Аутор: Бранислав Стајевић
Страна: 218
► Остали детаљи

Како и зашто је настала ова књига? У току свог дугогодишњег рада са студентима, сусретао сам се са проблемом недостатка литературе из ове области на нашем језику. Из тог разлога, често сам студентима диктирао разне информације, податке, сугестије и запажања. Када је то почело често да се понавља, из године у годину, помислио сам: када то већ студенти стављају на папир, по неким мојим назорима, било би сасвим логично, да и ја то све ставим на папир, са својим искуствима које сам заједно са њима стекао на овом пољу. Ова књига је резултат узајамне сарадње, мене као професора и свих мојих студената. Ја им због тога из свег срца захваљујем и ову књигу посвећујем мојим бившим студентима као и будућим генерацијама, које ће, надам се, користити ово наше заједничко искуство.

УМЕТНОСТ КЕРАМИКЕ СЕ ДЕЛИ:
НА ОНУ ОД КОЈЕ СЕ ЖИВИ,
НА ОНУ ЗА КОЈУ СЕ ЖИВИ и
НА ОНУ КОЈА ЖИВИ!

Април, 1991. Аутор


САДРЖАЈ

Уводна реч, 1
Лични израз, 9
Технологија, 17
Пројектовање, 49
Занат, 65
О глини, 73
Обликовање, 87
Глазирање, 125
Декор, 129
Поклопци, 141
Дршке, 155
Опрема, 169
Рецепти, 187
Мали савети, 193
Литература, 201
О аутору /205

Књига садржи 250 скица и фотографија.

Реч поводом трећег издања књиге „Говор глине" Бранислава Стајевића

Мисаона слика - визуелна басна, алегорија о врху леденог брега релативизује појам „видљивости” и своди га на физиолошко гледање упозоравајући на СТВАРНОСТ која се зове „невидљивост". Ово исто важи и за уметничко дело. Историјско искуство нас учи колико је и ту временска димензија судбоносно и непредвидиво делотворна.

Уметничко дело за савременике је само врх леденог брега а оно огромно, на први поглед недоступно, што се крије, није нешто измештено у спољном сумњивом простору, већ је то у људима, у нама, и чак парадоксално - већ сад и у онима који ће доћи после нас као и онима који ће од њих бити рођени.

Тај људски чинилац уметничких дела оствариће се у времену и у односу на устаљени суд изгледаће произвољно -поразно - неочекивано, као згодитак хазардне игре.

Ако је ишта у овом просторно-временском свету потврђена животна истина онда је то ова вишедимензионалност уметности па по томе и усуда аутора дела.

Шта би рекао Ван Гог када би се сада вратио на овај свет и суочио са оним што је време учинило у његовом „случају".

Као и многа друга сведочанства која ствараоци остављају о своме раду и себи, и ова књига што открива „алхемију” Бранка Стајевића, тако као да сама глина говори, јесте САМО врх леденог брега. Много више крије се у његовим следбеницима и онима који поседују и воле његова дела, и још даље и више.

Дарко Ранковић