Knjige▹Monografije▹Naučne monografije
Заштићени храстови Србије
У монографији „Заштићени храстови“, аутор др Драгана Остојић и коаутори Биљана Крстески и Владимир Николић, приказали су 41 стабло и 9 група стабала од којих је 5 врста сабала процењене старости између 100 и 450 година. Рецензенти књиге су академик проф. др. Владимир Стевановић и проф. др. Љубивоје Стојановић, који су својим сугестијама и саветима помогли да књига допринесе раду у даљем очувању специјског и генетичког диверзитета у Србији.
Предговор
Оснивањем Завода за заштиту природе 1948. године у Србији започиње спровођење законске заштите. Један од основних задатака Завода од почетка оснивања је да стављањем под заштиту сачува делове природе који због својих специфичних одлика или због реткости имају својство споменика природе, резервата, предела изузетних одлика, парка природе или националног парка.
Појединачна стабла представљају споменике природе ботаничког карактера. Заштићена су као изузетни примерци шумског дрвећа, великих димензија и старости, пуне виталности и очуваног хабитуса. Такви примерци било ког представника дендрофлоре данас су праве реткости свуда у свету и њима се посвећује посебна пажња и заштита.
Таква стабла су и део нашег историјског и природног наслеђа и одувек им се поклањала дужна пажња. Наша обавеза је увек била да чувамо велика и стара стабла и да такву величанствену природну творевину и природну вредност оставимо у наслеђе будућим поколењима.
Осим тога, оваква стабла номинована су законском регулативом као споменици природе ботаничког карактера па имају и „повлашћен положај” у односу на друга. Над њима је успостављен режим заштите чиме добијају већу негу и пажњу од стараоца, који брижљиво прати сваку њихову промену.
Законом заштићена стабла препознатљива су, не само по упечатљивој жутој табли којом се обележавају, већ и по изузетним особинама, као што су велика старост (у зависности од врсте), импозантне димензије (висина стабла, пречник крошње, обим дебла, прсни пречник дебла...), репрезентативност стабла (правилан хабитус и друге особине типичне за дату врсту), као и степен изворности, очуваности, тј. добро здравствено стање, природна реткост (нека стабла су због таквих особина ретка међу представницима своје врсте), пејзажна атрактивност и друге. Поједина стабла су и сведоци историјских збивања и догађаја из прошлости. У зависности од њиховог вредновања, тј. својстава која поседују, могу се издвојити у категорију изузетног и великог значаја, као и заштићеног добра локалног значаја.
Најчешће заштићена врста дрвећа у Србији су храстови, а од њих највећи је број стабала лужњака. После „Шам дуда” и „Бора цара Душана”, најстарије дрво у Србији је „храст запис” у Ковачима код Краљева. Старост од око боо година указује на то да се ради о ретком представнику старих храстових шума, којима је некада Србија обиловала. Иако се данас чешће срећу нешто млађа стабла лужњака, као „Рајковићев храст” код Ниша и „Самаилски крајпуташи храстови” код Краљева. „Буковички храст запис”, „Стари храст у Годачици” код Краљева и „Јованов храст запис” код Прокупља, и они такође, представљају капиталне примерке своје врсте по старости (400 година), димензијама и декоративности својих широких хабитуса. Исте старости је и њихов „рођак” китњак - „Храст запис код Бањичког језера” код Ниша.
И наш главни град Београд има врло старо дрвеће. Међу заштићеним стаблима престонице значајно место заузима храст лужњак на Цветном тргу, који представља остатак аутохтоних храстових шума које су се некад простирале на данашњем потезу од Цветног трга до парка „Мањеж” и Славије. Овај храст је уједно и најстарије заштићено стабло у граду.
Без обзира на опште корисне функције дрвећа у шуми и значај за планету и живот на њој, морамо да констатујемо да дрвеће, посебно појединачна стабла одређених врста на сваком делу планете, привлаче посебну пажњу и дивљење и пред њима је тешко остати равнодушан.
Нажалост, гигантска стабла привлачила су пажњу и као дрвна маса, па је њихов опстанак често био доведен у питање. Данас су малобројна преостала стара, џиновска стабла предмет запггите и бриге због посебне вредности и реткости као природна баштина Србије.
САДРЖАЈ
Предговор | 9
Увод | 11
Прегледна карта заштићених стабала Србије | 18
Лужњак - robur I. (Q. pedunculata Ehrh.) | 21
„Храст Коче капетана”, Кочино село, Јагодина | 25
„Радојковића храст”, Доња Ливадица, Велика Плава | 27
,Драст лужњак у селу Колару", Коларе, Јагодина | 29
,Драст лужњак - Смедерево” Раља, Смедерево | 31
„Храст лужњак - Вранеши”, Вранеши, Врњачка Бања | 33
„Храст лужњак - Долово”, Михајловац, Смедерево | 35
„Храста лужњак у Старој Моравици”, Стара Моравица, Бачка Топола | 37
„Стабло храста лужњака - Беле Воде”, Глумач, Пожега | 39
„Стабло храста лужњака - Љутице”, Тврдићи, Пожега | 41
„Храст Зеке Буљубаше”, Равње, Сремска Митровица | 43
„Храст лужњак у дворишту црпне станице код Кумана”, Кумане, Нови Бечеј | 45
„Храст на Цветном тргу”, Врачар, Београд | 47
„Стабло храста лужњака Обрва”, Обрва, Краљево | 49
„Храст Дићи” Дићи, Љиг | 51
„Храст лужњак у Доњој Трнави”, Доња Трнава, Ниш | 53 „Рајковићев храст”, Доња Трнава, Ниш | 55
„Кутлешки храст - запис”, Кутлеш, Лесковац | 57 „Храст лужњак у Зрењанину”, Зрењанин | 59
„Храст Расина”, Паруновац, Крушевац | 61 „Стабло храста у атару села Шетка”, Шетка, Ражањ | 63
„Храст у Улици Мије Ковачевића”, Звездара, Београд | 65 „Мијатовића храст у Чачку”, Чачак | 67
„Стабло лужњака у Доњој Горевници”, Доња Горевница, Чачак | 69
„Тимотијевића храст у Мрчајевцима”, Мрчајевци, Чачак | 71
„Владимиров храст”, Велики Поповац, Петровац | 73
„Три храста лужњака - Баре”, Барајево, Београд | 75
„Два стабла храста лужњака - Петровац”, Петровац, Петровац | 77
„Два стабла храста лужњака - ТЈурђевак”, Доња Краварица, Лучани | 79
„Група стабала храста лужњака код Јозића колибе”, Велико Поље, Обреновац | 81
„Самаилски крајпуташки храстови”, Самаила, Краљево | 83
„Два стабла храста лужњака у Гибарцу”, Гибарац, Шид | 85
Сладун - Quercus frainetto Ten. | 87
„Храст сладун” Велика Плана I, Велика Плана | 91
„Јованов храст запис”, Горњи Статовац, Прокупље | 93
„Стари храст у Годачици”, Годачица, Краљево | 95
„Сладун у Кладурову”, Кладурово, Петровац | 97
„Храст у Слатини”, Слатина, Чачак | 99
„Стари храст у Крушевици”, Крушевица, Власотинце | 101
„Храст - запис царице Милице”, Модрица, Крушевац | 103
Медунац - Quercus pubescens Willd. | 105
„Храст цара Лазара”, Данковиће, Куршумлија | 109
„Два стабла храста медунца изнад села Чукљеник”, Чукљеник, Нишка Бања | 111
Китњак, горун, брдњак - Quercus patraea (att.) Liebl.| 113
„Храст запис код Бањичког језера”, Пасјача, Ниш | 117
Цер - Quercus cerris L. | 119
„Стабло храста цера - Почеча”, Горобиље, Пожега | 123
„Стабло храста цера у Доњој Црнући”, Доња Црнућа, Горњи Милановац | 125
„Два храста - Врачевић”, Врачевић, Лајковац | 127
„Здравињски цер запис”, Здравиње, Прокупље | 129
„Цер запис у Лесковику”, Лесковик, Ниш | 131
„Запис у Лесковику”, Лесковик, Ниш | 133
„Цер с Каблара”, Рошци, Чачак | 135
„Група од осам стабала храста цера на Палибрчком гробљу”, Бедина Варош, Ивањица | 137
„Церови код Ђушиног гроба”, Придворица, Блаце | 139
Табеларни преглед дендрометријских карактеристика | 140
Закључак | 147
Conclusion | 151
Литература | 155
Рекли су о књизи
Заштићени храстови Србије” је публикација монографског карактера и прва овакве врстеу Србији. У њојје на прегледан начин приказано 41 стабло и 9 група стабала 5 врста храстова процењене старости између 100 и 450 година. Објављивањем ове публикације попуниће се приказ једног сегмента заштите биодиверзитета Србије о коме се сразмерно мало знало. И све тоје садржано на једном месту, тако да читалац може добитијасну представу даје заштити столетних стабала посвећена посебна пажња у очувању живе природе и биодиверзитета у Србији.
... Монографска публикација „Заштићени храстови Србије” представља изузетно вредан допринос нашој стручној публицистици која се односи на очување специјског и генетичког диверзитета у Србији.”
Проф. др Владимир Стевановић
...Материјали са којим се располаже у монографији „Заштићени храстови Србије су врло интересантни и научно значајни за доношење многих важних закључака о најзначајнијим врстама храстова у Србији.”
Проф. др Њубивоје Сшојановић
Предговор
Оснивањем Завода за заштиту природе 1948. године у Србији започиње спровођење законске заштите. Један од основних задатака Завода од почетка оснивања је да стављањем под заштиту сачува делове природе који због својих специфичних одлика или због реткости имају својство споменика природе, резервата, предела изузетних одлика, парка природе или националног парка.
Појединачна стабла представљају споменике природе ботаничког карактера. Заштићена су као изузетни примерци шумског дрвећа, великих димензија и старости, пуне виталности и очуваног хабитуса. Такви примерци било ког представника дендрофлоре данас су праве реткости свуда у свету и њима се посвећује посебна пажња и заштита.
Таква стабла су и део нашег историјског и природног наслеђа и одувек им се поклањала дужна пажња. Наша обавеза је увек била да чувамо велика и стара стабла и да такву величанствену природну творевину и природну вредност оставимо у наслеђе будућим поколењима.
Осим тога, оваква стабла номинована су законском регулативом као споменици природе ботаничког карактера па имају и „повлашћен положај” у односу на друга. Над њима је успостављен режим заштите чиме добијају већу негу и пажњу од стараоца, који брижљиво прати сваку њихову промену.
Законом заштићена стабла препознатљива су, не само по упечатљивој жутој табли којом се обележавају, већ и по изузетним особинама, као што су велика старост (у зависности од врсте), импозантне димензије (висина стабла, пречник крошње, обим дебла, прсни пречник дебла...), репрезентативност стабла (правилан хабитус и друге особине типичне за дату врсту), као и степен изворности, очуваности, тј. добро здравствено стање, природна реткост (нека стабла су због таквих особина ретка међу представницима своје врсте), пејзажна атрактивност и друге. Поједина стабла су и сведоци историјских збивања и догађаја из прошлости. У зависности од њиховог вредновања, тј. својстава која поседују, могу се издвојити у категорију изузетног и великог значаја, као и заштићеног добра локалног значаја.
Најчешће заштићена врста дрвећа у Србији су храстови, а од њих највећи је број стабала лужњака. После „Шам дуда” и „Бора цара Душана”, најстарије дрво у Србији је „храст запис” у Ковачима код Краљева. Старост од око боо година указује на то да се ради о ретком представнику старих храстових шума, којима је некада Србија обиловала. Иако се данас чешће срећу нешто млађа стабла лужњака, као „Рајковићев храст” код Ниша и „Самаилски крајпуташи храстови” код Краљева. „Буковички храст запис”, „Стари храст у Годачици” код Краљева и „Јованов храст запис” код Прокупља, и они такође, представљају капиталне примерке своје врсте по старости (400 година), димензијама и декоративности својих широких хабитуса. Исте старости је и њихов „рођак” китњак - „Храст запис код Бањичког језера” код Ниша.
И наш главни град Београд има врло старо дрвеће. Међу заштићеним стаблима престонице значајно место заузима храст лужњак на Цветном тргу, који представља остатак аутохтоних храстових шума које су се некад простирале на данашњем потезу од Цветног трга до парка „Мањеж” и Славије. Овај храст је уједно и најстарије заштићено стабло у граду.
Без обзира на опште корисне функције дрвећа у шуми и значај за планету и живот на њој, морамо да констатујемо да дрвеће, посебно појединачна стабла одређених врста на сваком делу планете, привлаче посебну пажњу и дивљење и пред њима је тешко остати равнодушан.
Нажалост, гигантска стабла привлачила су пажњу и као дрвна маса, па је њихов опстанак често био доведен у питање. Данас су малобројна преостала стара, џиновска стабла предмет запггите и бриге због посебне вредности и реткости као природна баштина Србије.
САДРЖАЈ
Предговор | 9
Увод | 11
Прегледна карта заштићених стабала Србије | 18
Лужњак - robur I. (Q. pedunculata Ehrh.) | 21
„Храст Коче капетана”, Кочино село, Јагодина | 25
„Радојковића храст”, Доња Ливадица, Велика Плава | 27
,Драст лужњак у селу Колару", Коларе, Јагодина | 29
,Драст лужњак - Смедерево” Раља, Смедерево | 31
„Храст лужњак - Вранеши”, Вранеши, Врњачка Бања | 33
„Храст лужњак - Долово”, Михајловац, Смедерево | 35
„Храста лужњак у Старој Моравици”, Стара Моравица, Бачка Топола | 37
„Стабло храста лужњака - Беле Воде”, Глумач, Пожега | 39
„Стабло храста лужњака - Љутице”, Тврдићи, Пожега | 41
„Храст Зеке Буљубаше”, Равње, Сремска Митровица | 43
„Храст лужњак у дворишту црпне станице код Кумана”, Кумане, Нови Бечеј | 45
„Храст на Цветном тргу”, Врачар, Београд | 47
„Стабло храста лужњака Обрва”, Обрва, Краљево | 49
„Храст Дићи” Дићи, Љиг | 51
„Храст лужњак у Доњој Трнави”, Доња Трнава, Ниш | 53 „Рајковићев храст”, Доња Трнава, Ниш | 55
„Кутлешки храст - запис”, Кутлеш, Лесковац | 57 „Храст лужњак у Зрењанину”, Зрењанин | 59
„Храст Расина”, Паруновац, Крушевац | 61 „Стабло храста у атару села Шетка”, Шетка, Ражањ | 63
„Храст у Улици Мије Ковачевића”, Звездара, Београд | 65 „Мијатовића храст у Чачку”, Чачак | 67
„Стабло лужњака у Доњој Горевници”, Доња Горевница, Чачак | 69
„Тимотијевића храст у Мрчајевцима”, Мрчајевци, Чачак | 71
„Владимиров храст”, Велики Поповац, Петровац | 73
„Три храста лужњака - Баре”, Барајево, Београд | 75
„Два стабла храста лужњака - Петровац”, Петровац, Петровац | 77
„Два стабла храста лужњака - ТЈурђевак”, Доња Краварица, Лучани | 79
„Група стабала храста лужњака код Јозића колибе”, Велико Поље, Обреновац | 81
„Самаилски крајпуташки храстови”, Самаила, Краљево | 83
„Два стабла храста лужњака у Гибарцу”, Гибарац, Шид | 85
Сладун - Quercus frainetto Ten. | 87
„Храст сладун” Велика Плана I, Велика Плана | 91
„Јованов храст запис”, Горњи Статовац, Прокупље | 93
„Стари храст у Годачици”, Годачица, Краљево | 95
„Сладун у Кладурову”, Кладурово, Петровац | 97
„Храст у Слатини”, Слатина, Чачак | 99
„Стари храст у Крушевици”, Крушевица, Власотинце | 101
„Храст - запис царице Милице”, Модрица, Крушевац | 103
Медунац - Quercus pubescens Willd. | 105
„Храст цара Лазара”, Данковиће, Куршумлија | 109
„Два стабла храста медунца изнад села Чукљеник”, Чукљеник, Нишка Бања | 111
Китњак, горун, брдњак - Quercus patraea (att.) Liebl.| 113
„Храст запис код Бањичког језера”, Пасјача, Ниш | 117
Цер - Quercus cerris L. | 119
„Стабло храста цера - Почеча”, Горобиље, Пожега | 123
„Стабло храста цера у Доњој Црнући”, Доња Црнућа, Горњи Милановац | 125
„Два храста - Врачевић”, Врачевић, Лајковац | 127
„Здравињски цер запис”, Здравиње, Прокупље | 129
„Цер запис у Лесковику”, Лесковик, Ниш | 131
„Запис у Лесковику”, Лесковик, Ниш | 133
„Цер с Каблара”, Рошци, Чачак | 135
„Група од осам стабала храста цера на Палибрчком гробљу”, Бедина Варош, Ивањица | 137
„Церови код Ђушиног гроба”, Придворица, Блаце | 139
Табеларни преглед дендрометријских карактеристика | 140
Закључак | 147
Conclusion | 151
Литература | 155
Рекли су о књизи
Заштићени храстови Србије” је публикација монографског карактера и прва овакве врстеу Србији. У њојје на прегледан начин приказано 41 стабло и 9 група стабала 5 врста храстова процењене старости између 100 и 450 година. Објављивањем ове публикације попуниће се приказ једног сегмента заштите биодиверзитета Србије о коме се сразмерно мало знало. И све тоје садржано на једном месту, тако да читалац може добитијасну представу даје заштити столетних стабала посвећена посебна пажња у очувању живе природе и биодиверзитета у Србији.
... Монографска публикација „Заштићени храстови Србије” представља изузетно вредан допринос нашој стручној публицистици која се односи на очување специјског и генетичког диверзитета у Србији.”
Проф. др Владимир Стевановић
...Материјали са којим се располаже у монографији „Заштићени храстови Србије су врло интересантни и научно значајни за доношење многих важних закључака о најзначајнијим врстама храстова у Србији.”
Проф. др Њубивоје Сшојановић
Детаљни подаци о књизи
Наслов: Заштићени храстови Србије
Издавач: Завод за заштиту природе Србије
Страна у боји: 160
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 29 cm
Година издања: 2016
ИСБН: 978-86-80877-50-1
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (