Аутор: Лазар Арсенијевић Баталака
Страна: -
► Остали детаљи

Репринт издања Баталакиног фонда из 1898. и 1899. године

Лазар Арсенијевић Баталака (1795 - 1868), савременик Првог српског устанака, затим државни саветник (од 1842), капућехаја Србије у Цариграду (1846 - 1847) и министар правде и просвете, истовремено је и један од његових запажених историографа. Његова Историја српског устанка, не само по обиму већ и по садржини и обиљу документације једно је од најпотпунијих дела о устанку 1804 - 1813. године који је довео до обнове српске државе у XИXИ веку.

Дело Лазара Арсенијевећа је у ствари био први покушај, великим делом и успео, да се, уз обилну документарну грађу и са критичким освртима, да потпуна историја српске револуције Карађорђева времена.

Баталака се 1814. године преселио у Хотин, где га је користио Карађорђе за своју преписку са устаничким војводама и командантима. Боравак у близини Карађорђевој био је за Баталаку велика морална и духовна поткрепа. После Карађорђеве погибије 1817. године Баталака је у два маха писао молбе кнезу Милошу да му се одобри повратак у Србију. 1827. године Баталакине молбе су уродиле плодом.

Баталака је своју Историју српског устанка стварао дуго, радећи на њој неуморно и систематично. Документацију, изворну грађу: службена акта, интервјуе са учесницима и преписку са савременицима, наративну грађу разнога порекла; затим ексцерпте из објављених дела као и друге узгредне записе о српском устанку скупљао је са највећом пажњом.

Баталакинопм делу даје се место на средини између историјских мемоара и научне историје. То што је Баталака био савременик устанка, давало је његовом делу карактеристику мемоара, али присуство прворазредне историјске документације службеног карактера, као и критички осврти, приближују његово дело правој научној студији.