A

[ prefiksi ] oznaka [ OsnovnoIme [ Sufiksi ]]

Uglaste zagrade ukazuju na neobavezne delove imena objekta. Komponente imena imaju sledeće značenje:

Uočite da je oznaka jedini obavezni deo imena objekta. To može da deluje nelogično; može vam se činiti da je najvažniji deo imena objekta OsnovnoIme. Me?utim, uzmimo kao primer generičku proceduru koja radi sa nekim obrascem. Bitna je činjenica da procedura radi sa obrascem, a ne ono što obrazac predstavlja. Pošto procedura može da radi sa različitim vrstama obrazaca, OsnovnoIme vam nije uvek neophodno. Me?utim, ako rutina referencira više od jednog objekta odre?enog tipa, neophodno vam je OsnovnoIme za sve njih, osim jednog, kako biste mogli da ih razlikujete. Tako?e, OsnovnoIme prenosi informacije o promenljivoj, osim ako rutina nije generička. Promenljiva bi, najčešće trebalo da sadrži i OsnovnoIme.

Oznake

Oznake se koriste za opisivanje tipa podataka objekta, a formiraju se na načine opisane u sledećim odeljcima.

Oznake za promenljive

Oznake navedene u tabeli A.1 možete da koristite za VBA vrste podataka. Umesto obj možete da koristite odre?ene oznake za svaku vrstu podataka koju definiše matična aplikacija ili neki od njenih objekata. (Pogledajte odeljak "Matične aplikacije i nastavci imena komponenata u konvencijama" kasnije u ovom poglavlju).

Evo nekoliko primera:

lngUkupno

intVrednost

strUlaz

Trebalo bi eksplicitno deklarisati sve promenljive, svaku u zasebnom redu. Nemojte koristiti zastareli način deklarisanja promenljivih, pomoću odre?enih znakova kao što su %, & i $. Oni su suvišni ako koristite konvenciju za dodeljivanje imena, a pored toga, za neke vrste podataka ne postoje odgovarajući znaci, kao što su, na primer, promenljive logičkog tipa. Trebalo bi da uvek eksplicitno deklarišete sve promenljive tipa Variant pomoću odredbe As Variant, iako je to podrazumevana vrsta podataka za VBA. Na primer:

Dim intZbir As Integer

Dim varPolje As Variant

Dim strIme As String

Formiranje imena svojstava

Svojstva klase predstavljaju problem. Treba li da se pridržavaju konvencije za dodelu imena tako da njihova imena ukazuju na tip objekta? U cilju konzistentnosti sa ostatkom konvencije za dodelu imena - da, treba. Ipak, dozvoljeno je koristiti imena svojstava bez oznaka, posebno ako se klasa stavlja na raspolaganje korisnicima kojima nisu bliske ove konvencije.

Oznake za kolekcije

Objektu tipa kolekcija treba dodeliti zasebnu oznaku. Oznaku formirate pomoću tipa podataka kolekcije iza kog dolazi slovo s. Na primer, ako imate kolekciju podataka tipa Longs, oznaka bi bila lngs. Ako je u pitanju kolekcija obrazaca, kolekcija bi imala prefiks frms. Iako, teoretski, kolekcija može da sadrži objekte različitih tipova podataka, u praksi se svaka kolekcija sastoji od stavki istog tipa. Ako u kolekciji želite da koristite različite tipove podataka, koristite oznaku objs. Na primer:

intsStavke

frmsKupacPodaci

objsRazno

Konstante

U jeziku VBA konstante uvek imaju odre?eni tip podataka. Pošto VBA sam bira tip podataka, kada ga ne zadate, trebalo bi uvek da zadajete tip podataka za konstantu. Konstante deklarisane u odeljku General Declarations modula uvek treba da sadrže ključnu reč koja opisuje njihov opseg vidljivosti, Private (privatne) ili Public (javne), i da kao prefiks imaju jedan od prefiksa za opseg m ili g. Konstanta se označava dodavanjem slova c na kraju oznake tipa podataka konstante. Na primer:

Const intcSivaBoja As Integer = 3

Private Const mdblcPi As Double = 3.14159265358979

Iako se ova tehnika preporučuje za formiranje imena konstanti, ako vam je važnije da znate da se radi o konstantama nego koji su njihovi tipovi podataka, kao alternativu možete da koristite generičku oznaku con. Na primer:

Const conPi As Double = 3.14159265358979

Stavke menija

Imena stavki menija treba da ukazuju na njihov položaj u hijerarhiji menija. Sve stavke menija bi trebalo da imaju oznaku mnu, a OsnovnoIme bi trebalo da ukazuje na mesto stavke u hijerarhiji. Da biste ukazali na liniju razdvajanja, u OsnovnoIme stavite naziv Sep praćen rednim brojem. Na primer:

mnuFile (na liniji menija)

mnuFileNew (na iskačućem meniju File)

mnuFileNewForm (na padajućem meniju File New)

mnuFileNewReport (na padajućem meniju File New)

mnuFileSep1 (prva linija razdvajanja na iskačućem meniju File)

mnuFileSaveAs (na iskačućem meniju File)

mnuFileSep2 (druga linija razdvajanja na iskačućem meniju File)

mnuFileExit (na iskačućem meniju File)

mnuEdit (na liniji menija)

Formiranje novih tipova podataka

VBA pruža tri mogućnosti za formiranje novih tipova podataka: nabrojane (engl. enumerated) tipove podataka, klase (engl. classes) i korisnički definisane (engl. user-defined) tipove podataka. U svakom slučaju, moraćete da izmislite novu oznaku za tip podataka koji formirate.

Nabrojani tip podataka

Grupe konstanti tipa Long trebalo bi da čine nabrojani tip podataka. Izmislite oznaku za tip, dodajte slovo c i zatim definišite nabrojane konstante koristeći tu oznaku. Pošto se ime koje se koristi u naredbi Enum vidi u Object Browseru, oznaci možete dodati OsnovnoIme kako biste objasnili skraćenicu na koju ukazuje oznaka. Na primer:

Public Enum grcVrstaGreske

grcNeprihvatljivTip = 205

grcIzvanOpsega = 206

End Enum

OsnovnoIme bi trebalo da bude u jednini, što znači da u ovom primeru nabrojani tip podataka treba da se zove grcVrstaGreske, a ne grcVrstaGresaka. Oznaku koju smislite za nabrojani tip podataka zatim možete da koristite za promenljive koje mogu sadržati vrednosti tog tipa. Na primer:

Dim gr As grcVrstaGreske

Private Sub Primer(ByVal grTekucaGreska As grcVrstaGreske)

Iako VBA omogućava nabrojani tip grupa samo sa stavkama tipa Long, moguće je napraviti i grupe konstanti koje imaju druge tipove podataka. Formirajte skup definicija konstanti koristeći oznaku koju ćete sami izmisliti. Na primer:

Public Const grcGreska205 As String = "Neprihvatljiv tip podataka"

Public Const grcGreska206 As String = "Vrednost izvan dozvoljenog opsega"

Nažalost, pošto na ovaj način ne pravite nov tip podataka, nećete uživati prednosti koje nudi VBA prevodilac kada proverava tip podataka umesto vas. Promenljive koje će sadržati konstantne vrednosti pravite koristeći sintaksu sličnu promenljivama koje treba da sadrže instance nabrojanih tipova podataka. Na primer:

Oznake za klase i korisnički definisane tipove podataka

Klasa je "šablon" za objekat koji je definisao korisnik. Pošto on uvodi novu vrstu podataka, moraćete da uvedete novu oznaku za objekat. Oznaci možete dodati OsnovnoIme kako biste objasnili skraćenicu na koju ukazuje oznaka. Korisnički definisani tipovi podataka smatraju se jednostavnim klasama koje imaju samo svojstva, ali se u svakom drugom smislu koriste kao moduli klasa. Na primer:

kupKupac

azrAzuriranje

Public Type zpsZaposleni

Promenljive koje će sadržati instance klasa definišete koristeći istu oznaku. Na primer:

Dim kupSledeci As New kupKupac

Dim azrTekuci as azrAzuriranje

Dim zpsRadnik as zpsZaposleni

Polimorfizam

U jeziku VBA naredba Implements se koristi za izvo?enje klasa iz osnovne klase. Za izvedenu klasu treba koristiti istu oznaku kao i za osnovnu klasu. Izvedene klase, me?utim, ne treba da imaju isto OsnovnoIme kao osnovna klasa. Na primer:

zivZivotinja (osnovna klasa)

zivZebra (izvedena klase iz zivZivotinja)

zivSlon (izvedena klasa iz zivZivotinja)

Ova logika za davanje imena izvedenim klasama koristi se i za obrasce, koji su svi izvedeni iz zadate osnovne klase Form i koriste oznaku frm. Ako je promenljiva definisana tako da bude istog tipa kao klasa, koristite uobičajenu oznaku. Na primer:

Dim zivBiloKoja As zivZivotinja

Dim frmNova As Form

S druge strane, ako definišete promenljivu kao instancu izvedene klase, u ime promenljive uključite celo ime izvedene klase. Na primer:

Dim zivZebraInstance As zivZebra

Dim zivSlonPrimer As zivSlon

Dim frmKupacOsnovniPodaci As frmKupac

Procedure

VBA procedure zahtevaju da odredite imena za više elemenata: imena procedura, parametre i natpise. U sledećim odeljcima opisani su ovi objekti.

Odre?ivanje imena procedura

VBA dodeljuje imena procedurama za obradu doga?aja koja ne možete menjati. Trebalo bi da koristite velika slova na način kako je definisano u sistemu. Za korisnički definisane procedure velikim slovima pišite prvo slovo svake reči u imenu. Na primer:

cmdOK_Click

UcitajNaslovniRed

InicijalizovanjePodataka

Procedure bi u deklaracijama uvek trebalo da imaju ključnu reč, opseg vidljivosti (važenja) Public (javne) ili Private (privatne). Na primer:

Public Function UcitajNaslovniRed() As String

Private Sub InicijalizovanjePodataka

Zadavanje imena parametara

Svim parametrima u definiciji procedure trebalo bi da zadate opciju ByVal ili ByRef, iako je ByRef neobavezna i podrazumevana. Parametri procedure dobijaju imena pođednako jednostavno kao i standardne promenljive istog tipa, osim što argumenti koji se prosle?uju po referenci dobijaju prefiks r. Na primer:

Public Sub TestirajVrednost(ByVal intUlaz As Integer, ByRef_

rlgnIzlaz As Long)

Private Function UcitajPovratnuVrednost(ByVal_

strZnacenje As String, ByRef rsim As Simbol) As Boolean

Zadavanje imena natpisima

Natpisi dobijaju imena u kojima se koriste velika i mala slova, tako što se prvo slovo svake reči piše velikim slovom. Na primer:

ObradaGreske:

IzlazIzProcedure:

Prefiksi

Prefiksi menjaju oznaku objekta i tako pružaju više informacija o njemu.

Prefiks nizova objekata

Za nizove objekata odre?enog tipa koristi se prefiks a. Na primer:

aintVelicinaFonta

astrImena

Prefiks indeksa

Indeks nekog niza označavate prefiksom i, a, osim toga, radi konzistentnosti, tip podataka bi uvek trebalo da bude Long. Prefiks za indeks možete da koristite za indeksiranje drugih vrsta nabrojanih objekata, kao što su kolekcije korisnički definisanih klasa. Na primer:

iaintVelicinaFonta

iastrImena

isimSimboliKolekcija

Prefiksi za oblast delovanja i životni vek

Svaka promenljiva u jeziku VBA ima tri nivoa opsega vidljivosti: Public (javni), Private (privatni) i Local (lokalni). Pored toga, promenljiva ima isti životni vek kao tekuća procedura ili objekat u kome je definisana. Pomoću prefiksa datih u tabeli A.2 možete da ukažete na opseg vidljivosti i životni vek.

Prefiksi m i g koriste se i za druge objekte, kao što su konstante, za pokazivanje njihovog opsega vidljivosti. Na primer:

intLokalnaPromenljiva

mintPrivatnaPromenljiva

gintJavnaPromenljiva

mdblcPi

VBA u deklaracijama promenljivih prihvata nekoliko rezervisanih reči zbog kompatibilnosti sa prethodnim verzijama. Zastarelu rezervisanu reč Global bi uvek trebalo zameniti sa Public, a rezervisanu reč Dim u odeljku General Declarations sa Private.

Ostali prefiksi

U tabeli A.3 dati su i opisani još neki prefiksi.

Evo nekoliko primera:

castrKupac

hWndForm

Sufiksi

Sufiksi menjaju OsnovnoIme objekta, pružajući dodatne informacije o promenljivoj. Verovatno ćete sami izmišljati svoje sufikse, specifične za projekte na kojima radite. U tabeli A.4 dati su neki opšti sufiksi.

Evo nekoliko primera:

iastrImenaMin

iastrImenaMax

iaintVelicinaFontaFirst

isimSimboliKolekcijaLast

lngSifraKupcaCnt

varBrojDokumentaCnt

Imena datoteka

Kada se datoteke smeštaju na disk, oznake nisu potrebne pošto nastavak imena datoteke već opisuje vrstu objekta. Na primer:

Test.Frm (obrazac frmTest)

Globals.Bas (modul globals)

Simbol.Cls (modul klase simSimbol)

Matične aplikacije i nastavci imena komponenata u konvencijama

Svaka matična aplikacija za VBA, kao i svaka komponenta koja se može instalirati ima skup objekata koji može da koristi. U ovom odeljku odredićemo oznake za objekte više matičnih aplikacija i komponenata.

Access 2000, objekti verzije 9

U tabeli A.5 dat je spisak oznaka za promenljive koje predstavljaju Accessove objekte. Pored toga što se koriste u programskom kodu za referenciranje odre?enih vrsta objekata, iste oznake se koriste i za imenovanje tih vrsta objekata pri projektovanju obrazaca i izveštaja.

Evo nekoliko primera:

txtIme

tblNaslov

Za namenske ActiveX kontrolne objekte možete da koristite opštu oznaku ocx, kao što je dato u tabeli A.5, ili oznake za objekte odre?enih tipova date u tabelama A.14 i A.15, kasnije u ovom dodatku. Za ActiveX kontrolne objekte koji se ne pojavljuju u tabelama A.14 i A.15 možete da koristite opštu oznaku ocx ili da uvedete svoju.

DAO 3.6 objekti

DAO je interfejs za programiranje Jet mašine baze podataka koju dele Access, Visual Basic i Visual C++. Oznake za DAO 3.6 objekte date su u tabeli A.6.

Evo nekoliko primera:

rstKupci

idxPrimarniKljuc

U tabeli A.7 date su oznake koji se koriste za odre?ivanje vrsta objekata u bazi podataka.

Ako želite, za odre?ivanje namene i tipa objekta baze podataka možete da koristite preciznije oznake ili sufikse. Ako koristite sufikse, za oznaku tipa koristite oznake date u tabeli A.7. Koristite ili oznaku ili sufiks koji se dodaje opštijoj oznaci, ali nikada oba zajedno. Oznake i sufiksi dati su u tabeli A.8.

Evo nekoliko primera:

tblVazecaImenaLookup

tlkpVazecaImena

fmsgGreska

mmnuFileMnu

Prilikom dodeljivanja imena objektima baze podataka nemojte koristiti razmake, a početno slovo svake reči pišite velikim slovom. Na primer, umesto Tabela Nedeljne Prodaje koristite tblNedeljnaProdaja.

Puno se diskutuje o tome da li je potrebno da i polja u tabeli imaju svoje oznake. Ostaje na vama da odlučite da li ćete ih koristiti. Me?utim, ako ih koristite, koristite oznake date u tabeli A.9.

Objekti Visual Basica 6

U tabeli A.10 date su oznake objekata Visual Basica 6.

Microsoft ActiveX Data Objects 2.1 oznake

Office 2000 sadrži verziju 2.1 biblioteke ActiveX Data Objects. U tabeli A.11 date su preporučene oznake za ovu verziju ADO-a.

Oznake za ADOX objekte

Da bi podržao DDL i bezbednosne objekte u okviru Jet mašine baze podataka, Microsoft je obezbedio ADOX, dodatnu ADO biblioteku objekata. U tabeli A.12 date su oznake za ADOX objekte.

Oznake za JRO 2.1 objekte

U cilju podrške replikovanja Jetovih podataka, ADO nudi još jednu biblioteku, JRO. U tabeli A.13 dat je predlog oznaka za JRO objekte.

Oznake za SQL Serverove i MSDE objekte

U tabeli A.14 date su oznake za SQL Serverove i MSDE (verzija SQL Servera 7 ograničenih mogućnosti) objekte.

Microsoftovi kontrolni objekti iz grupe Common Control

Windows 95 i Windows NT imaju skup zajedničkih kontrolnih objekata koji su dostupni iz VBA koda. U tabeli A.15 date su oznake za instance ovih kontrolnih objekata.

Drugi objekti i objekti iz grupe Custom Controls

I na kraju, u tabeli A.16 date su oznake za često korišćene kontrolne objekte i objekte iz grupe Custom Controls.