Autor: Zoran Ćirković
Strana: 296
► Ostali detalji

UVOD

Borenje kao genetsko i socijalno nasleđe čoveka

Borenje je staro, koliko i ljudska vrsta. U dugoj istoriji nastajanja i razvoja, čovek je, u egzistencijalnom smislu, neodvojivo vezan za borbu. Borba za životni prostor, preživljavanje i sam opstanak, na taj način, postaje, možda, najpresudniji faktor i obeležje njegove evolucije.

Naši preci su bili prinuđeni da se brane od životinja, vođeni nagonom za samoodržanjem. Medutim, od samog početka postoji i borba čoveka protiv čoveka, kao svojevrstan psihosocijalni fenomen.

Za razliku od životinja, čovek je kao razumno biće imao privilegiju (ili možda nesreću) da evoluira u visoko razvijenu civilizaciju sa “dostignućima”, koji smo danas svedoci. Zahvaljujući pronalasku vatre, oružja, jezika i drugih sredstava komunikacije čovek je stvorio preduslove za svoje što efikasnije preživljavanje u svetu punom raznih neprjatelja. Istovremeno su, međutim, stvoreni i socijalni preduslovi za klasna raslojavanja, time iskonska borba čoveka protiv čoveka dobija novi “kvalitet”, u borbi ljudi protiv ljudi. Ratovi, kao masovni oblici ljudske borbe, po svojoj surovosti i destrukciji, i pored fascinantnog napretka civilizacije, nisu odmakli od prvobitne borbe za samoodržavanje. Zbog toga se može reći da su borenje i borba istovremeno ljudska sudbina i suština bitisanja.

Bez obzira na oblike fizičkog sukobljavanja, u centru borbe se nalazi čovek pojedinac. Naime, sam čovekov život je izbor njegove borbe.

Gonjen nagonom za samoodržanjem, čovek je usavršavao svoje borilačke sposobnosti, u cilju uništenja svog neprijatelja onog koji mu ugrožava život. Čovek, naime nikada nije uspeo da se oslobodi svog najvećeg straha straha od smrti. Međutim, kao razumno biće, čovek je vremenom shvatio da se ograničenjem veštine na uništenje drugih neće osloboditi straha od smrti. Zato objekat borbe prebacuje na sebe, i “protiv sebe" gde koristi mnogobrojne metode koje je koristio protiv drugih. Na taj način, nagon za ubijanjem pretvara u želju za preživljavanjem.

Prebacivanjem objekta borbe na sebe samog, čovek dobija snažan motiv za lično, borilačko usavršavanje, treniranje tela i duha, i za odsudnu odbranu života. Pored ubilačke destrukcije, koju čovek ispoljava sukobu “na život i smrt”, vremenom se razvijaju i simbolički oblici demonstracije borilačkih veština. Tako se razvijaju humane forme borilačkog nadmetanja, kao što su viteška, foiklorno-običajna i posebno, sportska nadmetanja.

Današnji borilački sportovi, kao najsavremeniji i najplemenitiji oblici borilačog nadmetanja vode poreklo od najelementarnijih borilačkih formi i predstavljaju akumulaciju Ljudskog borilačkog iskustva i usavršavanja.

Boks predstavlja fundamentalni oblik borenja na bazi udaraca. Kao sistem borenja rukama, datira još iz vremena drevnih civilizacija. Kao takav, uvršten je u program Olimpijskih igara 688. godine.

Savremeni boks vodi poreklo iz Engleske. Prema pisanim podacima, u ovoj zemlji su 1719. godine organizovana neka vrsta prvih prvenstava u boksu golim pesnicama. Borba se vodila u krugu (skreču) i imala je neograničeno trajanje (dok jedan od boraca ne bude nokautiran). Od tada, pa do danas, boks se stalno razvijao i usavršavao sa tendencijom humanizacije i zaštite boksera od težih povreda.

Klasično takmičenje u boksu se odvija u ograničenom prostoru ringa koji je kvadratnog oblika stranica 5 m. Ring je ograđen sa tri reda paralelnih konopaca. Takmičari nose duboke bokserske cipele, gaćice i majice (profesionalci su goli). Pored obaveznih bandaža, na rukama nose meke rukavice, čija težina zavisi od uzrasta takmičara i sistema takmičenja (juniori nose rukavice od 12 unjci 340 grama, seniori 10 unjci 280 grama po rukavici). Pored toga, danas se zahteva da bokseri amateri nose zaštitne kacige za glavu i obaveznu gumenu zaštitu za zube (mundšus). Borba u amaterskom boksu traje 4 runde po 2 minuta, sa pauzama izmedu rundi od jednog minuta. U profesionalnom boksu borba traje 12 rundi po 3 minuta, sa pauzom između rundi od 1 minuta. Pobeda se ostvaruje nokautom (kada takmičar, posle 10 sekundi od jakog udarca nije u stanju da nastavi borbu) ili kada je u toku jedne runde tri puta bio u tzv. “nokdaunu” (stanje posle primljenog jačeg udarca). U ostalim slučajevima, pobeda se ostvaruje preimućstvom, odnosno većim brojem sakupljenih poena. Dominirajuća tehnika (i jedina dozvoljena) u boksu predstavlja udarac pesnicom.

SADRŽAJ

UVOD, 5

1. Borenje kao genetsko i socijalno nasleđe čoveka, 5

2. TAKTIKA U BOKSU, 9
2.1. Obrazovanje taktike boksa, 9
2.2. Kako definisati taktiku, 14
2.3. Umesto definicije, 18
2.4. Uzajamni uticaj tehnike i taktike boksa, 32

3. OSNOVI TAKTIKE BOKSA, 39

4. TEHNIKA I STIL MATE PARLOVA, 53
4.1. Taktika vodenja borbe Mate Parlova, 63
4.2. Borba na distanci, 75
4.3. Borba na poludistanci, 77
4.4. Borba izbliza, 89

5. TAKTIČKO KORIŠĆENJE TEHNIKE BOKSA, 109

5.1. Osnovni borbeni stavovi u tehnici boksa sa gledišta taktike, 109
5.2. Direktni udarci, 112
5.3. Kroše udarci, 121
5.4. Aperkat udarci, 126
5.5. Odbrana odbijanjem, 132
5.6. Odbrana otkionima, 136
5.7. Odbrana otklonom nazad, 139
5.8. Odbrana eskivažom, 141
5.9. Odbrane pomoću nogu, 144
5.10. Taktička dejstva, 148
5.11. Lažna dejstva finte, 150
5.12. Izazivanje, 158
5.13. Preduhitrenja, 160
5.14. Osiguravajuća odbrana, 162
5.15. Forme kretanja, 163
5.16. Taktičke aktivnosti, 166
5.17. Prepoznavanje protivnika, 166
5.18. Zavaravanje, 170
5.19. Skrivanje namera, 174
5.20. Napad, 180
5.21. Razvijanje napada, 182
5.22. Odbrana i kontranapad, 184
5.23. Odbrana, 233
5.24. Forma borbe, 234
5.25. Plan borbe, 239
5.26. Upravljanje borbom, 241
5.27. Obučavanje taktike boksa, 243
5.28. Suprotstavljanje individualnim borbenim stavovima, 244
5.29. Borba protiv boksera “tempaša”, 247
5.30. Borba protiv agresivnog boksera sa snažnim udarcem, 250
5.31. Borba protiv tehnički iskusnog boksera, 253