MIKRO KNJIGA
    od 1984. god.
    Knjige▹PoljoprivredaOrganska proizvodnjaPoljoprivredaVinogradarstvo

    Prikaži 4 puta
    veću sliku


    Органско виноградарство
    Аутор: Др Нада Кораћ
    Страна: 87
    Остали детаљи
    Veličina slova: A A
    1. УВОД 7
    1.1. Конвенционално, интегрално, органско и биодинамично виноградарство, 7
    1.2. Органска производња грожђа и вина у свету, 8

    2. Подизање винограда за органску производњу грожђа, 13
    2.1. Избор сорта, 13
    2.1.1. Vitis vinifera сорте, 13
    Беле винске сорте, 14
    Црне винске сорте, 24
    Стоне сорте, 29
    2.1.2. Interspecies сорте, 31
    Новостворене домаће сорте, 31
    Интродуковане interspecies сорте, 35
    2.2. Природни услови за узгој винове лозе, 37
    2.2.1. Клима, 38
    2.2.2. Земљиште, 40
    2.3. Избор положаја за виноград, 41
    2.4. Уређење производног простора и садња, 42
    2.4.1. Припрема земљишта, 42
    2.4.2. Правац редова и растојање садње, 43
    2.4.3. Садни материјал, 45
    2.4.4. Садња, 45
    2.4.5. Узгојни облици - избор и формирање, 46
    2.5. Нега винограда, 48
    2.5.1. Нега младог винограда, 48
    2.5.2. Нега винограда у роду, 48
    2.6. Нега земљишта, 50
    2.6.1. Затрављивање у органском виноградарству, 50
    2.6.2. Настирање (малчирање), 54
    2.7. Исхрана винове лозе, 54

    3. Контрола болести и штеточина и корова у органском виноградарству, 59
    З.1. Контрола болести винове лозе 60
    З.1.1. Пепелища, 60
    З.1.2. Пламењача, 62
    З.1.З. Сива трулеж грожђа, 65
    З.1.4. Црна пегавост, 67
    3.1.5. Болести дрвета винове лозе, 67
    3.1.6. Фитоплазме, 68
    3.2. Штеточине винове лозе, 68
    3.2.1. Сиви и жути лозин мољац, 68
    3.2.2. Гриње, 69
    3.2.3. Црвени паук, 70
    3.2.4. Цикаде,70
    3.2.5. Нематоде, 71
    3.3. Контрола корова!,71

    4. Берба и прерада грожђа, 73
    4.1. Берба стоног грожђа, 73
    4.2. Берба винског грожђа, 74
    4.3. Прерада грожђа, 74
    4.3.1. Производња белих вина, 75
    4.3.2. Производил црвених вина, 77

    5. Законска регулатива у вези са органским винима, 79
    6. Статус произвођача грожђа по принципима органске пољопривреде, 81
    7. Литература, 83


    Увод
    Веома брз развој технологије производње хране крајем XX века, уз примену безброј синтетичких хемијских пепарата, удаљио је човека од природе, нарушио равнотежу екосистема и озбиљно угрозио људско здравље.

    Из тих разлога, човечанство данас покушава да се врати природи и производили здравствено безбедније хране уз једноставну поруку: “радити и живети у складу, са природом”.

    У пољопривреној пракси постоји неколико типова производње који се разликују по нивоу и квалитету примењених мера као и систему контроле и принципима којима се та произодња регулише. То сy: конвенционална, интегрална, органска и биодинамична производња. Органска производив као специфичан и у данашње време најактуелнији тип пољопривредне производње у пракси и литератури различитих земаља има различите називе. У Мађарској, Шпанији, Данској, Шведској и Хрватској će користи термин еколошка производња, у Немачкој, Холандији, Француској, Италији, Португалији и Грчкој биолошка производња а у Великој Британији, САД, Аустралији, Албанији, Македонији и неким другим земљама органска производња.

    У нашој земљи, за систем производње по датим базичним стандардима је прихваћен термин органска производња а синоними су еколошка и биолошка производња.

    1.1. Конвенционално, интегрално, органско и биодинамично виноградарство

    Конвенционално виноградарство је начин производње грожђа и вина под општеприхваћеним стандардима, нормама и пољопривредним законима, уз употребу великог броја синтетичких препарата, са циљем да се добију добри приноси што бољег квалитета, при чему се на прво место стављају економски параметри.

    Принципе и циљеве интегралне производње је поставила Међународна организација за биолошку заштиту, 1992. године.

    Према њој, интегрална производња се дефинише као производња висококвалитетног грожђа, по строго утврђеним прописима, применом еколошки сигурнијих метода, уз минималну употребу агрохемикалија и са дефинисаним граничним вредностима економских показатеља. Приоритет се даје заштити животне средине и очувању људског здравља.

    Органско виноградарство у средиште ставља утицај узгајања винове лозе на животну средину и третирање чокота у што мањој мери, при чему се искључује употреба синтетичких производа за заштиту против болести, исхрану винове лозе и производњу вина. Приоритет се даје очувању биодиверзитета и заштити људског здравља.

    На међународном нивоу, органску производњу грожђа и вина дефинише IOFAM (Institute of Association Management) Basic Standards и Codex Alimentarius.

    Биодинамично виноградарство je облик органске производње који се развио на основу идеје аустријског филозофа Рудолфа Штајнера почетком XX века и последњих неколи&о година је постао врло популаран у свету. Оеновни циљ ове производње је успостављање равнотеже између холистичког развоја и самоодрживог система, то јест органско виноградарсво у складу са природом и синхронизовано са космичким циклусима. Да би произвол могао бита означен кар биодинамични мора да испуни строге стандарде прописане од стране међународно признатих сертификационих тела Деметар удружења.

    1.2. Органска производња грожђа и вина у свету

    О традиционалној органској производњи грожђа у Европи се може говорити само до средине XIX века то јест до момента када су из Америке у Европу пренете штеточина филоксера и гљивичне болести (пламењача и пепелница) које су уништиле највећи дер површина под виновом лозом. До тада је винова лоза гајена врло једноставно, уз мала улагања, као екстензивна култура. Виногради су подизани на сиромашнијим земљиштима непогодним за ратарење, уз мала улагања. Лоза је гајена на сопственом корену, умножавана је ожиљавањем резница а празна места у винограду су попуњавана положеницама. Није било потребе за постављањем наслона у виду стубова и жица јер су гајене аутохтоне балканске сорте усправних ластара. Сви радови у винограду су обављани ручно. Винова доза није имала познатих штеточина ни болести па није било потребе за применом средства за заштиту. Плодност земљишта је поправљана стајњаком. Вина су справљана без додавања хемијских супстанци. Елементарни услови за виноградарску производњу: ваздух, вода и земљиште нису били загађени пестицидима и другим штетним материјама. Заједно са лозом у винограду су гајене и разне воћне врсте а на крајевима редова и по ободу винограда увек је било мноштво цветних и жбунастих биљних врста које су биле идеално станиште за велики број птица и корисних инсеката. Наши преци нису ову производњу морали да називају разним именима као што су: еколошка, биолошка,интегрална и органска производња. Једноставно, то је било виноградарство у природним условима. У таквим виноградима је владао склад живе и неживе природе, склад биљке, земљишта и човека.

    Као резултат индустријализације, техничко-технолошког развоја и пораста становништва на планета, порасла је и потреба за већим количинама хране, што је било могуће остварити само интензивном експлоатацијом земљишта уз примену све већих количина вештачких ђубрива, пестицида...


    Детаљни подаци о књизи
    Наслов: Органско виноградарство
    Издавач: Задужбина Андрејевић
    Страна: 87 (cb)
    Povez: meki
    Писмо: ћирилица
    Формат: 17 x 24 cm
    Година издања: 2011
    ИСБН: 978-86-7244-968-6
    Naručite
    Cena: 800 RSD
    Cena za inostranstvo:
    8,00 EUR
    Kom.:
    ili
    Naručite telefonom:
    Nije radno vreme
    nismo dostupni na telefonu.





    Ocene i mišljenja čitalaca
    Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (morate biti prijavljeni)


    Pitanja, odgovori, mišljenja...
    Prijavite se ovde i pošaljite vaša mišljenja i pitanja našim urednicima i čitaocima

    Poruku poslaoPoruka
    MIKRO KNJIGA D.O.O.
    Kneza Višeslava 34, 11030 Beograd, Srbija
    e-pošta: prodaja(а)mikroknjiga.rs
    Komercijalna banka: 205-33117-65
    Matični broj: 07465181
    Šifra delatnosti: 5811
    PIB: 100575773
    Dokumenti o identifikaciji

    © Mikro knjiga 1984-2024