno i ime linijskog menija koji je trenutno vidljiv (Menu Bar u primeru na slici 1.40). Posto linijski meni u svakom prikazu ima podmeni View koji sadrzi komandu Toolbars, mozete uciniti vidljivom bilo koju komandnu paletu pre otvaranja dijaloga Customize. Kartica Commands sadrzi kategorije komandi prikazane na levoj listi (slika 1.40b). Posto izaberete kategoriju, desna lista prikazuje komande koje su raspolozive u izabranoj kategoriji. Lista Categories sadrzi i kategorije za sve vrste objekata baze podataka, osim modula. Kada izaberete jednu od tih kategorija (na primer, All Forms), desna lista prikazuje sve objekte koji pripadaju izabranoj kategoriji. Kategorija ActiveX obuhvata sve kontrolne objekte tipa ActiveX koji su trenutno instalirani i registrovani na vasem racunaru; ukoliko izaberete tu kategoriju, desno okno ce sadrzati listu svih vasih kontrolnih objekata tipa ActiveX. Stavka New Menu sa liste Categories predstavlja novi meni; kada izaberete tu stavku, lista Commands sadrzi komandu New Menu pomocu koje pravite nove menije.
Na kartici Options mozete zadati dodatne opcije za komandne palete; na primer, da li ce biti prikazan kratak opis namene dugmeta kada pokazivac misa bude postavljen na njega (slika 1.40c).
Lista na kartici Toolbars dijaloga Customize sadrzi i stavku Shortcut Menus koja predstavlja prirucne menije koji sluze kao precice (slika 1.40a). Da biste pristupili prirucnim menijima, uradite sledece:
• Potvrdite stavku Shortcut Menus; prikazace se linijski meni cije su stavke glavne kategorije prirucnih menija (slika 1.41a). Pritiskom misem na jednu od tih stavki otvara se padajuci meni cije su stavke imena prirucnih menija koji su raspolozivi u izabranoj kategoriji.
• Izaberite kategoriju Form kao biste prikazali listu menija koja je raspoloziva kada je aktivan prozor obrasca (slika 1.41b). Obratite paznju na to da postoje prirucni meniji za sva tri prikaza obrasca.
• Izaberite sa liste stavku Form View Control kako biste prikazali prirucni meni sa slike 1.41c.

Prilagodjavanje standardne komandne palete
Da biste izmenili jednu od standardnih komandnih paleta, ona mora biti vidljiva kada otvorite dijalog Customize. Kao sto je vec bilo objasnjeno, bilo koju paletu sa alatkama ili meni mozete uciniti vidljivim tako sto cete potvrditi polje pored imena objekta na listi Toolbars, ali mozete izmeniti samo onu paletu koja je vidljiva pre nego sto otvorite dijalog Customize.
• Da biste uklonili komandu iz komandne palete, izaberite odgovarajucu (tekstualnu) komandu ili komandno dugme, a zatim je (ga) odvucite izvan komandne palete na radnu povrsinu.
• Da biste komandu premestili unutar iste komandne palete ili na drugu komandnu paletu, izaberite komandu, zatim je odvucite na novu lokaciju.
• Da biste kopirali komandu iz jedne vidljive komandne palete u drugu vidljivu komandnu paletu, pritisnite taster Ctrl, a zatim odvucite komandu na novu lokaciju.
• Da biste komandnoj paleti dodali standardnu komandu, mozete je kopirati iz druge komandne palete, ili je izabrati sa liste Commands, a zatim odvuci na novu lokaciju.
• Da biste dodali komandu za otvaranje tabele, upita, obrasca ili izvestaja, izaberite odgovarajuci tip sa liste Categories, izaberite zatim objekat sa liste Commands, potom odvucite objekat na novu lokaciju na komandnoj paleti. Da biste dodali komandu za pokretanje programa koji ste napisali u obliku makroa, izaberite All Macros sa liste Categories, izaberite makro koji zelite da bude pokrenut, zatim ga povucite na novu lokaciju u komandnoj paleti.
• Da biste ponistili izmene komandne palete, izaberite je na listi Toolbars u dijalogu Customize, a zatim pritisnite dugme Reset. Access ce vam poslati poruku u kojoj zahteva da potvrdite ponistavanje izmena.
• Da biste izmenili dugme na paleti ili stavku menija, dok je otvoren dijalog Customize pritisnite odgovarajuci objekat desnim tasterom misa kako biste otvorili prirucni meni (slika 1.42a). U ovom meniju mozete uraditi sledece: ponistiti izmene komande; izbrisati komandu; izmeniti njeno ime; kopirati, umetnuti ili izmeniti slicicu na dugmetu; zadati komandu u obliku teksta, slike, teksta sa slikom ili u podrazumevanom stilu; dodati horizontalnu crtu padajucem meniju ili vertikalnu crtu paleti kako biste podelili komande na grupe; prikazati svojstva komande. Ako izaberete stavku Properties prikazacete dijalog Control Properties izabrane komande. Na primer, slika 1.42b prikazuje dijalog za komandu Copy menija Edit. Da biste pokrenuli VBA proceduru koju ste napisali u obliku funkcije (u trecem delu knjige saznacete vise o raznim tipovima procedura), upisite ime funkcije u polje On Action pomocu sintakse =imefunkcije().

Pravljenje i prikazivanje sopstvenih linijskih menija
Mozete praviti i nove linijske menije koji sadrze standardne Accessove komande, komande koje otvaraju jedan od objekata baze podataka i posebne komande koje sami napravite. U ovom odeljku objasnjeno je kako se pravi i prikazuje nov linijski meni. Linijski meni koji sami napravite mozete uciniti raspolozivim na jedan od sledecih nacina:
• Napravite nov linijski meni, a zatim ga pridruzite odredjenom obrascu ili izvestaju. Taj meni ce biti raspoloziv kad god obrazac ili izvestaj bude aktivan objekat.
• Napravite globalni linijski meni koji ce biti prikazan u svim prozorima osim u onim obrascima i izvestajima kojima su pridruzeni drugi namenski napravljeni linijski meniji.
Kao primer, sada cemo napraviti i prikazati nov globalni linijski meni.
• Iz menija View izaberite komandu Toolbar, zatim izaberite komandu Customize; ili desnim tasterom misa pritisnite linijski meni, zatim iz prirucnog menija izaberite Customize.
• Pritisnite dugme New, zatim kao ime novog globalnog menija upisite ExpenseGlobal u dijalog New Toolbar. Pritisnite dugme OK. Access ce napraviti nov prazan linijski meni u vidu malene palete i dodati stavku ExpenseGlobal na listu paleta sa alatkama (slika 1.43).
• Pritisnite dugme Properties kako biste otvorili prozor sa svojstvima komandne palete. U tom prozoru cete zadati tip komandne palete: linijski meni (Menu Bar), paleta sa alatkama (ToolBar) ili prirucni meni (Popup, opcija koju cete izabrati u ovom slucaju). Sa padajuce liste Type izaberite Menu Bar, zatim pritisnite dugme Close.
• Drzeci pritisnut taster Ctrl, izaberite stavku File iz onog linijskog menija koji je trenutno raspoloziv; odvucite je na praznu komandnu paletu, zatim otpustite taster misa. Kada odvlacite ime stavke, time odvlacite ceo padajuci meni. Postoji vise nacina na koje mozete napraviti linijske i padajuce menije. U sledecim koracima pokazacemo neke tehnike.
• Pritisnite misem stavku File na novom linijskom meniju kako biste otvorili padajuci meni. Birajte njegove komande jednu po jednu i odvlacite ih izvan menija; ostavite samo komande Close, Save As HTML, Page Setup, Print Preview, Print i Exit.
• Drzeci pritisnut taster Ctrl, izaberite stavku Edit iz linijskog menija, odvucite je na novi meni, desno od stavke File, zatim otpustite taster misa. Pritisnite misem stavku Edit novog linijskog menija kako biste otvorili padajuci meni. Birajte njegove komande jednu po jednu i odvlacite ih izvan menija; ostavite samo komande Undo, Cut, Copy i Paste.
• Izaberite stavku New Menu sa liste Categories na kartici Commands dijaloga Customize. Izaberite stavku New Menu sa liste Commands, zatim je povucite i postavite na nov linijski meni, desno od stavke Edit. Pritisnite desnim tasterom misa novu stavku (koja nosi podrazumevano ime New Menu), zatim joj promenite ime u Forms. Izaberite tu stavku kako biste otvorili prazan padajuci meni.
• Izaberite kategoriju All Forms na kartici Commands dijaloga Customize; izaberite Expense Reports by Employee, zatim odvucite tu stavku na padajuci meni Forms; izaberite potom stavku Expense Categories i odvucite i nju na padajuci meni.
• Izaberite paletu sa alatkama ExpenseGlobal, zatim je povucite ka gornjem delu prozora i postavite ispod ostalih paleta koje su trenutno vidljive.
• Izaberite karticu Toolbars, a zatim pritisnite dugme Properties kako biste otvorili dijalog Toolbar Properties. U tom dijalogu mozete dozvoliti, odnosno zabraniti izmene menija. Sa padajuce liste izaberite ExpenseGlobal, a zatim ponistite sva polja za potvrdjivanje kako biste sprecili izmene ili premestanje menija. Pritisnite dugme Close; otvorice se dijalog Customize. Pritisnite ponovo dugme Close. Globalni linijski meni je time zavrsen. Taj meni mozete aktivirati tako sto cete podesiti vrednosti odgovarajucih pokretackih svojstava aplikacije.
• Izaberite komandu Startup iz menija Tools. Otvorite padajucu listu Menu Bar. Izaberite linijski meni ExpenseGlobal, a zatim pritisnite dugme OK. Novi linijski meni ce biti aktivan kada sledeci put budete pokrenuli aplikaciju.
Posebne linijske menije za obrasce i izvestaje cete praviti na potpuno isti nacin kao globalni meni. Jedina razlika izmedju njih je u nacinu na koji ce meni biti aktiviran. Globalni meni treba zadati kao pokretacko svojstvo, a poseban meni za obrazac ili izvestaj cete zadati tako sto cete kao vrednost svojstva Menu Bar obrasca, odnosno izvestaja zadati ime odgovarajuceg linijskog menija. Kada otvarate obrazac, odnosno izvestaj koji ima sopstveni linijski meni, Access ce prikazati taj meni, umesto globalnog menija aplikacije (ili standardnog Accessovog menija, ukoliko vasa aplikacija nema globalni linijski meni).

Pravljenje i prikazivanje sopstvenih prirucnih menija
Mozete praviti i sopstvene prirucne menije koje cete pridruzivati obrascima, izvestajima ili kontrolnim objektima na obrascima. Svakom pojedinom obrascu ili izvestaju mozete pridruziti poseban prirucni meni, a mozete napraviti i globalni prirucni meni koji ce biti aktivan kada trenutno aktivnom obrascu, odnosno izvestaju nije pridruzen poseban prirucni meni.
Kao primer, napravicemo jednostavan prirucni meni koji cemo koristiti kao globalni prirucni meni.
• Pritisnite desnim tasterom misa linijski meni, a zatim iz prirucnog menija izaberite stavku Customize.
• Pritisnite dugme New, a zatim kao ime nove komandne palete upisite ExpenseShortcut. Pritisnite dugme Properties u dijalogu Customize, a zatim izaberite Popup sa padajuce liste Type; pritsinite dugme OK, a zatim pritisnite dugme Close. Kratka komandna paleta ce nestati. Da biste napravili prirucni meni, morate aktivirati stavku Shortcut Menus.
• Potvrdite stavku Shortcut Menus sa liste Toolbars. Pritisnite misem malu crnu strelicu sa desne strane stavke Custom, na desnom kraju menija Shortcut, kako biste otvorili padajucu listu na kojoj je prirucni meni ExpenseShortcut (slika 1.44a). Pritisnite misem malu crnu strelicu kao biste otvorili kratak dopunski meni pomocu kojeg cete napraviti novi prirucni meni. To cete uraditi tako sto cete kopirati komande za filtriranje zapisa iz postojeceg prirucnog menija Form View.
• Izaberite stavku Form iz linijskog menija Shortcut Menus, a zatim izaberite stavku Form View Title Bar kako biste otvorili prirucni meni. Drzeci pritisnut taster Ctrl, birajte komande, jednu po jednu i odvlacite ih na novi prirucni meni ExpenseShortcut; na ovaj nacin prenesite komande Filter By Form, Apply Filter/Sort i Remove Filter/Sort (slika 1.44b). (Da biste otvorili meni, pritisnite malu crnu strelicu pored njegovog imena.)
• Pritisnite dugme Close kako biste zatvorili prirucni meni i dijalog Customize. U sledecem koraku cete definisati meni ExpenseShortcut kao globalni prirucni meni tako sto cete zadati vrednost odgovarajuceg pokretackog svojstva.
• Izaberite komandu Startup u meniju Tools. Sa padajuce liste Shortcut Menu Bar izaberite ExpenseShortcut, a zatim pritisnite dugme OK. Kada sledeci put budete pokrenuli aplikaciju, vas novi prirucni meni ce se otvoriti kad god pritisnete obrazac desnim tasterom misa.
Na potpuno isti nacin mozete napraviti posebne prirucne menije za pojedine obrasce, kontrolne objekte na obrascima ili izvestaje. Jedina razlika izmedju globalnog prirucnog menija i individualnih prirucnih menija je u nacinu na koji se ti meniji otvaraju. Globalni prirucni meni treba zadati kao pokretacko svojstvo, a poseban prirucni meni za obrazac, kontrolni objekat na obrascu ili izvestaj cete zadati tako sto cete kao vrednost svojstva ShortcutMenuBar obrasca, kontrolnog objekta, odnosno izvestaja zadati ime prirucnog menija. Kada otvarate obrazac, odnosno izvestaj koji ima sopstveni prirucni meni, Access ce prikazati taj meni, umesto globalnog prirucnog menija (ili standardnog prirucnog menija, ukoliko vasa aplikacija nema globalni prirucni meni).

Pravljenje i prikazivanje sopstvenih paleta sa alatkama
U datom trenutku mogu se prikazati samo po jedan linijski meni i prirucni meni; medjutim, broj namenskih paleta sa alatkama koje su istovremeno vidljive nije ogranicen. Jedan od jednostavnijih nacina da u svojoj aplikaciji obezbedite namenske palete sa alatkama jeste sledeci: sakrijte sve standardne palete sa alatkama (tako sto cete ukloniti potvrdu sa polja Allow Built-in Toolbars u dijalogu Startup); zatim ucinite vidljivom globalnu paletu sa alatkama, ili posebne palete u obrascima i izvestajima. To mozete uraditi na vrlo jednostavan nacin, bez programiranja.
Kao primer, napravicemo jednu jednostavnu globalnu paletu sa alatkama.
• Pritisnite desnim tasterom misa linijski meni, a zatim izaberite stavku Customize iz prirucnog menija.
• Pritisnite dugme New, dajte novoj paleti ime ExpenseToolbar (slika 1.45a), a zatim pritisnite dugme OK. Access ce ime nove palete sa alatkama dodati na listu paleta na kartici Toolbar.
• Iz kategorije Edit na kartici Commands u dijalogu Customize izaberite i prenesite komande Undo, Cut, Copy i Paste. Iz kategorije Records prenesite komande Sort Ascending i Filter By Form.
• Pritisnite misem naslovni red nove palete sa alatkama, zatim je odvucite ispod linijskog menija.
• Pritisnite dugme Properties na kartici Toolbars u dijalogu Customize kako biste otvorili dijalog Toolbar Properties (slika 1.45b). U tom dijalogu mozete dozvoliti, odnosno spreciti izmene menija. Sa padajuce liste izaberite ToolbarExpense, a zatim uklonite potvrdu iz svih polja za potvrdjivanje kako biste zabranili menjanje sadrzaja, velicine ili mesta palete sa alatkama.
• Proverite da li su Menu Bar i ExpenseToolbar jedine potvrdjene stavke na listi Toolbars u dijalogu Customize. Pritisnite dugme Close. Na slici 1.45c prikazani su meni prozora Database i nova paleta sa alatkama.
• Pritisnite dugme za zatvaranje prozora Database.

Jednostavna automatizovana aplikacija
U ovom poglavlju predstavljene su mnoge alatke koje bez programiranja omogucavaju automatizaciju baze podataka, ogranicavanje broja i namene komandi u menijima i paletama sa alatkama, kao i zastitu aplikacije. Te alatke smo upotrebili u primeru aplikacije Expenses. Pogledajmo kako aplikacija trenutno funkcionise.
• Izaberite opciju File, a zatim sa liste baza podataka koje su bile poslednje otvarane izaberite Expenses da biste otvorili tu bazu podataka. Access ce prikazati dijalog Password Required.
• U polje za lozinku upisite expenses, zatim pritisnite dugme OK. Lozinku morate napisati malim slovima; Access pravi razliku izmedju malih i velikih slova i nece prihvatiti mesanje kao, na primer, Expenses. Prozor Database je sakriven, a prikazani su globalni meni i prilagodjena paleta sa alatkama. Pritisnite dugme Enter/View Expense Reports by Employee. Pritisnite misem obrazac kako biste otvorili globalni prirucni meni.
• Pritisnite dugme Return, a zatim pritisnite dugme Exit this database na glavnoj komandnoj tabli.
Posto je baza podataka Expense prilicno zasticena od izmena strukture, mozete je bez straha predati u ruke nekome ko ne poznaje Access. Medjutim, imajte na umu da ugradjene mere zastite nece delovati ukoliko prilikom pokretanja aplikacije korisnik pritisne taster Shift.
Pomocu tehnika koje su bile objasnjene u ovom poglavlju mozete nastaviti dogradnju aplikacije. Na primer, pomocu Command Button Wizarda mozete obezbediti dvosmerni put ka svim obrascima i izvestajima aplikacije. Pomocu tog carobnjaka mozete dodati i druge automatizovane operacije iz tabele 1.1. Dodatne padajuce liste podataka za trazenje mozete ugraditi pomocu Combo Box Wizarda. Mozete napraviti nove obrasce i izvestaje, a pomocu Switchboard Managera mozete ugraditi nove objekte na komandne table. Mozete napraviti jos nekoliko novih linijskih menija, prirucnih menija i paleta sa alatkama kako biste jos vise olaksali koriscenje aplikacije. Koristeci samo Accessove pomocnike i razne dijaloge sa svojstvima, kao sto su dijalozi Startup i Customize, mozete da pravite potpuno automatizovane aplikacije baze podataka, a da i ne pogledate preostali deo ove knjige. Da li je uopste potrebno da nastavite sa citanjem?

Ogranicenja carobnjaka i pomocnika
Iako je Database Wizard veoma mocan, on moze da pravi baze podataka samo na osnovu sablona koji su ugradjeni u Access. Ako nijedna od kategorija baza podataka koje carobnjak moze da napravi nije pogodna za vasu aplikaciju, onda cete bazu podataka morati sami da pravite od pocetka, a potom da je automatizujete pomocu drugih carobnjaka i pomocnika. Potpuno automatizivanu aplikaciju mozete napraviti i pomocu Accessovih pomocnika; medjutim, tako napravljene aplikacije su jos uvek prilicno ogranicene u pogledu funkcija koje mogu da izvrsavaju.
Na primer, u aplikaciji koja je bila napravljena koriscenjem pomocnika postupak provere ispravnosti podataka ogranicen je na ona pravila koja definisete u svojstvima polja tabele ili u svojstvima kontrolnog objekta na obrascu. Nedostaci tog nacina su sledeci:
• Za proveru ispravnosti zapisa mozete primenjivati samo po jedno pravilo, iako je u nekim slucajevima potrebno ispitati ispunjavanje vise uslova.
• Ukoliko upisana vrednost krsi pravilo ispravnosti, mozete da prikazete samo jednu poruku o tome, iako cete mozda zeleti da prikazete poruke sa razlicitim sadrzajem, u zavisnosti od upisane vrednosti.
Provera ispravnosti podataka obavlja se po unapred zadatom redosledu. Na primer, kada u kontrolni objekat na obrascu unesete podatak, Access proverava njegovu ispravnost tek kada pokusate da predjete na drugi objekat; postovanje pravila ispravnosti koja vaze na nivou zapisa proverava se tek kada taj zapis pokusate da snimite na disk. Cesto cete zeleti da taj redosled proveravanja izmenite; na primer, Access proverava jedinstvenost primarnog kljuca (integritet entiteta) kada zapis pokusate da snimite na disk, ali cete vi mozda pozeleti da to bude obavljeno onog trenutka kada izadjete iz kontrolnog objekta koji je pridruzen primarnom kljucu, bez cekanja da svi ostali podaci u zapisu budu popunjeni.
Drugi primer operacije baze podataka koju pomocnici ne mogu da obezbede jeste transakciona obrada (engl. transaction processing). Transakcija je grupa operacija koju smatrate jednom celinom; ili izvrsavate sve operacije iz grupe ili nijednu. Ako zapocnete transakciju i jedna od operacija ne uspe, morate ponistiti rezultat svih prethodnih operacija i vratiti podatke u stanje u kojem su bili pre pocetka transakcije. Dobar kandidat za transakcionu obradu je arhiviranje podataka. To se radi tako sto se zapisi najpre kopiraju u arhivske tabele, a zatim brisu iz izvornih tabela. Obe operacije moraju biti uspesno izvrsene; u suprotnom, ne sme biti izvrsena nijedna od njih. U Accessu ne postoji pomocnik za transakcionu obradu.
Osim toga, mozda cete zeleti da vasa aplikacija bude komponenta vece i slozenije mega-aplikacije koja obuhvata Excelove tabele i Wordove dokumente, a u kojoj Access, Excel i Word automatski medjusobno komuniciraju prema vasim uputstvima. Ili cete mozda zeleti da iskoristite neke od stotina korisnih procedura iz biblioteka koje vam operativni sistem stavlja na raspolaganje, ili iz biblioteka drugih aplikacija (vise informacija o bibliotekama procedura naci cete u poglavlju 20). Pomocnici ne omogucavaju komunikaciju izmedju Accessa i spoljnog sveta.

Prelazak na sledeci korak
U ovom poglavlju predstavljeni su Accessovi pomocnici i nekoliko novih dijaloga sa svojstvima. Vi cete pisati sopstvene programe za automatizovanje baze podataka programiranjem u makro jeziku i programiranjem u jeziku VBA.

Dva programska jezika
Na trzistu nema mnogo aplikacija koje nude dva alata za automatizaciju. Cak i unutar porodice Microsoftovih proizvoda, to pruza samo Access. Ovo je posledica toga sto je Microsoft zamislio Access kao individualnu bazu podataka namenjenu sirokom krugu korisnika, od neiskusnih do onih koji se profesionalno bave razvijanjem aplikacija. Na jednom kraju nalaze se oni koji zele nesto vise od interaktivne baze podataka, a takodje i da prebace veci deo svog posla na racunar, ali koji nemaju iskustva u programiranju i nemaju vremena da ga steknu. Na drugom kraju, projektantima je potrebna dopunska snaga koju moze da im obezbedi samo jezik VBA. Izmedju ovih krajnosti nalaze se ljudi sa razlicitim stepenom programerskog znanja i iskustva, koji mogu da koriste oba alata.
Ti alati nisu medjusobno nezavisni. Automatizovanu aplikaciju baze podataka mozete napraviti samo pomocu makroa, ali to nece biti izvodljivo ukoliko zelite da sami upravljate nacinom na koji ce se Access odazivati kada se bude desila neka nepredvidjena greska. Slozenija aplikacija ce zahtevati mogucnosti koje moze da obezbedi samo VBA procedura; medjutim, aplikaciji ciji je "motor" VBA jos uvek su neophodni makroi za programiranje precica sa tastature. Oba alata, makroi i VBA, koriste isti skup unapred definisanih naredbi za izvrsavanje uobicajenih akcija kao sto su otvaranje i zatvaranje objekata ili uvoz podataka. Te unapred definisane naredbe zovu se akcije u jeziku makroa, ili metode u jeziku VBA.
U ostalim poglavljima iz prvog dela objasnjeni su pojmovi koji su zajednicki jeziku makroa i jeziku VBA. Drugi deo knjige je posvecen programiranju makroa. Najpre su detaljno objasnjene osnove programiranja makroa, sto je zatim ilustrovano primerima makroa za tri osnovne kategorije operacija nad bazama podataka: navigacija, odrzavanje podataka i manipulisanje grupama zapisa. U trecem delu knjige isto to je ucinjeno za programiranje na jeziku VBA.
Oba alata za automatizovanje imaju prednosti i nedostatke, koje treba da upoznate kako biste u svakoj situaciji napravili najbolji izbor.
• Makro jezik ima ogranicenije mogucnosti nego jezik VBA, ali se lakse uci. Prozor makroa je posebno projektovan tako da potrebu za ucenjem pravila sintakse svodi na minimum.
• Jezik VBA uci se mnogo teze nego makro jezik, ali je i mnogo snazniji. VBA nudi dugu listu mogucnosti koje uopste nisu raspolozive u jeziku makroa.
• Jednostavnije aplikacije se obicno lakse prave pomocu makroa. Makroi su cesto najprikladniji alat za izradu prototipova.
• U nekim slucajevima makroi obezbedjuju bolje performanse. Nov pristup u Accessu 97 je da neki obrasci i izvestaji budu napravljeni samo pomocu makroa i hiperveza, cime se poboljsavaju performanse.
• Makroe mozete da pretvorite u VBA procedure kad god to zazelite. Pomocu makroa mozete da zapocnete aplikaciju ili da napravite prototip, koji cete kasnije prepraviti u VBA, ukoliko vam bude potrebno vise snage.

Dva jezika za pristup podacima
Osim makro jezika i jezika VBA, naucicete i dva druga jezika. To nisu samostalni programski jezici, nego specijalni jezici za pristup podacima, koje cete koristiti zajedno sa programskim jezicima kako biste zadali podatke koje zelite da ucitate iz tabela ili da upisete u tabele. Deo Accessa koji vam omogucava stvaranje i prikazivanje objekata baze podataka zove se Access Application, a deo koji upravlja podacima u bazi zove se Jet database engine (mlazni motor baze podataka) ili kratko Jet ("mlaznjak"). Ta dva dela medjusobno komuniciraju pomocu jezika za pristup podacima.
Jedan od tih jezika koristite od samog pocetka rada u Accessu, a da toga mozda i niste svesni. Structured Query Language (strukturirani jezik za upite), ili SQL, jeste jezik koji Access koristi kad god napravite neki upit u prikazu Design. SQL je takodje jezik pomocu kojeg carobnjaci Form, Report, Combo Box i List Box cesto definisu izvor zapisa i izvor redova. Makroi i jezik VBA koriste SQL za rad sa tabelama i upitima.
U trecem delu knjige cete saznati o drugom jeziku za pristup podacima, koji se zove Data Access Objects (objekti za pristup podacima), ili DAO. Ovaj jezik se koristi samo u jeziku VBA. DAO sluzi za pisanje naredbi za stvaranje i manipulisanje objektima kojima upravlja Jet. U to spadaju tabele i upiti baze podataka, ali i objekti pomocu kojih Jet kontrolise pristup podacima i odrzava bazu. DAO ima dve osnovne namene: prva je da obezbedi alternativnu metodu definisanja podataka (mada u vecini slucajeva SQL obezbedjuje bolje performanse); druga je da omoguci stvaranje i izmene objekata baze podataka iz VBA procedura. U vecini slucajeva tabele i upite jedne aplikacije cete praviti u odgovarajucim prozorima u prikazu Design. Medjutim, nekad cete pozeleti da to uradite iz programa. Na primer, jezik DAO cete upotrebiti kada budete pisali VBA proceduru koja pravi novu privremenu tabelu koja treba da bude deo automatskog postupka za uvoz podataka.

Pregled poglavlja
Ovo poglavlje je uvod u alate koje mozete koristiti za automatizovanje baze podataka bez ikakvog programiranja sa vase strane. Rad tih alata zasniva se na zadavanju vrednosti odgovarajucih svojstava u dijalozima i prozorima svojstava, kao i na carobnjacima i pomocnicima koji pisu programske naredbe umesto vas. Carobnjaci su vam prikazali primere pisanja programa u obliku makroa ili VBA procedura, koje zatim Access automatski izvrsava kao odziv na akcije korisnika. Istrazili smo sledece pomocnike i koncepte:
• Database Wizard pravi delimicno automatizovane aplikacije, u koje su ugradjeni sledeci objekti: komandne table za navigaciju; komandna dugmad koja otvaraju i sinhronizuju obrasce i izvestaje; namenski dijalozi u koje korisnik upisuje podatke na osnovu kojih se izdvajaju zapisi za izradu zbirnih izvestaja.
• Command Button Wizard pravi komandnu dugmad sa scenarijima koji automatizuju preko 30 jednostavnih operacija nad bazom podataka.
• Combo Box Wizard pravi padajuce liste vrednosti na osnovu kojih se automatski pronalazi i prikazuje onaj zapis koji sadrzi vrednost izabranu sa padajuce liste.
• Switchboard Manager pravi i menja komandne table koje omogucavaju pristup obrascima, izvestajima i drugim komandnim tablama.
• Dijalog Startup omogucava vam da zadate nacin na koji ce vasa aplikacija biti pokrenuta, i da zastitite njenu strukturu od nezeljenih izmena.
• Dijalog Customize omogucava pravljenje sopstvenih linijskih menija, prirucnih menija i paleta sa alatkama.
• Programsko okruzenje Accessa je vodjeno dogadjajima. Odredjene akcije korisnika cine da kontrolni objekti, obrasci i izvestaji prepoznaju promene nazvane dogadjaji. Kada se desi neki dogadjaj, Access izvrsava odgovarajuci program.
• U Accessu koristimo dva programska jezika. Programiranjem makroa nastaju objekti tipa makro ciju listu mozete videti u oknu Macros prozora Database. Programiranjem na jeziku VBA nastaju procedure koje se smestaju na jedno od sledecih mesta: u standardne module, ciju listu mozete videti u oknu Modules prozora Database; ili u module obrazaca, odnosno izvestaja koji su ugradjeni u obrasce, odnosno izvestaje. (Access 97 podrzava jos jednu vrstu modula, a to je nezavisni modul klase.)
Sada ste spremni za ucenje programiranja u Accessu. Spremni ste da programirate automatske veze izmedju objekata vase baze podataka; ne samo izmedju poznatih objekata iz prozora Database, nego i izmedju objekata koje cete tek upoznati. U sledecem poglavlju cete saznati kako se projektuju objekti u Accessu i kako njima mozete upravljati pomocu svojih programa.

SLIKA 1.8
Jednosmeran put od komandne table Main Switchboard do obrasca Expense Reports (a), zatim do izvestaja Expense Report (b).

SLIKA 1.9

Put od komandne table Main Switchboard do obrasca Expense Categories.
SLIKA 1.10

Put od table Main Switchboard do namenskih okvira za dijalog koji sluze za upisivanje datuma na osnovu kojih ce se sastavljati zbirni izvestaji.
SLIKA 1.11

Obrazac Switchboard u prikazu Design (a) i tabela Switchboard Items koja sadrzi informacije na osnovu kojih nastaju komandne table (b).
SLIKA 1.12

Prvi deo modula Global Code je odeljak Declarations.
Podrazumevani prikaz prozora Module mozete promeniti tako sto cete najpre u meniju Tools izabrati komandu Options, a zatim jezicak Module i potvrditi, odnosno ukloniti potvrdu polja Full Module View u grupi Window Settings. Dok budemo radili u ovom poglavlju uklonite potvrdu iz tog polja kako bi deklaracije i procedure bile smestene u posebna okna.
Slika 1.13

Procedura IsLoaded.
SLIKA 1.14

Svojstva dogadjaja komandnog dugmeta.
SLIKA 1.15

Neposredna pomoc za dogadjaje MouseDown i MouseUp.
SLIKA 1.16

Procedura za obradu dogadjaja OnClick komandnog dugmeta.
SLIKA 1.17

Command Button Wizard moze da automatizuje uobicajene operacije nad bazom podataka.
SLIKA 1.18

Mozete menjati izgled dugmeta (a), i dati mu ime (b).
SLIKA 1.19

Procedura za zatvaranje obrasca

Imena novih objekata
Objektu mozete dati bilo kakvo ime, ali bi trebalo da pri tome dobro razmislite. Naime, ukoliko kasnije budete zeleli da promenite ime objekta, to nece biti lak posao. Sama promena imena nije problem; na primer, ime nekog polja u tabeli mozete promeniti tako sto cete tabelu otvoriti u prikazu Design, a zatim promeniti njegovo ime. Problem je u tome sto Access nece pretraziti bazu podataka da bi pronasao i azurirao sve reference na objekat cije ste ime izmenili. Na primer, ako otvorite obrazac koji je vezan za tabelu u kojoj ste izmenili ime jednog od polja, Access ce potraziti prethodno ime polja (koje vise ne postoji) i ispisati #Name? u pridruzenom kontrolnom objektu. Zapamtite: ukoliko izmenite ime nekog objekta, morate sami da pronadjete i azurirate sve reference na taj objekat. (Postoje dodatni programi nezavisnih proizvodjaca koji mogu automatski da azuriraju reference, ali Access to ne moze sam da uradi.) Sto je jos vaznije, ako dobro osmislite nacin imenovanja objekata, to ce vam kasnije znatno olaksati posao na razvoju aplikacije. U poglavlju 2 govori se o standardima za imenovanje objekata koje primenjuje vecina projektanata profesionalnih aplikacija u Accessu. Mozete se opredeliti za jedan od tih standarda ili izmisliti sopstveni. Razlog zbog kojeg svakako treba koristiti standarde za imenovanje je taj sto u ime objekta mozete ugraditi korisne informacije. Na primer, ako umesto predlozenog imena (poput Command7) izaberemo ime cmdReturn, ugradicemo sledece informacije: iz prefiksa cmd (zvanog privezak ili oznaka [engl. tag] u terminologiji standarda za imenovanje) znacemo da se radi o komandnom dugmetu; rec Return (povratak) u opisnom delu imena (zvanom osnovno ime [engl. base name]) ce nas podsetiti da se pritiskom na to dugme vracamo u prethodni obrazac.
  
SLIKA 1.20

Upisivanje adrese i podadrese u dijalogu Insert Hyperlink.
SLIKA 1.21

Hiperveza pridruzena zapisu prikazanom na obrascu.
SLIKA 1.22

U prozoru Select Location izaberite objekat baze podataka.
SLIKA 1.23

Da biste ugradili slicicu koja se odaziva na pritisak misem, uradite sledece: izaberite slicicu, pritisnite dugme Insert Hyperlink na paleti alatki kako biste otvorili dijalog Insert Hyperlink (a) i zadali odrediste. Da biste ugradili vezu ka objektu u drugoj Accessovoj bazi podataka, uradite sledece: u polje Link to File or URL upisite putanju do baze podataka, zatim u polje Named location in file upisite ime odredisnog objekta (b).
SLIKA 1.24

Obazac Hyperlinks sa hipervezama pridruzenim natpisu, slicici i komandnom dugmetu.
SLIKA 1.25

Koristite paletu alatki Web za navigaciju po hipervezama.
SLIKA 1.26

Combo Box Wizard pravi padajucu listu vrednosti za trazenje.
SLIKA 1.28

Izmenite izgled (a) i naslov (b) liste.
SLIKA 1.27

Lista Available Fields sadrzi polja izvora podataka za obrazac.
SLIKA 1.29

Combo Box Wizard pravi proceduru za obradu dogadjaja AfterUpdate (a). Ta procedura sinhronizuje izvor podataka za obrazac sa izabranom vrednoscu na listi (b).
SLIKA 1.30

Izmenjen obrazac Expense Reports by Employee sada omogucava povratak na glavnu komandnu tablu i pretrazivanje pomocu padajuce liste.
SLIKA 1.31

Switchboard Manager.
SLIKA 1.32

Dodajte komandnoj tabli novu stranicu (a) ili izmenite postojecu (b).
SLIKA 1.33

U Switchboard Manageru mozete izmeniti natpis pored dugmeta (a) i akciju koju ono pokrece (b).
SLIKA 1.34

Vrednosti vecine pokretackih svojstava aplikacije mozete zadati u dijalogu Startup.
SLIKA 1.35

Standardni meni prikaza Form posle prepravljanja.
SLIKA 1.36

U dijalogu Startup mozete zadati da prozor Database bude sakriven i ograniciti koriscenje komandi koje su raspolozive u standardnim menijima, paletama alatki i pomocu tastature.
SLIKA 1.37

Naredbe koje otvaraju i minimiziraju prozor Database.
SLIKA 1.38

Pre nego sto zadate lozinku otvorite bazu u iskljucivom rezimu koriscenja.
SLIKA 1.39

U dijalogu Set Database Password zadajte lozinku (a); u dijalogu Password Required upisite lozinku kako biste pristupili bazi podataka koja je zasticena lozinkom (b).
Obavezno pribelezite negde svoju lozinku. Ukoliko lozinku zaboravite ili izgubite, necete moci da otvorite bazu podataka.
Da biste uklonili zastitu pomocu lozinke, izaberite komandu Security iz menija Tools, a zatim iz sledeceg menija izaberite komandu Unset Database Password. U dijalogu Unset Password upisite lozinku, a zatim pritisnite dugme OK.
SLIKA 1.40

U dijalogu Customize mozete da menjate postojece linijske menije, prirucne menije i palete sa alatkama, kao i da pravite nove. Kartice ovog dijaloga omogucavaju sledece: prikazivanje liste paleta sa alatkama (a), prikazivanje vecine ugradjenih komandi (b), izbor dodatnih opcija (c).
SLIKA 1.41

Linijski meni sa kategorijama prirucnih menija (a), prirucni meniji koji su raspolozivi kada je obrazac aktivan (b) i prirucni meni Form View Control (c).
SLIKA 1.42

Ime komande ili menija mozete izmeniti na sledeci nacin: otvorite dijalog Customize, zatim pritisnite komandu desnim tasterom misa kako biste otvorili prirucni meni (a); izaberite komandu Properties da biste izmenili vrednosti svojstava komande (b).
SLIKA 1.43

Pravljenje novog globalnog menija.
SLIKA 1.44

Pravljenje sopstvenog prirucnog menija.
SLIKA 1.45

Dijalog New Toolbar u kojem zadajete ime nove palete sa alatkama (a); dijalog Toolbar Properties u kojem zadajete vrednosti svojstava (b) nove palete sa alatkama (c).


Deo I

Koriscenje carobnjaka za izradu baze podatakaAutomatizovanje rada pomocu carobnjaka za komandnu dugmadNavigacija pomocu hipervezaUpravljanje komandnom tablomUpravljanje korisnickim interfejsomPravljenje namenskih menija i paleta sa alatkama

Posto u Accessu ne mozete postaviti dugme na tabelu ili upit, u namenskom korisnickom interfejsu tabela, odnosno upit se obicno ne prikazuje. Umesto toga, nov korisnicki interfejs treba u potpunosti graditi od obrazaca i izvestaja, jer su objekti ovih tipova projektovani tako da reaguju kada korisnik pritisne dugme, izabere neku vrednost sa liste ili upise nesto u polje za unosenje podataka.

SLIKA 1.1

Pokrenite Database Wizard u uvodnom dijalogu (a), zatim izaberite odgovarajuci sablon za novu bazu podataka (b).
SLIKA 1.2

Database Wizard objasnjava vrste informacija koje ce biti evidentirane u bazi podataka.
SLIKA 1.3

Mozete se opredeliti da nekim tabelama pridodate opciona polja, kao i da se baza popuni uzorcima podataka.
SLIKA 1.4

Mozete zadati stilove za obrasce (a) i izvestaje (b).
SLIKA 1.5

Upisite naslov i, ako zelite, izaberite bitmapiranu sliku (a). Posto u zavrsnom ekranu (b) pritisnete dugme Finish, carobnjak pocinje da radi svoj posao. Pokazivaci napredovanja prikazuju koji se objekat trenutno formira. (c).
SLIKA 1.6

Prozor Main Switchboard je centralni "razvodnik" aplikacije.
SLIKA 1.7

Dijagram toka funkcija aplikacije Expenses.


B

napomena

Prikaz procedure

Prikaz celog modula
napomena

Back (natrag)

Stop Current Jump (zaustavljanje)
Start Page (pocetna stranica)
Show Only Web Toolbar (vidljiva samo paleta Web)
Forward (napred)
Refresh Current Page (osvezavanje tekuce stranice)
Search the Web (pretrazivanje Weba)
Adresa